субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.03.2020. у 14:44

Откривен брод на Виминацијуму

(Фотографије принтскрин Јутјуб)

У равници североисточно од Виминацијума откривен је брод, објавио је директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум др Миомир Кораћ, преноси Танјуг.

Како је објаснио, брод је откривен на дубини између седам-осам метара испод површине земље, а у профилу се јасно уочава корито реке у којој је био потопљен. „Лежао је на песку који је очигледно речни седимент, а био је делимично затрпан њиме, а делом глином која је највероватније мочварни седимент који је настао након промене речног тока када је овај простор постао рит. Слој изнад брода је мешовит и настао је комбиновањем еолског и флувијалног наноса. Ветар је доносио лес, а река повременим и честим плављењем муљ”, каже Кораћ.

Лоциран је источно од ушћа старе Млаве у Дунав, 500 метара источно од ове локације пре месец дана је пронађен и моноксил у истом кориту. „Пре годину дана на истом потезу пронађено је и гвоздено сидро, које је нестало исто вече кад га је багер избацио. У питању је веће речно корито које је својевремено или било главни ток Дунава или већи рукавац Дунава”, наводи Кораћ.

Миомир Кораћ (Фото А. Васиљевић)

Како објашњава, све је почело када је џиновски багер на површинском копу угља Дрмно током рада наишао на остатке дасака на већ поменутој дубини. „Багериста је, имајући у виду богату историју овог подручја, правилно закључио да је реч о остацима из минулих времена и обавестио археолошку екипу упослену на истраживањима античког Виминацијума, која је посетила локацију под светлостима рефлектора будући да се ближила поноћ”, додаје Кораћ.

Међу дислоцираним дрвеним деловима уочени су делови крме и кормила тако да је одмах било јасно да су то остаци пловила, сачуваног захваљујући специфичним анаеробним условима и високој влажности.

Већ рано изјутра, наставља стручњак, започета су ископавања у циљу да се што краће буде на сметњи тешкој машинерији копа Дрмно. Убрзо је потврђено да је реч о изузетно добро очуваном речном броду равног дна, са лежиштем за јарбол помоћног једра.

Према речима Кораћа, очувани део брода има дужину од 9,5 метара, а може се претпоставити да је био дугачак до 15 метара, док је широк максималних 2,70 метара. Сам тип брода поседује елементе који се нису битно мењали током миленијума, тако да налаз није могуће на тај начин датовати.

До сада нису нађени артефакти који би указали на припадност, порекло или датовање брода, а део је оштећен радом багера, али ће, како додаје, брод у целини моћи да се реконструише. „Прамац подсећа на римски рострум што можда указује да је у питању мањи ратни брод. На крми је откривен квадратни усадник за једно крмено весло. Равно дно брода указује да је пројектован за дејства у плитким речним водама. Брод залази у профил под скоро правим углом и одлично је очуван у делу који је опстао”, каже директор.

Он додаје да на дну има трагова репарације и поправљања пукотина које су могле настати неким ранијим насукавањем.

Наглашава да тренутно раде на пражњењу унутрашњости корита где су се можда очували делови покретног инвентара. „Свакако ће се сигурнији подаци о хронолошкој провенијенцији налаза добити након укључивања мултидисциплинарне екипе у рад. Геолози ће на основу слојева утврдити у ком периоду је на овом простору постојала река, док ће физикохемичари путем анализе радиоактивног углењиковог изотопа Ц!4 моћи да утврде у ком је периоду посечено дрвеће употребљено за градњу брода”, објашњава.

Треба рећи да је на Виминацијуму била смештена чувена флота Classis Flaviae, која се помиње у, за науку изузетно важном, спису Нотитија Дигнитатум, односно Војно-административном регистру римске војске. „Без обзира да ли ће анализе показати а је реч о римском, византијском или средњовековном броду, или пак о броду из много ранијег праисторијског периода, већ сада је јасно да ће ово откриће заузети посебно место у већ изузетној понуди Археолошког парка Виминацијум, као јединствено откриће на нашим просторима”, закључује Кораћ.

Коментари8
51a65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostroilo
Velika je obazrivost da se ne pomene srpsko ime da ne bi slucajno ispalo da su Srbi tu ziveli od pre 7.v. Zato imamo (nepostojecu) Vizantiju i bez ikakvog znacenja 'srednjevekovni' sa indikacijom da je mozda mnogo stariji kao sto pise na drugim mestima. Posto je tu bio centar G.Mezije onda je pitanje - ko su bili Mezi (i Tribali i drugi), kojim jezikom su pricali i sta se desilo sa njima? Da nisu mozda govorili srpski da ih ceo svet razume?
Francesco
Pa zato što Srba nije ni bilo na Balkanu pre 7. veka.
Mile Ć.
Ovo što se vidi, i kako se vidi, ostaci su klasične dunavske alaske šiklje, ili čikla, kako kažu u gornjem delu Dunava, kod Apatina. Postojali su do skora, i ja sam lično video nekoliko primeraka, ali su se u međuvremenu izgubili jer nema više takvog privrednog ribolova na Dunavu, a za druge namene su preveliki.
Sotir Gardačić
Došao sam da pročitam lepu vest.
Veslac
Dobro dosao Spasoje (to je inace prevod tvog imena na srpski).
fensi denser
Dobro je da deponijama i kopovima uništavamo svoju prošlosti i identitet. EU eve me!
Деки
Постоји ли, драги наши „стручњаци”, за промену, могућност да је брод српски, или је све што се пронађе на нашем простору искључиво римско или византијско???
Frontm
Piše lepo da je brod rimski, vizantijski ili srednjevekovni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља