субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.03.2020. у 19:18

Епидемије мењају ток историје, утичу на политичке промене

Као и сада, с коронавирусом, епидемије имају огромне ефекте на социјалну стабилност, утицале су и на избијање и на исход ратова, каже Френк М. Сноуден, професор историје историје и историје медицине на америчком Универзитету Јејл
Дезинфекција улица у Јужној Кореји (Фото Бета-АП/Јонхап)

У својој новој књизи „Епидемије и друштво: Од 'Црне смрти' до данас”, Френк М. Сноуден, професор историје историје и историје медицине на америчком Универзитету Јејл, анализира како је избијање болести обликовало политику, уништавало револуције, али и укорењену расну и економску дискриминацију, пише часопис „Њујоркер”.

Сноуденова књига - извештај по вековима и континентима, објашњава како су друштвене структуре омогућавале ширење болести. „Епидемије нису случајни догађаји који ћудљиво и наједном погађају друштва”, пише он. „Напротив, свако друштво ствара своје специфичне слабости.., а епидемије су огледало које показује ко смо и какви смо у ствари”.

Епидемије покрећу питања која су дубока. На пример, рекао је Сноуден, епидемија куге у 14. веку покренула је питање односа према Богу, јер како је могуће да се мудром, свезнајућем и свемоћном божанству догоди куга и да притом то бог још допусти да се муче и умиру деца у огромном броју?

Потом је бубонска куга, такође у 14. веку, убила половину становништва читавих континената што је имало огроман утицај на потоњу појаву индустријске револуције, на укидање ропства и кметства. Епидемије, као и сада, с коронавирусом, имају огромне ефекте на социјалну и политичку стабилност, утицале су и на избијање и на исход ратова, навео је Сноуден.

Рекао је да „болести не погађају друштво насумично и хаотично: оне су 'наручени' догађаји, јер се микроби селективно шире у 'еколошке нише' које су створили људи": на пример, током индустријске револуције разбољевање је било масовно јер се није бринуло због умирања радника и сиромаха и стању у којем су живели. У данашњем свету, колера и туберкулоза се крећу „линијама” створеним сиромаштвом и неједнакошћу и начином на који се то прихвата.

Међу политичким променама под утицајем епидемија, Сноуден је навео крај ропства у Северној Америци, као и независност Хаитија 1804. године, после пораза Наполеонових снага изнурених жутом грозницом, на коју су Хаићани имали имунитет као робови из Африке, а бели Европљани, Наполеонови војници, нису.

То је довело и до Наполеонове одлуке да одустане од ширења француске силе у Новом свету и да пристане да Томас Џеферсон 1803. године купи Луизијану, чиме се удвостручила величина тадашњих Сједињених Држава.


Куга је у 14. веку усмртила половину становништва читавих континената

Болести су, рекао је Сноуден, увек коришћене и за политичко угњетавање, те су масовни покољи људи после Француске револуције 1848. године, а потом и после Париске комуне 1871. године, делом били поседица тога што су команданти тих преврата сматрали да општи ризик по читаво друштво прети од радничке класе и других сиромаха, који су били не смо политички опасни, већ и масовно болесни због сиромаштва.

О одговору Кине на коронавирус Сноуден је рекао да ће то морати да се дуго анализира јер је најновија здравствена криза компликованија од ранијих. Прва ствар је био „метод чврсте руке” када су Кинези 23. јануара распоређивањем војске и полиције увели „санитарни кордонон”, општи карантин, одвајањем читавих географских подручја и заједница: у граду Вухану 11 милиона, а потом у покрајнии Хубеи шездесет милиона људи.

То су међутим старе мере, још из доба куге, које се, иако неефикасне, понављају, укључујући и савремену епидемију еболе. Проблем са „санитарном кордоном”, објаснио је Сноуден, је тај што је то „груба и трапава мера”, увек долази прекасно у односу на ширење болести, а разбија основни елемент јавног здравља, а то је информација. То значи да, изоловани, људи не сарађују са властима које стога не знају шта се дешава и људи беже, а то шири епидемију.

Сноуден каже да је био веома изненађен што је баш то био одговор кинеске владе на почетку епидемије јер се колективни санитарни кордон битно разликује од важећих савремених норми јавног здравља које су се развиле после доба куге, усмерене на појединачне случајеве, затим на трагање за извором заразе, и на појединачну изолацију.

Али, како је време одмицало, Кинези су веома марљиво прикупљали податке, покушавајући да омогуће сарадњу становништва и да тиме санирају штету од санитарних кордона у првим данима.

Сноуден је рекао да се не слаже са тим што је Светска здравствена организација на самом почетку хвалила Кину, јер то значи да и друге земље у којима постоји „метод чврсте руке” треба да намећу санитарне кордоне, као што је то било покушано са еболом у западној Африци, али није функционисало.

„Потребан је нијансиранији приступ, ...и заиста, председник Си Ђинпинг је спреман да каже, за разлику од Светске здравствене организације, да су грешили, морали да промене курс и да уче из грешака”, рекао је Сноуден.

Поново помињући Наполеона који је жуту грозницу која је рушила његову владавину, сматрао „личном увредом”, амерички историчар медицине је рекао би се то могло поново видети и сада јер, рецимо званичници у Белој кући кажу: „О, па та корона није ништа више од обичне прехладе, имамо је под контролом!”, али, рекао је Сноуден, „они не само немају ништа 'под контролом', већ су, колико видим, довели на власт људе који чак и не верују у науку”.

„Епидемије и самољубље човек не може савладати”, закључио је Сноуден у интервјуу за „Њујоркер”, уз препоруку која је и став Светске здравствене организације, да је у суочавању са епидемијама главно да се схвати да су у томе сви заједно, да оно што погађа једну особу, погађа и све остале и то свуда, и да људи, као део врсте, неминовно треба да размишљају тако, а не у поделама на расе и етничке припадности, на богате и сиромахе, преноси Бета.

Коментари0
0603f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља