То парченце коловоза што повезује Савску и Сарајевску тешко да би се и данас могло назвати улица. А јесте: заведена је тако 1896. године и од онда није мењала назив. Раније, ту је био само шумарак на ободу атара Београдске општине коме је неки циник наденуо име – Леп изглед.
Изнад, као најудаљенија озидана зграда западног Врачара, била је Докторова кула, у коју је још 1861. године кнез Михаило сместио „Дом за с ума сишавше”, у удолини према Смутековцу било је неколико сиротињских изби, а у најстаменијој и неугледан бирцуз „Код поцепаних гаћа” (ко памти Улицу Франша д’Епереа којом данас промиче ауто-пут, умеће себи да дочара тај каламбур). На такво окружење пристојан свет је био гадљив, па су прва здања ту почела да ничу тек после 1911. године када је Чукарица, до тада тек далека периферија Жаркова, припојена граду. Али, највероватније по навици, Дринска, као и тај део Железничке а данашње Сарајевске улице, ревносно су избегавани. Можда је томе допринело клопарање возова одоздо, с оне стране Савске, тандркање трамваја одозго, из Улице Милоша Великог, и бректање камиона с Мостарског трга које ништа није могло да утиша. Ко ће га знати.
Дринска није постала примамљива ни кад је 1924. године у њој никло тада модерно здање „Срболека”, мада са улазом из Сарајевске, нити када је повише ње изграђена монументална зградурина министарства полиције. Напротив! Јер, било је то у време када су и тајне службе радиле прилично јавно, а имати њих за комшије није било превише примамљиво, па су због тога наивце који су се скућили ту, у близини, подсмешљиво производили у „сараднике” или барем „симпатизере службе”... слично као и госте одавно срушене полицијске крчме „Дом”, на углу Дурмиторске. Као да се судбина уротила против Дринске уличице и тог дела града?
Какву-такву важност добила је тек крајем шездесетих година прошлог века са изградњом петље изнад трга Мостар и негдашњих кафана, кад су неке линије градског и приградског аутобуског саобраћаја туда прекратиле пут ка Сарајевској улици и центру града. Важност, али не и станаре!
А онда се поново промолила из егзила 1999. године, када је пројектил наших бивших савезника успео прецизно да погоди здање Савезног МУП-а, без тада обавезне „колатералне штете”.
На прочељу те зграде је до пре четири године заостао последњи грб негдашње заједничке државе, а када је и он скинут и предат „ропотарници хисторије”, могло се наслутити да ће и читава зградурина за њим. Тако је и било. А, ако је неко кришом пропатио због тога, тугу му је одагнао почетак градње нове стамбене зграде између Сарајевске и Улице кнеза Милоша. Не било какве, већ прве са званичном адресом и улазом из – Дринске!
Крај ње су пре неколико дана затечени момци који се баве селидбама; радозналцу су испод гласа поверили да се најнестрпљивији већ усељавају, а најсрећнији ће да причекају на згодан датум или лепше време. Нек им је са срећом, а с њима и коначно оживелој градској уличици.
