Шта је Озна мислила о српским грађанима, колико их је протерала, а колико отерала у смрт без суђења и ко је одобравао њихово стрељање – нека су од питања која су покренута на Правном факултету. Овде је за студенте уприличена трибина о комунистичкој репресији непосредно после Другог светског рата и  промоција књиге „Озна: документи о политичкој репресији у Србији 1944 – 1946” из пера др Срђана Цветковића и коаутора Немање Девића, а представљено је и дело „У предворју пакла” које је написао Сава Бранковић. Организатори догађаја су Удружење „У име народа за слободну Србију” и Клуб за друштвене односе Правног факултета. Модератор је била др Ена Мирковић. Са ауторима су на трибини  учествовали и проф. др Јовица Тркуља и проф. др Леон Којен. Програм је почео извођењем песама „Да ли чујеш, мила” и „Ово је Србија” које је на гитари свирао и певао уметник Зоран Јовановић.

Цветковић је из слојевите документарне грађе своја тумачења усмерио на примере масовне злоупотребе правосуђа у поступању према неистомишљеницима, у жељи да ово што боље приближи студентима права, који ће једног дана бити судије, тужиоци, адвокати... Он је подсетио и да је осврт на догађаје од пре осам деценија важан због тога што проблеми данашњице вуку своје „репове” из прошлости. То је и одговор за оне који се питају: зашто ова тема? Зар није већ све речено? А, да није све речено потврђује и то што  обележавање места невино страдалих у репресији Титовог режима у Лисичијем потоку некима смета. Примера нерешених питања из тог доба има много, а на „топ” пет елемената Озне издвојених међу хиљаду докумената, који говоре о репресији после Другог светског рата, указано је и приказано на видео-слајду. Један од примера казује како је осуђеник из Обреновца оставио своју последњу поруку на јастучници у ћелији у Ђушиној улици. На њој пише „Драги моји родитељи, за мене не брините. Хвала богу, остају вам још два сина...”

Књига „Озна: репресија комунистичког режима у Србији 1944 – 1946. Документи” представља до сада највећу збирку оригиналних докумената који говоре о технологији насиља којим је руководила Озна непосредно после Другог светског рата и о ликвидацији народних непријатеља. На основу документарне грађе дат је један пресек и детаљна анализа овог насиља. Делови ове књиге, али и дела „Између српа и чекића: Ликвидација ’народних непријатеља’ 1944 – 1953 – Књига 1” објављивани су недавно у рубрици фељтон нашег листа.