уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24

Наш стварни живот под маском

Аутор: Војислав Милићуторак, 24.03.2020. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Венецијански карневал под маскама прекинут је уочи саме завршнице, дакле без финалне процесије. Разлог је био страх од надолазеће епидемије опасног вируса. Каква иронија. Испоставило се да ниједна маска, па ни венецијанска, није заштита од болести која се шири планетом, нити од злих духова, како су веровали наши далеки преци. Наравно, судбина традиционалне венецијанске маске тиме се не доводи у питање. Када се епидемија оконча, па ма колико трајала и са ма коликим билансом жртава, човечанство ће је поново пригрлити као своју велику и непролазну љубав.

Замак из чувене Поове приче „Маска црвене смрти” требало је да послужи као својеврсна заштитна маска, као сигурно уточиште за 1.000 одабраних људи који су се затворили у његове зидине због страха од епидемије. Није им успело. Стотинак година касније, роман Вилијама Голдинга „Господар мува” има сличну причу о заштити одабраних. Енглеска држава је одлучила да 100 дечака из најбољих породица склони на пусто острво усред Пацифика, како би преживели ужасе Другог светског рата. Веровало се да ће деца образованих родитеља и племенитог порекла на острву успоставити цивилизоване међусобне односе, у најбољем маниру старе демократије. Није им успело. За веома кратко време деца су се поделила и организовала у смртоносне фаланге, прогонећи и убијајући разумне. Нема, дакле, на свету сигурне луке нити сигурне заштитне маске.

Ипак, маска је била и остала насушна потреба људског рода. Она се сама наметнула човечанству и никако се није могла избећи. Произашла је из саме суштине човекове природе, из свих аспеката онтолошког. Под маском наш стварни живот изгледа пристојно. Међутим, данас се под маском чине и злочини, одузимају се људски животи. Маска се, као и свако друго добро, злоупотребљава. Под њеном сенком често се враћамо старом, незаборављеном атавизму, убилачком нагону предака. „Маска је оно што од нас чини људе. Какве, то је сасвим друго питање”, речи су Борислава Пекића.

Она је својеврсна побуна против наметнутих правила друштва, истовремено покушај да се нађе удобна заветрина, безбедан кутак. Бежећи у сигурно уточиште маске, у пределе другости, човек успоставља паралелни универзум нових вредности забрањеног света и другачијег поимања живота. Она је отпор озваниченом лицемерју. Само је под маском могуће поново успоставити изгубљену равнотежу и хармонију. Под маском човек има оно што никада није имао. „Човек је најмање свој када говори у своје име. Дајте му маску и рећи ће вам истину”, написао је Оскар Вајлд.

Савремени човек се под маском себи чинио бољим него што јесте. Кафка је сматрао да се цео људски живот може схватити као стална потрага за сопственим идентитетом и као жудња за сигурним уточиштем („Јазбина”). Један наш савременик, познати еклектик, забележио је: „Људи не желе истину. Желе само сигурност.”

У ренесансним временима италијанских градова маска је представљала снажан друштвени вентил. Под њом су били сакривени корени чежње савременог човека жељног да се домогне забрањеног, да предахне насамо са свима. Маска је била привремена срећа и одложена невоља. „Маска, игра и борба за опстанак одувек су ишли руку под руку. Људи су се најпре маскирали за богове, затим за људе, али је опстанак, преживљавање, увек био примарни циљ. Исти код зоолошке и грађанске мимикрије” (Б. Пекић). Оригинална маска неретко је била прихватљивија од изгледа серијског лица. Бити под маском је бити све.

У европској цивилизацији, као обредни реквизит, маска досеже далеку прошлост, чак и до двадесет хиљада година пре наше ере. У паганској Србији маска се у обредним ритуалима појављује веома рано. Покладе су њихов далеки одјек. Те сеоске карневалске свечаности организоване су последње седмице пред велики васкршњи пост.

Далеке 1268. године први пут се помиње до сада најчувенији карневал под маскама, Венецијански карневал. Он живи и данас у нешто измењеном облику. Маска је суштина карневала која му даје непорецив смисао и моћ. Традиција маскирања у Венецији има дубље корене и много је дужа од саме церемоније карневала (лат. carne vale – збогом, месо). Обичај маскирања у Венецији започео је као интригантна и необична појава. Под маском човек је био каква-таква претпоставка, а без ње, само гола чињеница.

Балови под маскама служили су ренесансном човеку да некажњено крши друштвена правила и владајуће догме. Али већ у 12. веку Католичка црква је забранила јавно ношење маски у време верских празника, да би је 1797. Наполеон дефинитивно забранио. Скоро два века од тада није је било на друштвеној сцени.

Осамдесетих година 20. века, маска васкрсава из мрака векова, чинећи људски род подношљивијим. Она је била и остала моћно средство забаве и манипулације идентитетом. Под маском стрепи само прљава прошлост. Догађа се да у браку схватимо да волимо, или да смо некада волели маску. Коначно, маска пристаје сваком лицу.

Мастер књижевности, издавач

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари1
c592f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Makar
Ni najbolja maska ne skriva paranoju i umisljenost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља