уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Одлазак Боре Станковића

Почасни генерални секретар Фибе преминуо је у Београду у 95. години. – О величини његовог дела најбоље сведоче речи Дејвида Штерна, Жака Рога и Џорџа Килијана који га је описао у две речи: Господин Кошарка
Аутор: Александар Милетићсубота, 21.03.2020. у 12:05
(Фото Т. Јањић)

Почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (Фиба) Борислав Станковић преминуо је у Београду у 95. години, оставивши иза себе траг какав је мало ко оставио у спорту. Олимпијски покрет остао је без једног од својих стубова, а кошарка без свог највећег визионара, дипломате и функционера, чији је утицај допирао до сваког кутка планете.

Данас ће многи његово дело процењивати по капиталним подухватима – као што је историјски чин уједињења професионалаца и аматера – а по страни ће неминовно остати све оне важне ствари које је „узгред” урадио, носећи широм света у дупке пуним коферима књиге, правила и кошаркашку опрему. Али, многи му то нису заборавили… Добитник је високих националних и спортских признања у десетинама земаља, од Обале Слоноваче и Сенегала до Кине и Сједињених Америчких Држава. Остаће упамћено и то да је донео прву кошаркашку лопту у Палестину, да је вратио Кину у међународну кошаркашку породицу, да је улазио у неке земље у време када нико из Југославије није могао…

Два бивша председника Фибе су на несвакидашњи начин оценила његов допринос игри под обручима: Џорџ Килијан га је назвао Мистер Баскетбал (Господин Кошарка), а Боб Елфинстон је подвукао: „Кошарка и Фиба су у својој историји имале три човека који су најзаслужнији за кошарку какву данас имамо, а то су њен изумитељ Џејмс Нејсмит, први генерални секретар Фибе Вилијам Џонс и његов наследник Борислав Станковић.” Жак Рог је као председник Међународног олимпијског комитета (МОК), на Фибином банкету 2002. године – поводом Станковићевог одласка у пензију – нагласио да „олимпијски покрет не би био онакав какав је данас да није било људи попут Станковића”. Најчувенији комесар НБА лиге Дејвид Штерн (преминуо пре два и по месеца), приликом свог пријема у Фибину кућу славних у Женеви 2016, у свечаном говору обратио се посебно Станковићу, који је седео за истим столом са њим:

„Драги мој пријатељу, многе велике ствари смо урадили заједно, али нико није толико допринео глобалном развоју кошарке као што си ти.”

Бора Станковић рођен је 9. јула 1925. у Бихаћу, где је живео до треће године, а онда се с родитељима преселио у Нови Сад. Иако постоји разлика у једном слову, име је добио по једном од најзначајнијих представника српског реализма, Борисаву Станковићу. Био је јединац у правничкој породици, али му је после очеве смрти (нове власти га погубиле почетком 1945, као државног непријатеља) мајка Марија саветовала: „Не можеш да се бавиш правом у земљи која нема право!” Са тим жигом Станковић је наставио живот, проналазећи радост у кошарци коју је у то време и упознао.

Први спорт му је био тенис, у којем је као средњошколац у Новом Саду стигао до полуфинала државног првенства у том узрасту. Под окупацијом је силом прилика прешао на стони тенис и био првак Београда 1943. и 1946. За време рата први пут је видео кошарку, на Ташмајдану, када му је било 17 година. Тада се упознао са осталим пионирима кошарке у Србији и Југославији, међу којима су најзначајнији били Небојша Поповић, Александар Николић и Радомир Шапер. Са њима је деценијама чинио „велику четворку” југословенске и светске кошарке.

Био је оснивач Црвене звезде. Играо је за њену прву, најтрофејнију генерацију (1946–1948) и с њом освојио три првенства, затим за Железничар (1949–1950) и Партизан (1950–1953). С државним тимом је учествовао на Првом светском првенству 1950. у Буенос Ајресу и на Европском шампионату у Москви 1953. Као тренер ОКК Београда (1953–1965) освојио је три првенства и три пута стизао до полуфинала Купа шампиона, а са Орансодом из Кантуа (1966–1969) постао је први страни тренер освајач првенства Италије (1968).

У Звезди и Партизану био је и играч и тренер. У екипи ОКК Београда лансирао је Радивоја Кораћа као прву звезду у историји југословенске кошарке. До преласка у Фибину канцеларију у Минхену 1969, радио је као ветеринар, што је било његово основно занимање.

У КСЈ је дошао 1953. а затим од 1956. до 1966. обављао улогу генералног секретара. У то време био је и „технико” у националном тиму, дајући немерљив допринос и развитку репрезентације и раду савезног капитена Александра Николића. Преломан тренутак у његовој дипломатско-спортској каријери била је понуда првог генералног секретара Фибе Вилијама Џонса да му буде заменик (од 1960. до 1976). Препустио му је кормило за време Олимпијских игара 1976. године.

Са Станковићем на челу, Фиба је ушла у своје златно доба, подижући углед и у олимпијском покрету и међу љубитељима кошарке. Ако нешто од тога заслужује да буде издвојено, то је свакако уједињење америчке професионалне кошарке с остатком света. Кад су се амерички професионалци, предвођени Мајклом Џорданом, појавили на Олимпијским играма у Барселони 1992, кошарка је ушла у нову еру. Десет година касније Станковић се повукао с места генералног секретара Фибе.

Као члан Фибине Комисије за еврокупове од њеног оснивања (то су темељи и данашње Евролиге), после и њен председник, затим као директор највећих кошаркашких догађаја, остварио је невероватан утицај на кошарку.

За време Олимпијских игара у Сеулу 1988. изабран је за члана МОК-а, на предлог тадашњег председника МОК-а Хуана Антонија Самарана. У Нејсмитову кућу славних у Спрингфилду примљен је приликом обележавања стотог рођендана кошарке (1991), чиме му је двоструко одато признање. На отварању Фибине куће славних, 2007, постао је и њен члан. Одликован је десетинама домаћих и међународних признања. Поред осталог, француским Орденом Легије части, Орденом МОК-а, Наградом „Светски спортски лидер” Спортске академије САД, Фибином наградом за животно дело, Октобарском наградом, Орденом заслуга СР Југославије, Златном плакетом Олимпијског комитета Србије и Црне Горе, Мајском наградом.

До краја живота остао је веран кошарци и посвећен напретку кошаркашке организације у којој је потекао. Као почасни председник КСС учествовао је у доношењу неких виталних одлука за српску кошарку у претходној деценији. Иза себе је оставио ћерку, две унуке и двоје праунука.

Сахрана ће се обавити у понедељак у 13.30 часова, у кругу породице на Новом гробљу у Београду.

Цео свет одаје пошту Станковићу

Многе спортске институције, од клубова којима је припадао (Црвена звезда, Партизан, ОКК Београд, Канту) до Светске кошаркашке федерације (ФИБА) коју је водио 26 година, одале су јуче на разне начине пошту Бори Станковићу. Многи светски медији пренели су вест о његовој смрти, а многи спортски ауторитети на разним меридијанима говорили су о његовом лику и делу.

Председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) Предраг Даниловић:

„Бора Станковић је један од четворице великана који су поставили темеље кошарке у тадашњој Југославији. Један је од најзаслужнијих за развој нашег спорта и за то што смо у европским кошаркашким оквирима деценијама имали наше на одговорним местима. Уз играче и стручни штаб репрезентације имао је највеће заслуге за европско злато које смо освојили у Атини 1995. године”, рекао је Даниловић, а пренео сајт КСС. Била је велика част и привилегија познавати такву кошаркашку, спортску и људску величину каква је био наш чика Бора. Поносни смо на човека који је променио и задужио светску кошарку, довољно је да погледате његову биографију и све ће вам бити јасно.

Председник Србије Александар Вучић опростио се јуче од легендарног кошаркаша и дугогодишњег функционера ФИБА Боре Станковића и на инстаграму:

„Бора је био и увек ће остати једна од најистакнутијих личности наше и светске кошарке. Обележио је читаву епоху у историји спорта на овим просторима, а својим ауторитетом и професионализом дао је немерљив допринос највишим светским институцијама попут ФИБА и Међународног олимпијског комитета. Код нас, његових поштовалаца, увек ће имати посебно место - као понос нашег спорта и наше земље”, навео је Вучић на свом инстаграм налогу

Генерални секретар Светске кошаркашке федерације Андреас Заглис:

„Свет сада пролази кроз веома јединствену и тешку ситуацију, али то не значи да данас кошарка није изгубила једну од највећих личности. Фиба је изгубила почасног генералног секретара, али и особу која је оставила дубок траг у спорту и нашој организацији, након оснивача, више од било кога другога у историји. То не непоновљива личност, као неко ко је играо прво Светско првенство, организовао прво Светско првенство у Европи, а онда отворио кошарку и глобално поставио Фибу.

Мирко Новосел, некадашњи селектор Југославије и Хрватске:

„Пре свега, Бора је највећа особа у историји југословенске кошарке! Апсолутно! Бора је био тај који је изузетно заслужан за развој југословенске кошарке у првој фази, када је био генерални секретар КСЈ-а, а посебно у другој фази када је био генерални секретар Фибе и када ју је подигао на светски ниво, да постане најбоља федерација од свих спортова на свету… Само ми је много жао што нећу моћи да дођем на сахрану у Београд, знате да су границе затворене. У Загребу смо исто у изолацији, не излазимо на улице. Користим ову прилику да изразим искрено саучешће српској кошарци и свим људима за које је, као и за мене, одлазак једног Боре Станковића велики, велики губитак…”

Највећа легенда италијанске кошарке Дино Менегин је, поред осталог, рекао

„Напустила нас је једна од најистакнутијих особа у свету кошарке, творац глобалне кошарке. Станковић је био паметан руководилац који је увек размишљао унапред. Упознао сам врло мало људи у свету кошарке који су имали такву харизму. Током Фибиних састанака, када би дошао ред на њега да говори, сви би пажљиво слушали. И нико никада није доводио у питање његов суд.

Многи светски медији пренели си ову вест, па и највећи амерички, попут „Њујорк тајмса” и ЕСПН-а. Једна од највећих спортских мрежа НБЦ, вишедеценијски власник ТВ права за Олимпијске игре, вест о Станковићевој смрти насловила је овако:

– Преминуо је Борислав Станковић, човек који је довео НБА играче на Олимпијске игре

За домаће медије о Станковићу су говорили Иво Данеу, Душан Ивковић, Жељко Обрадовић, Дејан Томашевић, Зоран Славнић, Радмило Мишовић, Вања Удовичић, министар спорта и омладине Србије и многи други.


Коментари0
846ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља