петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
ФУДБАЛСКО ПРВЕНСТВО ЕНГЛЕСКЕ

Ливерпул на путу Манчестер ситија

„Црвени“ у финишу првенства у којем су пред 30 година чеканом титулом, могу и да оборе рекорд Премијер лиге за освојене бодове, али су у својој историјској сезони постали попут „грађана“, клуб који рано испада у Лиги шампиона док доминира код куће, где је мали део од глобалних 100 милиона симпатизера
Аутор: Горан Ковачевићчетвртак, 19.03.2020. у 19:00
Удахнуо душу Ливерпулу: тренер „црвених” Јирген Клоп (Фото EPA-EFE/Peter Powell)

Водеће кладиониоце које нису затвориле клађење на то ко ће бити шампион фудбалске Премијер лиге, држе квоту 32 на Манчестер сити, што је мало ако се зна да „грађани“ заостају чак 25 бодова за водећим Ливерпулом, којем је потребно само шест од расположивих 27. Кладиоци могу да полажу и опкладе на „црвене“, уколико им се исплати да на 50 евра зараде један.

Последња четвртина сезоне на Острву би ипак требало да буде много примамљивија за публику него што сугеришу ове квоте, због борбе за пласман у Лигу шампиона, где је за преостале три визе у трци готово пола лиге, не рачунајући Сити који је избачен из елитног европског друштва на две сезоне (без састанака у Уефи поводом жалбе клуба, за коју су шансе у рангу оних за титулу, барем до маја). Шест бодова је разлика од петог Манчестер јунајтеда до 11. Кристал паласа, клуба у чијој историји је онај енглески рекорд за највише промењених фудбалера у седам сезона играних у време Другог светског рата (186).

У сваком случају, осим по корона вирусу због којег фудбал у колевци овог спорта тренутно не играју ни клубови који су ван лигашке пирамиде, ова сезона ће се вероватно највише памтити по Ливерпулу који би, како ствари стоје, требало да постави нови рекорд у броју освојених бодова. За то му је неопходно 19, да би надмашио „стотку“ Ситија од пре две године.

До пре месец дана, „црвени“ су ипак били виђени за знатно више од своје прве титуле после 30 година, за можда и једну од најбољих година неког клуба у историји ове игре, а свакако најуспешнију неког енглеског колектива, да су после Светског клупског првенства и европског Суперкупа, освојили и национално првенство и куп (испали од Челсија почетком месеца) и Лигу шампиона. Ово последње није деловало нереално, са три европска финала у три изласка на међународну сцену под вођством Јиргена Клопа (сезона 2016/2017 без Европе због слабог пласмана у првенству), са којим никада није био изгубљен двомеч нокаут фазе.

Нема сумње да би присталице Ливерпула прошлог лета прихватиле да се освоји једино енглески шампионат, годину након издања у којем ни 97 бодова није вредело (Сити 98). До сада је за најблиставију сезону „црвених“ важила 1978/1979, са 30 победа уз четири пораза у 42 меча, само 16 примљених голова и гол-разликом +69 (актуелно после 29 кола је 27 победа уз скор 66:21).

Ова ће вероватно бити најбоља лигашка у историји клуба са 18 пехара првака иако је, невезано за промене у формату такмичења и са бројем бодова за победу, данас лакше освојити поене него у доба најславнијих тренера Ливерпула, Била Шенклија, Боба Пејслија и Кенија Далглиша. Пре свега због великих финансијских разлика између неколико најбољих и већине лигаша, од улагања у трансфере до платног фонда. Од доласка Клопа само пет клубова је забележило мањи минус код купопродаје фудбалера, али су „црвени“ трећи по просечној плати играча, иза манчестерских ривала.

Највећи Ливерпул свих времена, била је могућност до недавне вечери у којој је на „Енфилд“ дошао шестопласирани са табеле шпанске Ла Лиге, Атлетико тренера Дијега Симеонеа, који у фудбалу не зна једино шта значи надимак Чоло по којем га препознаје свет (Дијего Симеоне каже да га је добио на терену, по једном беку који је седамдесетих играо у Аргентини, где надимке обожавају). Не само да је Ливерпул први пут испао у 11. европском двомечу под Клопом, него је окончана и шестогодишња непобедивост код куће на ино-сцени, на 42 дуела.

Овде се долази до разумевања да нема пуно смисла у причама како је домаћа титула, иако чекана од Далглишевог времена, „црвенима“ важнија од европских, којих је сакупио шест (Енглези 13). Да су у Ливерпулу то препознали можда не би, у својој историјској сезони, постали само други Манчестер сити, који у Лиги шампиона испада далеко од финала, у ери у којој важи да је Премијер лига убедљиво најјаче национално првенство и доминира код куће, где је уз њега две трећине фудбалске јавности града са мање од 500.000 становника (без околине, 25 одсто уз Евертон), делић од око сто милиона симпатизера широм света.

Према прошлогодишњем истраживању оних који се баве путовањима на фудбалске мечеве, на основу низа показатеља (социјалне мреже, продаја дресова, приходи клубова), „црвени“ су глобално седми по подршци, иза Манчестер јунајтеда (750 милиона навијача), Барселоне (450), Реала (350), Челсија (145), Арсенала (125) и Манчестер ситија (110). Да би требало да игра за ове људе и против историје, а не неколико локалних ривала на силазној путањи, као да је на другој страни терена у ствари Шенклијева (1913-1981) генерација која је „подигла“ „Енфилд“ или његова друга велика селекција која је започела европске успехе, још боље Пејслијева чета (1919-1996) која је за девет година однела шест енглеских и три евротитуле, или Барнс, Бирдсли и екипа са краја осамдесетих, указивали су и неки „ливерпуловци“ на сајтовима посвећеним клубу.

Непосредно пре него што су Симеоне, Јан Облак и Маркос Љоренте окончали домаћима одбрану европске титуле, на порталу „Ливерпул офсајд“ који је под окриљем највеће независне глобалне мреже блогова о спорту „СБ нације“ (преко 300 клубова), сарадник Захари Маркс је исписао:

„На начин јединствен у енглеском фудбалу, Ливерпулу је неопходна Европа. Драматичне, гладне, слављеничке представе континенталног фудбала. То је део нашег идентитета. Оно што није разумео Брендан Роџерс, упркос сјају када је водио скоро до ’обећане земље' 2013/2014, док је публика покушавала да суботом приреди амбијент са европских мечева, који њему нису били приоритет. Желим да Ливерпул игра за нешто у мају. Многи клубови резултате у Европи постижу на рачун оних код куће, али то није случај са Клопом. За шта год да се игра, код њега је занимљиво доћи на Енфилд“...


Коментари0
a3daf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља