четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.03.2020. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОГЛЕДИ

Да клатно не оде на другу страну

Реално, дани и недеље пред нама биће највећи могући тест и искушење за актуелну власт, али и показатељ виталности читавог друштва, као и његовог самоoдбрамбеног капацитета. А предстојеће ванредно стање представљаће буквално лакмус способности и организованости државних служби, односно оних који државом руководе већ скоро читаву деценију.

Овакве ситуације – или, не дај боже, нека ратна криза – увек су прилика за или неочекивану демонстрацију личне и колективне солидарности, или увертира у колапс читавог система, слом поретка, распад људскости и почетак рата свих против свих.

По мом мишљењу, боље би и легитимније било да је одлуку о увођењу ванредног стања у Србији донела Народна скупштина. Али захваљујући погледу на хаос и последице које је епидемија вируса корона изазвала у нашем ближем и даљем окружењу (фактички, широм света), неког већег оспоравања саме одлуке вероватно неће бити. Што не значи да неће бити повећане осетљивости и позорности како ће се ова одлука у пракси спроводити.

Терет одговорности – кривица, као и сва евентуална слава – несумњиво ће ићи на конто власти. При чему је од нарочитог значаја да буду максимално отворени за пружање информација и давање одговора на дилеме и питања грађана и јавности јер, поштено говорећи, очигледно је да јавност и грађани (готово независно од политичког опредељења) немају велико поверење у изјаве представника власти. И та неверица и неповерење не иду само линијом власт–опозиција, него су много шири и дубљи.

Можемо да расправљамо како је до тога дошло, али чињеница је да је друштвено поверење у Србији веома ниско и оно се, евентуално, може повратити једино упорним, објективним и правовременим информисањем. Да поверење у систем постоји не бисмо имали оволико људи на улицама, ове гужве по продавницама и ово пустошење по апотекама. То се поверење мора повратити, јер ако се епидемиолошка ситуација погорша – а све су процене да хоће – онда ће бити страховито важно да грађани верују у оно што чују преко званичних органа и званичних медија. А они су, тренутно, према тим званичним информацијама више него скептични.

Никада није добро када у друштву имате толику поларизацију, а у условима овакве кризе може да буде и погубно. Зато апелујем на власт да схвати да ствар лако може ескалирати и претворити се у неку врсту хаоса, који ће, разуме се, највише штетити грађанима, али онда, посредно, и самој тој власти, којој се може вратити као бумеранг.

Свиђало се то неком да чује, или не, штета је већ направљена оним почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, али и представника власти, као и властима блиских медија („никад смешнији вирус”, „опасност мања од обичног грипа”, „не погађа жене”, „идите у шопинг у Милано”). И сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, тј. у неку врсту панике која читаву ствар може само још да погорша. Јер дословно сви примери из света, и позитивни и негативни, потврђују да су у овим ситуацијама кључна ствар брзина реаговања и поверење. При чему нама у овом тренутку недостаје и једно и друго.

А избори? Реално, ови априлски избори су прилично висили о концу и пре ове кризе са вирусом корона. А у ситуацији у којој 90 одсто медијског простора и свести грађана окупира епидемија и размишљање о мерама превенције и опасностима које могу да настану бесмислено је причати или размишљати о изборима, чак и да је генерално политичко стање боље него што јесте. Формално, биће неопходно пролонгирати их барем за онолико колико буде трајало ванредно стање. А вероватно и дуже. Теоретски, уз најидеалнији развој епидемиолошке ситуације, избори би могли бити најраније негде крајем маја или почетком јуна. Али уколико уз епидемиолошке укључимо и психолошке и политичке параметре, онда би вероватно септембар или октобар били оптималнији термин – тим пре што би се, у међувремену, ем поправила ситуација са вирусом, ем додатно поколебали и неки тренутни бојкоташи.

Да ли ће власт из свега овога профитирати, питају се у неким опозиционим круговима. Као прво, то баш и не би требало да буде најважније питање у овом тренутку. Као друго, шта је проблем и да профитирају, уколико – којим чудом – буду успешни и покажу способност и резултат? Уосталом, профитирали су углавном из сваке ситуације, па чак и из афера које би у сваком другом поретку вредности морале резултирати моменталним оставкама, падом владе, или барем тешким урушавањем рејтинга.

А да ли ће ово ванредно стање бити искоришћено за „завођење диктатуре” и повећање репресије према политичким неистомишљеницима и свакој врсти јавне критике? То је, разуме се, увек могуће. Уосталом, то и јесте разлог зашто су „ванредна стања” по дефиницији – или би барем тако требало бити – „ванредна”, тј. ретка и изузетна. Али, искрено говорећи, мене више плаши опасност да власт, заправо, неће имати снаге, знања и организационе способности да спроведе ни оне заштитне мере које је неопходно спровести. Или, још горе, да ћемо имати неку комбинацију једног и другог, тј. и  репресију („меку”) према неистомишљеницима и лабаву дисциплину у спровођењу неопходних мера.

Али хајде да се надамо да ће – за промену – бар једном да нас мимоиђе најцрњи сценарио.

Уредник сајта НСПМ, народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
049af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
Ђорђе Вукадиновић износи своје мишљење увек и свуда, има чак и свој сајт због тога. Он има много истомишљеника и сви су сложно антипротивни администрацији Александра Вучића. А да ли би били сложни и у прављењу плана који би био бољи од Вучићевог, не знам, слутим да не би. И они би морали да траже савет од професора Кона и његових колега, од министарства здравља, министарства полиције и свих осталих којима би посао био да учествују у спровођењу тих планова. И да рачунају на дисциплину Срба.
Daca
Svako strancarenje je nedozvoljeno.Bilo bi lepo da vlast i opozicija izdaju sa zajedničkim saopštenjem.Time bi pokazali da im je stalo do države i naroda a ne samo do naše kase.
Dragan Pik-lon
Dobro je sto je gospodin Vukadinovic objavio svoj pogled na vanredno stanje oko pandemije.Tako i mi mali srafofi(komentatori)mozemo izneti svoje misljenje.Najpogubnije u svemu je nepoverenje siroke publike(naroda) u vlast.To dokazuju pune ulice ljudi i prazne apoteke .Kad smo vec jednom nogom usli u vanredno stannje moramo i drugom.Formirati krizni stab(vojni) i iskljuciti civilnu vlast do sledecih izbora.Koji mogu biti najranije za godinu dana.Treba se mnogo poraditi na izgubljenom poverenju.
Раде Ковачевић
Период борбе против корона вируса српска опозиција би могла да посвети политичким рефлексијама о сопственом схватању стварности, односно сопственом промишљању свега што у њеном приступу домаћој политичкој стварности, ма колико да је промишљање стварности свима доступно само у апроксимативном смислу, не ваља и што већ дуго не даје никакав резултат! Време је да схвати да ако (као готово увек до сада) остави утисак да је интересује само освајање власти ради власти, тада никада неће освојити власт!
Jovo Drobnjak
Gospodin Vukadinovic je izneo dobar komentar,uz malu primjedbu:situacija u zemlji je takva da ne smijemo sumnjati u sebe,vlast a niti opoziciju u smislu da nismo bas sposobni resiti probleme,posebno sa COVIDOM19.Poentu treba staviti na jedinstvo i vjeru da zajednicki svi uznastojimo da ovaj belaj prevladamo,a potom mozemo kao dosad svak po svome.Pesimizmu niposto nije mjesto u nasem drustvu u ovako ozbiljnoj situaciji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља