недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.03.2020. у 13:44 Б. Г. Требјешанин, Т. Тодоровић

Одлазак глумца Десимира Станојевића

Глумац који је јуче преминуо заслужан је и за извођење првог мјузикла у историји Нишког позоришта, „Виолиниста на крову”, као и за постављање мјузикла „Цигани лете у небо” у истом позоришту, али га највише памти телевизијска публика по улози Вукашина Голубовића у серији „Срећни људи”
Десимир Станојевић (Фото: Бета/Народно позориште Ниш)

Глумац Десимир Станојевић преминуо је јуче у свом стану у Београду оставивши за собом бројне улоге како позоришне, тако и филмске и телевизијске. Станојевић је рођен 7. октобра 1950. године у Нишу, где је и започео уметничку каријеру. У Народном позоришту у Нишу играо је од 1970. до 1990. године, а од 1991. у Позоришту на Теразијама у Београду где је најчешће свој сценски израз давао мјузиклима. Оснивач је Омладинског позоришта „Трећа половина” у Нишу. Заслужан је и за извођење првог мјузикла у историји Нишког позоришта, „Виолиниста на крову”. Такође и за постављање мјузикла „Цигани лете у небо” у истом позоришту, у његовој режији.

Ипак, Десимира Станојевића највише памти телевизијска публика по улози Вукашина Голубовића у серији „Срећни људи” у режији Александра Ђорђевића и Слободана Шуљагића, која је доживела више од 15 реприза, подједнако гледаних као да се приказују први пут.

– Када сам из Нишког позоришта, играјући мјузикле као што су „Ивкова слава” и „Виолиниста на крову”, дошао у Београд, чуо сам да треба да се ради нека велика серија у режији Александра Ђорђевића, кога знам из Ниша. Прошло је десетак дана, кувао сам се у себи и чекао. Тада сам чуо да има кастинг за серију и пријавио сам се. На кастингу су била оба редитеља: Ђорђевић и Шуљагић, писац Синиша Павић и камермани. Питали су ме шта сам спремио. Рекао сам: „Ништа ја нисам спремио, али моја жена Нада је спремила добар пасуљ код куће, па ако хоћете, пођите сви тамо”… – причао је Станојевић, уз коментар да у том тренутку нико није слутио колики ће успех доживети серија „Срећни људи”.

Прошло је неколико дана, позвао га је Ђорђевић и казао му: „У реду је, играћеш ти то. Не знам шта је, само знам да је много велико.”

Тако је Десимир Станојевић снимао свакога дана од девет ујутру до увече. А зашто публика воли ту серију, знао је да прокоментарише: „У серији нема политике и може да се гледа у сваком времену. Хтео сам и да напустим серију, јер нисам желео да ме памте само као Вукашина. Радио сам много са Италијанима, што публици није познато. Да ме зову на улици Вукашин, а не Деско, било би поражавајуће за мене као глумца.”

Десимир Станојевић био је дугогодишњи члан Југословенске левице. Никада није крио ни да је био пријатељ са Мирјаном Марковић и Слободаном Милошевићем, а једном приликом је објаснио и како се десило да свира у групи „Рибља чорба”.

Бора Ђорђевић је Станојевићу био друг из детињства. Ђорђевић је проводио лета у Нишу где су као клинци правили песме. Десило се тако да је Бора са својом групом имао заказани концерт у Нишу. На путу до Ниша ухапсили су му бубњара, па је силом прилика Ђорђевић позвао њега да свира са њим. Станојевић је тако био први бубњар „Рибље чорбе”.

Позоришни поклоници памтиће Станојевића по улогама у представама Позоришта на Теразијама: „Зимски дворац” (1991), „Давни флерт” (1991), „Три мускетара” (1992), Ивкова слава” (1993), Виолиниста на крову”(1993), „Јубилеј” (2000), „Грк Зорба” (2011), „Зона Замфирова” (2012).

Време и место сахране Десимира Станојевића биће накнадно објављени.

Коментари2
59ff5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Заврам
Прерано, прерано је Деско одлетео пут неба...И за живота је мени личио на на анђела, дугих и нежних крила...Хвала му за све тренутке безбрижног смеха...
Џули
Све, све али Зорба !!! Потпуно је оживео тог тужног Грка на сцени: глас, музикалност, глума, менталитет, ... незаборавно. Хвала му.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља