уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24
АКТУЕЛНО: БРИГА О ДЕЦИ БЕЗ РОДИТЕЉА

Мама, хоћеш да ми будеш кума

Када штићеници Дечјег села одрасту, запосле се и заљубе, прво у сватове зову СОС родитеље: из ове установе, у Краљеву, својим путем кренуло је већ 165 младих, а тренутно је овде 73 малишана који су упркос детињству без мајки и очева збринути, здрави и срећни
Аутор: Андријана Цветићанинпонедељак, 16.03.2020. у 15:04
(Фотографије: СОС Дечја села Србија)

Званична адреса села, с једном вијугавом улицом, у насељу Берановац у Краљеву, гласи Првомајска 46-а, али малени становник, уз пружену руку за поздрав „баци пет”, радо ће госту казати да станује у „Брези”. Додаће да његови другари живе у „Дуњи”, „Вишњи”, „Лешнику”, „Купини”...

Уместо поштанских бројева, 16 кућа и управна зграда СОС Дечјег села носе ознаке по воћу, цвећу, дрвећу. У њима живе деца без родитељског старања са СОС родитељима – претежно мамама-хранитељицама које, такође, с поносом истичу надимке.

– Сви ме знају као Зока Зова – каже Зорица Стакић.

Ова Шапчанка је пре 14 година, прочитавши текст у новинама о тројици браће, тада узраста једне, две и пет година, напустила посао, спаковала кофер, стигла у Краљево. Завршила је обуку и данас је једна од СОС мама, хранитељица с најдужим стажoм.

Браћа и сестре остају заједно

СОС село је отворено 2005. године као кључни пројекат истоимене хуманитарне, невладине организације, чланице међународне мреже. Током претходних 15 година, у селу је одрастало 165 деце. Зоричина „прва” деца сада су одрасли људи.

– Тренутно су у селу 73 малишана. О њима брину 14 СОС мама и један родитељски пар, 12 СОС тета и чланови стручног тима: психолог, социјални радник, специјални педагог, сарадник за рад с младима, педагошки асистент – прича Владимир Драгојловић, директор ове установе, уз опаску да га можемо потписати и као„директора из Кајсије” јер и он борави у кући с воћном адресом.

У необичном селу, у граду на Ибру, бораве деца, од најмлађег узраста – неки су још бебе – до 18 година. Стижу из целе Србије и то по налогу центара за социјални рад. Измештају се из биолошких породица због занемаривања, злостављања, небриге родитеља...

– Центри за социјални рад као стараоци одлучују да ли је за дете најбољи смештај у отвореним хранитељским породицама, код сродника, домовима или код нас. Након примљеног упита, детаљно се анализира ситуација и околности у којима се дете налази, као и наше могућности да му пружимо оно што је за њега најбоље. Уколико се покаже да је боравак у нашој хранитељској породици за малишана најбоља опција, оно ће радо бити примљено у неку од СОС породица – појашњава директор.

Концепт села специфичан је по томе што омогућава да се деца из једне биолошке породице не раздвајају, чак иако их је четворо, петоро.

– У отвореном хранитељству то се ретко догађа, поготово на дужи период – додаје Драгојловић. То илуструје ситуацијом од пре неколико година када је под једним „цветним” кровом поново спојено четворо малишана истог презимена. До тада су живели раздвојени у дому и хранитељским породицама.

Живот у једноспратним кућама, уређених окућница, тече, рекло би се, уобичајеним ритмом, баш као у свим вишечланим, биолошким фамилијама. Заједно се одлучује шта се кува за ручак, иде се у набавку, биоскоп, шетње... Хранитељице брину 24 сата о малишанима, иду с њима код лекара, на родитељске састанке, помажу око домаћих задатака. Мамама се поверава име прве симпатије, тражи утеха од страхова и проблема.

За ове жене то је посао с пуним радним временом, а стручну помоћ добијају кад год је неопходно, кроз ангажовање породичних асистената. Оне могу да се одморе током недеље и да користе годишњи одмор. Није необично да и у тим данима, уз одобрење надлежног старатеља – у највећем броју случајева центара за социјални рад, време проведу с малишанима, уместо да се одмарају.

– Поверење које се изгради током година је такво да се контакт не прекида ни када дете одрасте, постане свој човек. Маме су им најсигурније склониште и одмориште од тешких дана, траума које су, можда, преживели у биолошким породицама – истиче Драгојловић.

Дешавало се да хранитељици зазвони телефон и дете које је одгајила, сада одрасло, запослено, срећно, заљубљено, пита – Мама, удајем се, хоћеш да ми будеш кума? Прошлог пролећа из Јужноафричке Републике где је засновала породицу дошла је девојка, некада малена становница села. Прва особа коју је посетила у Србији, са својом бебом, била је управо СОС мама у Краљеву.

Директор ове установе каже да су поносни на 16 бракова и 24 наследника која су добила деца одрасла у овом селу.

Позив заинтересованим хранитељима

Зорица Стакић за сада нема СОС унуке, али је бака малишанима своје биолошке деце.

– Када ме позову, обавезно телефон иде из руке у руку јер воле да причају с „мојом млађом децом”.

Зорица открива да је пре 14 година, када је разматрала одлуку да напусти посао физиотерапеута и посвети се хуманитарном позиву, најпре разговарала с децом и братом.

– Деци која су напуштена, ускраћена за родитељску љубав, најлакше је надоместити нешто материјално. Оно што нема цену и што не може да се купи ни за какве паре јесте љубав, загрљај, осећај да је вољено, да неко брине о њему. Желела сам да тој деци пружим осећај да нису сами, а чланови моје породице су то добро разумели – искрена је младолика Шапчанка, поносна на свако дете коме је помогла да одрасте у доброг и вредног човека.

Од пре неколико година у СОС Дечјем селу заживела је пракса родитељског хранитељског пара и тренутно у једној кући о деци без родитељског старања брину се СОС мама и СОС тата.

Позив је отворен за хранитељице или парове, са или без биолошке деце, а који су заинтересовани да живе и раде у Дечјем селу.

Невладина организација

СОС Дечја села Србија је невладина, хуманитарна организација присутна у нашој земљи од 2004, као чланица међународне мреже дечјих села у којима се брине о деци без родитељског старања, основана 1949. године и присутна у више од 140 држава света. Осим села, спроводе програме подршке породицама у ризику, како би се спречиле ситуације да деца буду измештена. У Србији се центри за подршку породицама налазе у Нишу, Обреновцу и Земуну.

Код хранитеља или у дому више од 6.100 деце

Према подацима из извештаја Републичког центра за социјалну заштиту током 2018. године, 6.179 деце било је смештено у неки вид социјалне заштите: у домове или у породични смештај. Тај број се не разликује битно у односу на претходне године. Из примарних породица у 2018. издвојено је 1.059 малишана. Међу њима највише је деце узраста од шест до 14 година, чак 43,3 процента.

Најчешћи разлог издвајања деце је неадекватно родитељско старање – 54,8 процената и због насиља над децом – 11,9 процената, наводи се у извештају.

Највише малишана, 56 одсто, нову адресу је добило је код хранитеља у такозваном породичном смештају. Закон у Србији тачно прописује ситуације у којима се дете измешта из биолошке породице и како. То може бити у хранитељским породицама, установама за децу и младе, по одлуци органа старатељства у сродничку породицу, најчешће код бака и дека, других блиских сродника и у прихватилишта.

Током последње деценије број деце у домском смештају смањио се за 50 процената, док број деце у породичном смештају расте, што је у складу с приступом да је за дете најбоље да расте у атмосфери породичног окружења.

Заједница младих

Када стасају за полазак у средњу школу, индивидуално се процењује да ли је дете спремно за прелазак из Дечјег села у Заједницу младих, у центру Краљева. Тинејџери тада прелазе под бригу и надзор едукатора, који су са њима током 24 часа. Тренутно се у Кући младих налази 11 дечака и две девојчице. Дечаци похађају Машинско-техничку школу „14. октобар”, док девојчице уче за баштована и хортикултуру.

Заједница младих налази се у кући која је наменски сазидана средствима донатора МК Групе. Ту је и соба за студенте.

Дванаесторо младих, који су детињство провели у кућама симпатичног назива у СОС селу, сада студирају у Београду, Нишу, Крагујевцу и Чачку. Спремају испите на пољопривредном, економском факултету, вишој пословној, вишој туристичкој школи, студирају језике или екологију.

Када се, попут других студената, викендом или током распуста враћају кући, они купују карту за Краљево. Јер, брига о деци без родитељског старања не завршава се добијањем индекса. Потребна им је помоћ и смернице да се снађу у свету одраслих. Зато из СОС Дечјег села Србија истичу да је свака помоћ организацији добродошла. Она може да буде новчана, у виду донација робе и услуга, али и кроз волонтерски рад; стипендије, школарине или прилике за запошљавање њихових младих. 


Коментари0
226e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља