уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.03.2020. у 18:00 Др Александар Рудник Милановић

Корона и архитектура објеката јавне намене

Велики број приватних објеката јавне намене и даље функционише без јасно прописаних критеријума који би, да их има, свакако повећали безбедност корисника
(Душан Лудвиг)

Појава нових вируса је увек изненађујућа, али не и неочекивана. Број од преко 100.000 заражених на светском нивоу свакако захтева одређене додатне превентивне мере и поступања, посебно у односу на просторе које користе деца предшколског узраста и старе особе. Уместо неумесних и непримерених јавних изјава појединих дечјих пулмолога у медијима, далеко корисније је било по јавност Србије да су указали на званичне статистичке податке рецимо за град Београд, који бележе 52,7 одсто оболеле деце од болести дисајних органа, па самим тим и потребу за додатним проверама услова за боравак деце пре свега у приватним предшколским установама, које функционишу у просторима који нису пројектовани за ту намену.

Превенција по питању појаве вируса ипак не значи само ношење маски и стављање руке на уста, већ и постојање адекватних просторе за обављање функција јавне намене. Број таквих простора увећан је посебно после значајних субвенција датих за обезбеђивање рада приватних установа, услед недовољних капацитета постојећих објеката у власништву државе. Контрола испуњавања функционалних услова у таквим објектима, најчешће се своди на проверу противпожарних карактеристика објеката, док се други такође значајни аспекти занемарују.

Пројектовање објеката јавне намене почетком треће деценије прошлог века обележило је стваралаштво групе архитеката модерног правца коју су чинили Добровић, Злоковић, Којић... (професори Архитектонског факултета) који су пројектовању приступали истражујући модерне приступе архитектури, посебно са становишта њихове функције. Захваљујући светским покретима у архитектури тог доба који су своје поклонике имали и на територији бивше Југославије, и данас имамо угледне примере архитектуре јавних објеката, који су достојни трагови светске културне баштине као вредно архитектонско наслеђе. Евентуални улазак Србије у заједницу европских држава, грађанима Србије не би одмах донео дупло већи животни стандард (према резултатима већ публикованих истраживања у „Политици”, нето зараде у нашем окружењу које је већ у ЕУ не разликују се много од нето зарада у Србији), али би свакако донео обавезно постојање и примену стандардизације и правилника за пројектовање објеката јавне намене.

Долазак короне (лепог ли имена за тако злокобан агенс) Србија у том смислу није дочекала спремно по питању стања и функционисања објеката јавне намене који су у приватном власништву. Приватни дечји вртићи, играонице, домови за смештај старих лица, приватне апотеке, посматрајући важећу светску регулативу за пројектовање и употребу објеката намењених за јавне намене, у великом броју случајева не испуњавају ни минимум стандарда, посебно по питању адекватне осунчаности или могућности за проветравање просторија.

Други талас пројектовања објеката јавне намене на територији бивше Југославије (приметан је посебно од 1963. и Уставом СФРЈ загарантованих социоекономских права радника) представљао је пример адекватне примене тадашњих интернационалних искустава. Постојање респектабилних комора, удружења, али и покрета у архитектури увек је као крајњи резултат имало унапређење струке у општем контексту.

На интернационалној сцени данас, као реликт рада таквих струковних организација и појединаца, одавно постоје и примењују се Правилници за пројектовање објеката јавне намене. Чињеница је да без постојања правилника за пројектовање објеката јавне намене нема ни могућности за корекције постојећих правилника издатих од старне појединих надлежних министарства, попут Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите. У том смислу, јасно је да надаље нема ни услова за адекватну контролу таквих објеката од стране надлежних инспекција, које би могле да констатују постојање простора, али не и постојање адекватних услова за рад објеката, просторија, за обављање јавних функција.

Недостатак правилника као последица неактивности струковних удружења, и то пре свега Инжењерске коморе Србије (први пут без доктора наука на њеном челу) за резултат имају непостојање трећег таласа пројектовања објеката јавне намене за горепоменуте делатности (изузев појединачних бравурозних пројеката, попут Дечјег вртића „Тесла – наука за цео живот” на Новом Београду).

Велики број приватних објеката јавне намене и даље функционише без јасно прописаних критеријума који би, да их има, свакако повећали безбедност корисника по питању могућности за већи степен превенције према вирусним инфекцијама.

Научни сарадник и истраживач из области урбанистичког планирања и архитектуре

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
5feef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља