субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.03.2020. у 21:00 Александар Милетић
Вирус корона и спортска такмичења

Олимпијада неповратно „окрњена”

Олимпијске игре су врхунац олимпијаде (четворогодиште које им претходи) у којој спортисти улажу крајње напоре да би уопште стигли до највеће смотре спорта. – Важно је учествовати, али по коју цену…
Токио је спреман, да ли ће бити и спортисти (Фото EPA-EFE/FRANCK ROBICHON)

Каква је судбина 32. летњих олимпијских игара у Токију (24. јул – 9. август) тренутно нико не може поуздано да каже, али је извесно да је олимпијада неповратно окрњена. Модерне олимпијске игре су још на свом почетку (1896) замишљене као свечаност која се организује на истеку сваке олимпијаде (тако се назива период од четири године између игара), када најбоље атлете на свету долазе у пуној снази и померају границе спорта. Нормално, у међувремену је крилатица „важно је учествовати, а не победити” (која се често погрешно приписује оцу модерних игара Пјеру де Кубертену) остала само успомена на романтична времена, када је шампионима на главу стављан маслинов венац, док би данас могло да се каже: „важно је и победити и зарадити”!

Решеност Међународног олимпијског комитета (МОК) да што је могуће дуже истрајава у својој намери да се „игре одрже по плану” (свечано отварање 24. јула) сасвим је разумљива, и поред тога што се не назире глобално решење за коронаврус. Од времена хладног рата, када су Америка и Совјетски Савез водили два међусобна бојкота, МОК није био суочен са овако тешким изазовом. У последњих седам година (Токио изабран септембра 2013) уложено је много и труда и новца (само земља домаћин близу 13 милијарди долара), а свако померање довело би не само до незамисливих финансијских последица, већ и до незапамћеног хаоса у календару спортских такмичења. Организатори се и даље надају да може да се деси да вирус у јулу не буде претња. Међутим, какав би то био догађај, чак и да буде тако? Да ли би то заиста било нешто за памћење, онако како смо навикли од највећег догађаја на планети?

И ту би једна друга чувена олимпијска крилатица („брже, више, јаче”) била доведена у питање, јер за рекорде су потребни спортисти у свом најбољем психо-физичком стању, максимално мотивисани и усредсређени на своје циљеве.

Тренутно постоје три сценарија – да се Олимпијске игре одрже у заказаном термину, да се одложе за 2021. или 2022. годину (има предлога и за јесен 2020), или да се откажу (најмање реално, јер би задало тежак финансијски ударац и МОК-у и организаторима из Јапана). Ако, на пример, читаву ствар сагледамо из угла најбољег спортисте света, Новака Ђоковића (крајем маја загазиће у своју 34. годину), можемо да закључимо да је он већ на великом губитку. Токио би за њега требало да буде нешто посебно (чак и ако буде играо у Паризу 2024, тешко да ће бити у оваквој форми), јер му у каријери недостаје само олимпијско злато. Прекид сезоне га је зауставио у пуном налету, кад му је све ишло на руку и није се назирао неко ко би могао да му стане на пут. Ово мировање сигурно више иде на руку његовим ривалима, јер у свакој „редовној ситуацији” тешко је наћи решење за Ђоковића. Али, и сваки други спортиста има своју причу…

ПРВИ ФАКТОР: Олимпијске квалификације. Вирус је довео до одлагања квалификација у многим спортовима (укупно 33 на програму игара) и у неким случајевима не види се како ће се одредити сви путници за Токио. Тим пре што се у неким земљама најављује „пик” вируса за крај пролећа. Најава МОК-а да ће наћи начин да обезбеди „фер критеријуме” не даје гаранције да ће бити спортиста који неће бити закинути у новим обрасцима квалификација.

ДРУГИ ФАКТОР: Здравље и форма спортиста. Чак и да сваки учесник Олимпијских игара (за Токио предвиђено 11.091 квота) изађе нетакнут из ове пандемије (мада смо сведоци да су неки олимпијци заражени вирусом, попут двојице играча Јуте, Француза Гобера и Американца Мичела), намеће се питање: у каквом би психо-физичком стању дочекали такмичење. За велику већину спортиста, Олимпијске игре су највећи изазов у каријери (то није случај са фудбалом, тенисом, бејзболом, голфом) и у току једне олимпијаде све подређују том циљу. За сваку од четири године праве се посебни програми тренинга и такмичења, а форма се темпира тако да такмичар буде у најбољем стању на самом догађају. Жртве тог одрицања су и породице спортиста који „живе у олимпијском режиму”. Посебно је специфична олимпијска година, када кондициони тренери као алхемичари користе разне вештине, тражећи идеалне „формуле” и праву меру тренинга и такмичења да би из својих ученика извукли оно најбоље. Сада је тај добро утабани пут срушен, а мало је времена за изградњу новог. Мишићи спортиста су приземљени из највећег напора, баш као и њихова мотивација.

Трећи фактор: Нова борилишта и аклиматизација. Неписано је правило да спортисти у многим спортовима на разним такмичењима која претходе олимпијским играма испробавају нова борилишта, што им повећава изгледе за добар резултат. Таквих такмичења (светски купови и слично) сада неће бити, зато што је све отказано због вируса. Да ли ће спортисти бити у стању да отпутују у Јапан десетак дана уочи такмичења због аклиматизације, или ће морати да путују у минут до дванаест, уколико неке квалификације загазе у јул…

Четврти фактор: Безбедност публике и учесника. Просек продатих улазница на последње три највеће смотре спорта (Пекинг 2008, Лондон 2012, Рио 2016) износи око седам милиона. Рачунајући волонтере (80.000) и све учеснике Игара, у Токио би допутовали људи из 205 земаља, a тренутно је вирус присутан у више од 160 држава. Да ли је могуће да вирус до јула сасвим ишчезне, односно - како ће бити тестирано неколико милиона гостију пре уласка у Јапан…

ПЕТИ ФАКТОР: Спектакл. Последњег дана Олимпијских игара сваки организатор с нестрпљењем очекује завршну реч председника МОК-а, у којој он обично оцењује читав догађај. Тако је, рецимо, Жак Рог рекао 2008. да је „Пекинг подигао лествицу” (другим речима -најбоље олимпијске игре до тада), док је Томас Бах пре четири године у Рио де Жанеиру дипломатски изјавио: „Ово су биле величанствене олимпијске игре у величанственом граду” (није их поредио са претходним играма, јер то не би било добро за Рио!).

Какву би оцену могао да добије Токио у тренутним околностима? Једно је сигурно, биле би то нетипичне игре, окружене разним изазовима и ризицима, које би – по свему судећи - лансирале многе неочекиване шампионе.

Коментари2
2308f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђоле
Једино је важно да су услови исти за све. Непредвиђене ствари се дешавају, то је живот. Биће како може и мора, свима је исто и нема разлога за панику и јадиковку!
Девла
Као и у другим областима, и у спорту се дешавају непредвиђене ситуације. Лепота спорта и јесте у томе што не победи увек онај ко је имао најбоље услове за тренинг, нити ко је имао највише времена или новца. Тако ће бити и овога пута, под условом да се олимпијске игре уопште одрже.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља