понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.03.2020. у 08:00 Милан Галовић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА ЦИВИЛНА ЗАШТИТА

Повратак народне одбране

Да ли ће координирани напори Министарства одбране и МУП-а успети да створе масовни систем заштите становништва кога смо се олако одрекли по распаду Југославије
(Фото МУП Србије)

Војска је изашла на границе и чува важније објекте, полиција даноноћно мотри да ли се грађани придржавају здравствених мера и забрана кретања, волонтери по целој Србији помажу старијим грађанима који су најугроженији пандемијом вируса корона, због које је у Србији уведено ванредно стање. А где је цивилна заштита?

Повремено се на телевизији види и понеки припадник овог сегмента безбедности у препознатљивој плавој униформи. Али далеко је то од велике организације која би могла да мобилише свој резервни састав и одговори на масовно угрожавање безбедности становништва када се догоде земљотрес, поплава или епидемија, да не спомињемо рат. У случају актуелне пандемије цивилна заштита могла би да обезбеди шаторе за прихват грађана који морају да бораве у изолацији или да снабдева потрепштинама оне који не могу да излазе из станова и кућа.

Као и много тога још, цивилна заштита је олако „отписана” по распаду СФРЈ као „реликт прошлости”. Уочи НАТО агресије покушана је њена реанимација, али је за то било касно, иако су њени не баш бројни припадници дали све од себе у том рату. Без јасне организације и подршке боље вероватно и није могло. Цивилна заштита тада је била у надлежности Министарства одбране.

Затим је пребачена у Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије где се и данас налази. Набављена је опрема, формиране су јединице, укључујући и специјалистичке, почело се с увежбавањем. Али изостао је одлучујући искорак и потврда цивилне заштите у пракси. Ватрогасци-спасиоци, све с такозваним рушевинским, поплавним и другим тимовима, и даље су незамењиви за ванредне ситуације.

Однедавно при Министарству одбране постоји Сектор за цивилну одбрану и политику одбране. Да ли ће координирани напори два министарства створити цивилну заштиту за коју се при следећој невољи нећемо питати где је? Каква је и каква ће бити организација ове службе?

– Ефикасност спровођења цивилне одбране не може се замислити без потпуног, комплетног и правовременог спровођења мера цивилне заштите. Цивилна одбрана и цивилна заштита се никако не би смеле поистовећивати, јер мере предузете у циљу заштите и спасавања становништва, материјалних и културних добара и животне средине само су део свеукупних радњи цивилне одбране које извршавају субјекти система одбране када наступи ванредно стање – наглашавају у Министарству одбране.

У актуелном ванредном стању, како кажу, сви сегменти друштва, прилагођавањем ситуацији у складу са задатим инструкцијама, доприносе сузбијању епидемије вируса корона.

– Сектор за цивилну одбрану, у непосредној координацији са свим субјектима система одбране, дефинише свеобухватан одговор на актуелну епидемију глобалних размера. Проглашено ванредно стање може се сматрати одређеним тестом припремљености и спремности активирања система цивилне одбране у Србији, али и смерницом рада и развоја у предстојећем периоду – одговарају из Министарства одбране на питања „Политике”.

Надлежност и одговорност за функционисање цивилне заштите у претходним периодима кретала се из Министарства одбране у МУП и обрнуто.

– Тенденција оваквог кретања надлежности за уређење, организовање и спровођење мера цивилне заштите присутна је у многим државама. Послови цивилне заштите прешли су из Министарства одбране у Сектор за ванредне ситуације МУП-а 2010. године – подсећа се у одговорима достављеним нашој редакцији.

Реформа и изградња способности институција цивилне одбране је један од задатака политике одбране. Концепт тоталне одбране, на коме почива систем одбране Србије, састоји се од војне и цивилне компоненте. Док су носиоци војне одбране оружане снаге земље, цивилна одбрана функционише кроз рад и деловање државних органа, органа државне управе, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, јавних служби и грађана.

– Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране посебан акценат ставља и на обучавање становништва за потребе одбране земље. Поред спровођења обучавања лица у резервном саставу, која нису одслужила војни рок, пажња је усмерена и на пружање помоћи субјектима система одбране у обучавању осталих категорија становништва – истичу у Министарству одбране.

Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране је надлежан и за координацију послова заштите и спасавања с надлежним државним органима. Области деловања Сектора, у којима су активно укључени грађани и које су им познате, односе се на спровођење војне, радне и материјалне обавезе, као и послове мобилизације.

– И у наредном периоду, на основу захтева Сектора за ванредне ситуације МУП-а, центри Министарства одбране за локалну самоуправу наставиће да врше попуну јединица цивилне заштите људством, као и покретним и непокретним стварима посебне намене. Очекује се додатна ангажованост територијалних органа Министарства одбране, пре свега у виду пружању стручних објашњења и подршке јединицама локалне самоуправе како би се успешно извршило формирање и попуна јединица цивилне заштите опште намене, али и специјализованих јединице цивилне заштите за узбуњивање која ће из надлежности МУП-а прећи у надлежност градова и општина – наводи се у одговорима Министарства одбране.

Министарство одбране, истиче се, активно учествује с МУП-ом у стварању нормативно-правних основа функционисања цивилне заштите, као би, пре свега, јединице цивилне заштите, намена, задаци, мобилизација и начин њихове употребе били потпуно законски и подзаконски уређени.

Дакле, остаје нада да ће овај не баш једноставан посао ипак бити завршен у догледној будућности, односно да ће цивилна заштита поново бити значајна служба у Србији спремна да одговори на неке будуће изазове.

Обука грађана

Разумевање потреба припрема за одбрану земље наметнуло је питање успостављања самосталне целине у Министарству одбране у виду Сектора за цивилну одбрану и припреме одбране, од марта 2018. године. Под овим Сектором налази се Управа за обавезе одбране која је, са новоформираним Одељењем за обучавање грађана, проширила своје функционалне надлежности и на обучавање грађана за потребе одбране земље и координацију послова цивилне заштите.

– Министарство одбране са регионалним центрима Министарства одбране (Београд, Ваљево, Крагујева, Нови Сад и Ниш) и 29 центара Министарства одбране за локалну самоуправу  организованих на нивоу управних округа, обезбеђује спровођење цивилне одбране на целокупној територији Србије - објашњавају у Министарству одбране.

Ђаци поново уче о одбрани земље

Након 28 година од укидања предмета Општенародна одбрана и друштвена самозаштита, у средњошколске клупе ученика завршних разреда, дакле пунолетних особа, вратила се настава о основама система одбране Републике Србије кроз факултативно спровођење. Одељенским старешинама у извођењу наставе стручну помоћ пружају и припадници Министарства одбране и Војске Србије, као и резервне војне старешине.

Спасавање жртава бомбардовања


Британска цивилна заштита интервенише после немачког напада на Лондон 1944. године (Фото Викимедија)

Развој цивилне заштите, онакве какву данас познајемо, везан је за Први светски рат (1914–1918), односно за прве ваздухопловне нападе у дубини територије противника. Немачка је бомбардовала Велику Британију из цепелина и авиона, а пред крај рата британски бомбардери гађали су циљеве у Немачкој, у складу с техничким могућностима тадашњих авиона.

Међутим, убрзо по окончању Великог рата било је јасно да ће авијација, која се све брже развијала, имати велику улогу у будућим сукобима. Страховало се од напада бомбардера великог домета и носивости, па је у многим државама почело да се размишља о неопходности изградње система и јединица цивилне заштите.

Према подацима из „Војне енциклопедије” у Великој Британији је већ 1924. године формирана Служба за заштиту у саставу Координационог ратног комитета владе, а 1935. образовано је Одељење цивилне заштите при Министарству унутрашњих послова. У Немачкој је 1927. основан Савез противавионске заштите, а 1935. је уведена обавеза служења у овој организацији.

Цивилној заштити је велика пажња посвећена у СССР-у где је 1926. успостављена посебна служба за ваздушно-хемијску одбрану, а 1932. године активности цивилне заштите обједињене су у централизованој Месној противваздушној одбрани (МПВО).

Нешто касније почињу интензивне припреме становништва и јединица МПВО организованих у фабрикама, разним предузећима, школама и другим установама, па и стамбеним зградама. Изграђена су склоништа за становништво, набављала се опрема за личну заштиту.

У Другом светском рату (1939–1945) цивилна заштита имала је значајну улогу, посебно у Великој Британији и Немачкој, земљама које су више година биле изложене масовним ваздушним нападима. Свима су познати снимци спасавања из рушевина бомбардованог Лондона, па је британска цивилна заштита постала општепозната широм света.

У време рата је у Великој Британији, на нивоу владе, постојао Комитет цивилне заштите који је усмеравао рад министарстава на пословима заштите цивила, а Министарство унутрашњих послова је директно руководило цивилном заштитом.

Уочи и на почетку рата уређена су склоништа од бомбардовања, подељене су гас-маске становништву. У оквиру цивилне заштите постојале су службе спасавања и санитетске помоћи, као и оне за деконтаминацију и везу. Све ове јединице блиско су сарађивале с ватрогасцима и полицијом.

После Другог светском рата развој војне технике, укључујући нуклеарно наоружање, довео је до тога да би се државе могле наћи на удару непријатеља на сваком делу територије. Због тога долази до развоја цивилне заштите широм света, с тим да задаци спасилаца све више постају мирнодопски – реаговање у санирању природних катастрофа и других масовних несрећа.

 

Коментари23
2ad7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Akk me oamet ne vara, na severu KiM je bila civ odbrana i šiptari su se zdusno borili da se rasformiea, sto je na kraju i bilo. Sad je jasno kolika je snaga i potencijal u ljudima i opremi bio i koliko je narod na KiM time oslabljen.
Видоје
Одличан чланак!
Walter
Drugovi moramo čim prije obnoviti komunistićku partiju!
Боро
Хм, ако би ишли корак даље у питањима, онда долазимо до питања свих питања, ко је и зашто растурио СФРЈ? Ко, то знамо, ал зашто само, питам се?
Dusan
Jedina institucija, gospodine autore teksta, koja se bavi civilnom zastitom i odbranom na akademskom nivou u ovoj drzavi je *Fakultet bezbednosti univerziteta u Beogradu* (stari naziv: *Fakultet civilne odbrane*). Da bi se vodila ozbiljna rasprava na ovu temu, u najmanju ruku je bezobrazno zanemariti taj fakultet. Dok smo imali državu svršeni studenti upravo tog fakulteta su jedini mogli da predaju u osnovnim i srednjim skolama ONO i DSZ. Zato sto su se za to skolovali. Za sta se i danas skoluju
Аутор текста
У праву сте, наравно. Управо зато је, у другом тексту у оквиру Теме недеље, саговорник мог колеге био професор Факултета безбедности. Читаоци Политике могли су да прочитају и тај текст у нашем штампаном издању од недеље. Замолићу колеге да се тај текст објави и на нашем сајту. Хвала што пратите сајт politika.rs и срдачан поздрав

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља