уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.03.2020. у 21:00 Живојин Ракочевић
ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД ПОГРОМА НА КиМ

Зашто сте убили град

Маса вођена косовском полицијском службом прецизно је проналазила мете и циљеве, од куће до куће, од стана до стана, избацивани су, пребијани и убијани људи
Паљење Храма Светог Саве у Косовској Митровици (Фотографије Живојин Ракочевић)

Све што су Срби имали у духовном, националном и државном животу погођено је директно у срце у Погрому 17. марта 2004. године. Заједно са целим наслеђем погођен је живот који 16 година касније, противно сведочанствима, документима, извештајима и анализама и политичким решењима не може да преброји ожиљке и последице разарања. Све што је припадало граду и мултиетничности уништено је у два дана 17. и 18. марта 2004. Мале градске оазе у којима су се задржали Срби након 1999. и  минимум суживота, очишћене су до последњег човека. Зграда „Ју програма” у Приштини претворена је у црну мрљу бившег града, а војске Кфора које су је чувале, од британских „Пустињских пацова” до голобрадих шведских младића, нису испуниле своју мисију.

Призренска богословија је у центру града и у њу је као у збег окружен бодљикавом жицом и чуван дугим цевима, побегао градски живот. Срби, Албанци, Роми, Турци, били су овде последњи пут у оном свом, старом, бившем граду, јер им је онај бивши, остао забрањен и немогућ. Ружа и Зећир, брачни пар Српкиња и Албанац, из Ђаковице, нису желели да се раздвоје. Живели су у собичку, с погледом на реку и у поодмаклим годинама, тврдили да имају само једно друго.

Рива Демај је имала око сто година и собичак у поткровљу богословије, била је из села Ромаја, није знала ниједну српску реч. Њеног сина Халила убио је стриц због земље и политике. Оставио је завет да га мајка сахрани у дворишту куће. Кад је стриц стигао са робије Рива Демај је напунила пиштољ и убила га. Потом је одслужила своју робију, а онда су је 1999. ослободиоци ОВК избацили из куће. Живела је једно време око текија и џамија у Призрену, да би са тешко повређеним оком доспела у Призренску богословију, где су о њој бринули као да им је мајка. „Молим те да ме сахраниш поред Халила”, рекла је аутору овог текста у последњем разговору. Завет јој нисмо испунили, а сигурно место њеног боравка, претворено је у пепео, као и све све што је Србима у Призрену припадало. Три дана касније, ходајући по пепелу, питали смо на улици: „Зашто сте убили град?” Већина одговора је била да то нису људи одавде и да се ради о младим људима „који немају шта да раде, па морају да пљачкају и краду”.

Недељу дана пре тога у манастиру Светих Архангела код Призрена, Американац Чарлс Брејшоу, тадашњи заменик шефа УНМИК-а, с индигнацијом је одбацивао тврдње монаха да безбедносна ситуација није добра. Од манастира није остао камен на камену, а његов портпарол Кристијан Линдмајер је закључио: „Данас са сигурношћу можемо потврдити да се овде ради о злочину против човечности”. Та реченица је остала празно слово изнад Погрома. Кристијан Линдмајер појављује се ових дана као високорангирани чиновник Уједињених нација, задужен да спасава свет од вируса корона. Иза њега је остао гето и данашњи Призрен, десетак стараца и ученици у обновљеној Призренској богословији.

Спаљен Манастир Светих Архангела код Призрену

Маса вођена косовском полицијском службом прецизно је проналазила мете и циљеве. Од куће до куће, од стана до стана, избацивани су, пребијани и убијани људи. Када је испред болнице препуне рањеника у Грачаници слетео немачки хеликоптер Кфора и официр затражио да се евакуишу и добију боље лекаре, ови невољници су му одговорили: „Доктор Перић овде може и да нас убије, али ми не идемо никуд!” Начелник хируршке клинике др Драган Перић један је од хероја Погрома који је са собом односио хиљаде икона, десетине хиљада књига, стотине фресака и живот.

Организована група је проналазила Србе у Штимљу, Липљану, Гњилану, Обилићу, једнако као и слике Уроша Предића и руска Јеванђеља из Приштине, из средине осамнаестог века. Српска „Вартоломејска ноћ” није довела до промене закона, политике и односа према другима. Она је, парадоксално, послужила као нека врста катарзе и ослобођења међународне заједнице која први пут отворено, заступа тезу да би требало наградити Косово и признати његову независност. Савршени злочин није онај у ком починитељ недела нестане заувек без трага, савршеним злочином се сматра онај злочин који види цео свет који је истражен и документован и који је на крају награђен. Та награда је прво и најважније проклетство овог простора, понижење за жртве и одузета будућност.

Да ли и како живот данас даје одговоре на ове тешке проблеме и ударце? Обележавање Погрома 17. марта 2004. протеклих 16 година постало је једнодневна хроника страдања, али и дан када се сазна да су се догодиле, упорне, често мале обнове. Предано и тихо Српска православна црква кренула је у процес подизања разореног. Тако је јуче епископ рашко-призренски Теодосије, који је у Грачаници служио парастос пострадалима, поручио да се Бог показује у немоћи, а не у сили: „Живе су наше светиње толико пута нападане и толико пута спаљиване”.

Убијали и животиње

У Погрому 17. марта су убијени Јана Тучев и Боривоје Спасојевић из Косовске Митровице, отац и син Добривоје и Борко Столић из Штрпца, Драган Недељковић из Призрена, Бобан Перић, Славољуб Дабић, Југослав Савић из Косовског Поморавља и Ненад Весић из Липљана. Уништено је и оскрнављено 39 цркава и манастира, протерано око 4.000 Срба, спаљено око 800 кућа и станова. Уништене су манастирске и црквене збирке икона, крстова, књига, слика, звона, страдала су гробља и споменици. На црном тржишту појављивао се велики број ових предмета. У двориштима су убијени кућни љубимци, пси у Гњилану, домаће животиње у шталама, а свет је обишла фотографија обешене свиње у Обилићу.

Уметнички одговор рушитељима

Паралелно са обновом црквеног живота и ретким повратницима уметници развијају свој стваралачки одговор на страдање и изолацију. Већ пет година Дом културе „Грачаница” у обновљеном манастиру Светих Архангела код Призрена организује Ликовну колонију „Јесен у Призрену” која окупља сликаре из Србије и Црне Горе. „Јасно је да се снага косовског опредељења, у разноврсности његових слојева учитава кроз савремене ликовне наративе и нови, слојевити, културни и национални идентитет”, каже историчар уметности Небојша Јевтић. Радови са ове колоније излажу се 17. марта у Галерији Дома културе „Грачаница” и на Спасовдан 28. маја у обновљеном атријуму Цркве Светог Спаса у Призрену. „Многи су мислили, а нарочито рушитељи да ће тамо остати само пепео и нагорело камење а ми данас стојимо пред уметношћу и духовношћу која је тамо створена”, истакао је отварајући изложбу градоначелник Грачанице Срђан Поповић.

Коментари12
2e74d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Волео бих да будемо увек хуманији од њих
Нажалост, опасно су нас задужили. Волео бих да у коначном, ипак, будемо увек хуманији од њих. Ако еј то могуће.
Slavko Mirkovic
Ima ona narodna - pamti pa vrati. Samo cekam kontra-komentar nekog vajnog evropejca i kosmopolite!
Raca Milosavljevic
... proci ce i ova okupacija ....
Пријатељ
У рату 1999 је требало ићи до краја, никако се не предавати. Овако ме је срамота пред народом који смо оставили у немилости на КиМ.
Otac Makarije
Dobar tekst I hvala auto na njemu!!!dodao bih da Beograd vrlo malo skoro nista ne cini da se ekonomska sitiacija u srpskim sredinama na Kosovu popravi!!!To sto Vucic I Djuric ponekad pricaju o pomoci ,to su price za malu decu!!!Gde su fabrike u Gracanici,ili Strpcu????Srbi na Kosovu ostavljeni su na cedilu,,nazalost,,,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља