субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
У СУСРЕТ 75-ОГОДИШЊИЦИ ОД ОСНИВАЊА ПАРТИЗАНА (3)

Спасилац палог шампиона

Момчило Вукотић је прешао у Бордо као капитен не само првака, него и рекордера по броју освојених бодова у првенству Југославије, а после годину дана се вратио у тим, који је тек у последњем колу сачувао место у Првој лиги
Аутор: Иван Цветковићпонедељак, 23.03.2020. у 17:00
Као риба у води: Момчило Вукотић тражи излаз из обруча у казненом простору нишког Радничког (Фотодокументација „Политике“)

У иностранство је Момчило Вукотић 1978. отишао као капитен тима, који тек што је поставио рекорд по броју освојених бодова (54) у првенству Југославије. Годину дана касније се вратио из Бордоа, за који је одиграо 39 такмичарских утакмица, да спасава палог шампиона - Партизан је 1979. тек у последњем колу обезбедио опстанак у Првој лиги (15. од 18 тимова)!?

Пре тога су „црно-бели“ најниже пали 1966. када су завршили као 11. у лиги са 16 клубова. Било је то, да човек не поверује, у оно време када је Партизан био европски вицешампион!?

Додуше, што се тиче места у лиги, тада му уопште није горело под ногама. Док му се није указала животна шанса да покори Европу још се и борио за прво место на табели, а после тога у последњих девет кола ниједном није победио (освојио само три бода). Тог пролећа је што да сачува играче за Куп шампиона, што због њихове деморализације после пораза у финалу од Реала (2:1), углавном играо у комбинованом саставу.

Што машта није испуњена већ су савременици тада кривили управу да није дорасла тиму. И за катастрофу 1979. је одговорност била на руководству, али овога пута због трвења у клубу.

На крају јесење полусезоне 1978, која и није била тако лоша (13. децембра је освојен Средњоевропски куп), тренер Младинић је поднео оставку. У пролећном делу - на 17 утакмица чак девет пораза уз само четири победе.

Та сезона је, као и 1966, остала запамћена по једном неуспешном финалу (после 29 година Партизан се борио за пехар у Купу Југославије, који је последњи пут пре тога освојио још 1957), по Слободану Сантрачу што је као једини наш фудбалер постигао више од 200 погодака у првенству (четири пута најбољи стрелац у шампионату Југославије, 1973. с 33 гола добио Бронзану копачку „Франс фудбала“, кога је његов ОФК Београд на крају 1977. као стару машину за давање голова ставио у расход), по Петру Бороти што је у Купу шампиона против Динама из Дрездена и првенству државе против Црвене звезде заборавио на лопту, па се она после тога нашла у његовој мрежи.

Вукотић, који је прошао све разреде Партизанове школе фудбала, дигао је руке од каријере у иностранству и засукао рукаве да потонули брод поново заплови. Задатак уопште није био лак. Наредне сезоне „црно-бели“ нису стрепели баш до последњег судијиног звиждука у шампионату, али нису много ни одахнули – завршили су на 13. месту. Потом такве бриге више није било – осмо место 1981, па шесто 1982. И, 1983, опет – титула! Престао је да игра 1984, када је Партизан сишао с трона после исцрпљујуће борбе с Црвеном звездом за титулу.

Вукотић није био Мајстор као Бобек, који га је као тренер 1968. увео у први тим, није био ни Пословођа као његов узор Ковачевић с којим је те сезоне и играо у истом тиму. Био је само Моца, али је то временом постало готово исто што и Партизан.

Пратио га је глас, нарочито пре одласка у иностранство, да  уме да изнуди пенал. И пре и после њега било је фудбалера, који су уверљиво падали у противничком казненом простору. Међутим, Вукотић је био врло вешт дриблер. У гужвама пред голом сналазио се као риба у води и, с обзиром да није био робустан, много пута, и да је хтео, није могао да остане на ногама.

У првој половини седамдесетих година „црно-бели“ су више били при врху, него у врху југословенског фудбала. После распада оне генерације што је играла у финалу Купа шампиона били су трећи 1967, други 1968, трећи 1969. и други 1970. Јесен 1970. су завршили на првом месту. Тада је Иван Ћурковић (19 пута репрезентативац) на 17 утакмица примио само седам голова, а онда је отишао у војску (зенит каријере достигао у Сент Етјену с којим је стигао и у финале Купа шампиона 1976). У пролеће 1971. мрежа јесењег првака се затресла 27 пута, па је завршио на петом месту. Пети је био и 1972, четврти 1973. и 1974. четврти, а шести 1975.

Првак је поново постао 1976. После 11 година без трофеја! То је животно дело Ненада Бјековића, јер је у последњем секунду играња за Партизан дао гол за титулу (1:0 против Олимпије). Да није Хајдук би трећи пут узастопно био шампион. О тој утакмици у Љубљани се и данас прича да се играла док Партизан не да гол, али да су Сплићани на Карабурми победили (1:1) титула би била њихова.

Бјековић је био један од ретких фудбалера, који нису имали, тако рећи, лош дан. Одлично је шутирао с обе ноге, био продоран, изванредан у игри главом, изврстан и индивидуално и као члан екипе. С пуним правом би то раздобље Партизана могло да се зове по њему, али Вукотић је својим повратком у клуб у онаквом тренутку и оним што је потом, а и до тада, значио, ипак, засенио све своје саиграче.

Ни Бјековић (22 утакмице), ни Вукотић (14), нису били од оних, који су имали обезбеђено место у државном тиму. Из тог доба је стандардни репрезентативац из Партизана био само Благоје Пауновић (39), европски вицешампион 1968, али одбрамбени играч је – одбрамбени играч. С њим су тада, у финалу против Италије, од „црно-белих“ играли још Милан Дамјановић (7) и, у поновљеној утакмици, Идриз Хошић (2).

Вукотић се није наиграо у репрезентацији, мада има шта да се памти. На свом дебију је дао гол Зофу, после чега је италијански голман начинио рекордерску серију без примљеног гола (савладан је тек на Светском првенству 1974), у четвртфиналу за Европско првенство дао је Велсу гол после двадесетак секунди.

И једини је наш фудбалер на чијем је опроштају од фудбала играла репрезентација Југославије. Било је то 21. септембра 1985, када је после 15 минута у Партизановом дресу, последњи пут добио аплаузе с трибина.

Сутра: Мелем за изгубљено место у Купу шампиона


Коментари0
17a9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља