субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.03.2020. у 22:00 Александра Петровић

Када се уводи ванредно стање и шта оно значи

Грађани не треба да буду уплашени јер строже мере треба да обезбеде да се у околностима опасности за здравље понашамо у нашем најбољем интересу и интересу других и да избегнемо неред и панику
(Фото Бета)

Ванредно стање проглашава се када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, прописује члан 200 Устава Републике Србије. Ако Народна скупштина није у могућности да се састане, онда одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник републике, председник Народне скупштине и председник владе. У том случају влада доноси уредбу којом прописује мере којима се одступа од људских и мањинских права, уз супотпис председника републике.

Те мере важе најдуже 90 дана, исто као и одлука о ванредном стању. Када тај рок истекне, Народна скупштина може продужити одлуку о ванредном стању и обновити мере за још 90 дана, већином гласова од укупног броја народних посланика.

– У овом тренутку може се сматрати да Народна скупштина није у могућности да се састане јер то подразумева да се окупи 250 народних посланика у затвореном простору. Због хитности ситуације и опасности од ширења заразе, с обзиром на то да је проглашена пандемија, нема смисла чекати да се састане Народна скупштина и да народни посланици расправљају и износе различита мишљења. Устав предвиђа да одлуку о проглашењу ванредног стања могу донети председник републике, председник Народне скупштине и председник владе – каже за „Политику” др Владан Петров, редовни професор уставног права на Правном факултету у Београду и судија Уставног суда.

Када је реч о ограничењу људских и мањинских права у ванредном стању, професор истиче да је реч о ограничењима која су у функцији остваривања тих права у датим околностима, односно у најбољем интересу свих грађана Србије.

„По проглашењу ванредног или ратног стања, дозвољена су одступања од људских и мањинских права зајамчених Уставом, и то само у обиму у којем је то неопходно. Мере одступања не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла”, прописује члан 202 Устава Србије.

Уредбом ће, дакле, бити прецизно одређене конкретне мере, а Устав таксативно наводи које мере одступања „ни у ком случају нису дозвољене” у погледу права зајамчених Уставом. То су најпре право на живот, људско достојанство и слободан развој личности, затим право на неповредивост физичког и психичког интегритета, забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада, као и права која имају лица лишена слободе.

Међутим, људско право на слободу и безбедност, из члана 27 Устава, може бити ограничено, исто као и право на слободу кретања.

„Слобода кретања и настањивања и право да се напусти Република Србија могу се ограничити законом, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије”, наводи се у члану 39, став 2 Устава Србије.

Када је реч о слободи медија, праву на обавештеност и слободи окупљања она могу бити ограничена, али само у мери у којој је то неопходно.

– Слобода кретања неће бити препуштена слободном одлучивању грађана, али ће њено ограничавање бити у њиховом интересу. Имајући у виду наш ниво самодисциплине, опште и здравствене културе, за спречавање ширења вируса корона било би боље да држава предузме строже мере које ће успоставити ред и дисциплину у интересу свих грађана. На пример, уколико је мерама прописана забрана уласка у кафић или ресторан то значи да припадник војске може да вас спречи да уђете у кафић јер не можете своје право на слободу кретања да остварујете тако што ћете угрожавати права и интересе других грађана – објашњава др Петров.

Он истиче да грађани не треба да буду уплашени јер строже мере треба да обезбеде да се у околностима опасности за здравље понашамо у нашем најбољем интересу и интересу других и да избегнемо неред и панику.

Када је реч о ограничењу слободе медија, професор претпоставља да могу бити донете мере које ће обезбедити да медији пружају јавности само тачне и правовремене информације и спречити их да износе неистине и лажи.

– Могућа су ограничења која ће обезбедити да медији не износе непроверене приче већ само званична саопштења, како се не би десило да о вирусу корона и његовом ширењу прича свако шта год хоће – каже др Петров.

Напомиње, међутим, да не треба правити никакву паралелу између ове ситуације с примерима из ванредног стања које је било уведено у марту 2003. године, после убиства премијера др Зорана Ђинђића.

Подсетимо, 12. марта 2003. године у 18 часова ванредно стање у Србији прогласила је тадашњи вршилац дужности председника државе Наташа Мићић, на предлог Владе, „с циљем да се очува безбедност људи и имовине и спроведе одлучан обрачун државних органа с организованим криминалом”.

По тадашњем Уставу, из 1990. године, ванредно стање је могао да прогласи председник државе на предлог владе. По сада важећем Уставу из 2006. године, ванредно стање проглашава Народна скупштина, а уколико она није у могућности да се састане, онда одлуку доносе заједно председници републике, Народне скупштине и владе, под истим условима као и Народна скупштина.

Ипак, Устав прописује да је у таквој ситуацији влада дужна да уредбу о мерама одступања од људских и мањинских права поднесе на потврду Народној скупштини у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим Народна скупштина буде у могућности да се састане.

„У супротном, мере одступања престају да важе 24 сата од почетка прве седнице Народне скупштине одржане по проглашењу ванредног стања”, наводи Устав. За време ванредног стања, Народна скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена.

Разлика између ванредног стања и ванредне ситуације

– Ванредна ситуација регулисана је посебним законом, док је ванредно стање уставна категорија и подразумева посебан режим због опасности већег интензитета за државу и грађане. Код ванредних ситуација, као што су пожари и поплаве, акценат је на санирању последица и тада се не ограничавају поједина људска права и слободе. У ванредном стању предузимају се мере које се баве и узроцима и последицама и њима могу бити ограничена поједина људска права – објаснио је професор др Владан Петров.

Подсећа да је ванредна ситуација у Србији била проглашена током поплава 2014. године. Иако је и тада постојала угроженост грађана, посебне мере у току ванредне ситуације подразумевале су другачији режим рада државних органа. Ако су они у немогућности да функционишу, тада се говори о употреби војске у цивилне сврхе.

Коментари2
cbb9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox ex populi
Mislim da je preuranjeno proglašeno "vanredno stanje". Trebalo je to sačuvati za period koji nam slijedi za desetak dana kada krenu masovne infekcije nakon perioda inkubacije. U svakom slučaju, dobro je da se stariji i bolesni drže uputsva o samoizolaciji. Vojsku vratiti u kasarne jer to je glupo. Vojska je tu da brani od spoljnog neprijatelja. Jedino da pomažu u dostavi hrane i lekova, ali im za to ne trebaju puške.
Ванредно стање
Ти, очигледно, ниси ни био у војсци, па не знаш која су овлашћења и надлежности Војске, како у миру, тако и у рату, не бих много да полемишемо, само предходно се распитај, или прочитај, а исто тако, прочитај и шта значи "ванредно стање", како си написао у објави...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља