среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.03.2020. у 18:18 Р. М.
НАШИ ЉУДИ У СВЕТУ

Како је вирус променио ритам велеграда

Како је број оболелих почео да опада, живот се враћа полако у нормалан ток, а до краја марта очекује се и да се ђаци којима Слободан Гајић предаје енглески врате у школе
Слободан Гајић (лево), Шенжен (Фотографије лична архива)

Слободан Гајић дошао је у Кину на позив пријатеља и већ две године живи и ради у Шенжену као учитељ енглеског језика. Овај град се налази у провинцији Гуангдонг, на југоистоку Кине, надомак Хонгконга. Ни епидемија корона вируса овог Београђанина није поколебала и натерала да се врати у Србију, а сада већ нестрпљиво чека да се епидемија одјави како би се по плану, до краја месеца, а најкасније 1. априла вратио у учионицу, својим малим ђацима.

За протеклa скоро три месеца од појаве вируса ковид-19, за који Слободан каже како је потпуно променио рутину и уобичајени ритам живота становника града, он сам пролазио је кроз безбројне контроле, односно мерења температуре, борећи се са свакодневном досадом.

Пунктови за мерење температуре

Присећа се како се град почетком пролећног распуста поводом кинеске Нове године готово у тренутку испразнио. Повратак у радну рутину био је заказан за 5. фебруар, али баш тих дана вирус је кренуо да се шири забрињавајуће брзо и влада је одлучила да продужи распуст за 10 дана. Улице су се испразниле, мали број продавница је радио и готово ниједан ресторан. Влада је саветовала да се одложе све врсте јавних окупљања и да се остане у сигурности дома, на улицама су људи почели да се појављују с маскама. Распуст је продужен за још 10 дана. То је, уједно, био и најгори период. До тада пожељна, маска je постала обавезна. На свакој раскрсници су успостављени пунктови с полицајцима који су ретким пролазницима мерили температуру и дотадашњи страх је прешао у параноју. Готово нико није излазио из куће и готово све је било затворено. И запослени у ресторанима и продавницама мерили су температуру свим посетиоцима.

„Почетком марта ситуација је почела да се побољшава заједно с порастом дневне температуре. Кад је број оболелих почео да опада и живот је полако кренуо да се враћа у свој нормални ток. У првој седмици овог месеца отворени су сви ресторани, кафићи и, генерално, сви приватни објекти. Улице су поново пуне и све осим школа ради нормално. Истина, још стоје пунктови на свим раскрсницама и даље се проверава температура пролазника, али нестало је страха из очију људи. Иако нема више новооболелих, влада је објавила да мора да прође минимално 14 дана без нових случајева како би прогласила да је епидемија завршена, очекујемо да то буде до краја марта.”

Слободан објашњава како се нашао у овом граду.

– Пријатељ ме је уверио да у Шенжену постоји изобиље пословних понуда, да су примања на завидном нивоу за не тако напоран посао и да је живот у Кини веома пријатан за странце. С нашим пасошем дозвољен је боравак до 30 дана, без било какве визе, који може да се продужи на наредних 30 дана изласком из Кине и поновним проласком кроз граничну контролу. Мој први утисак је био веома пријатан, осећао сам топлу добродошлицу, каже Слободан.

Још осамдесетих година ова област је проглашена специјалном економском зоном у покушају да се спроведе капиталистички модел пословања како би се Кина приближила западним земљама. Тако је Шенжен временом израстао у вишемилионски мегалополис, конгломерат састављен од више мањих градова, поставши Силиконска долина Далеког истока.

Посао за учитеље и тренере

– Иако је у великим градовима присутан либералан приступ животу, већина Кинеза и даље држи до традиције и породичних вредности. Док ћете старије људe и данас видети како играју друштвене игре и разговарају, млади су врло отуђени и готово целокупан живот воде путем паметних телефона. У односу према странцима издваја се група која је неповерљива према придошлицама, али и они који су њима потпуно фасцинирани. Породице у повољнијој финансијској ситуацији улажу у своју децу уписујући их у центре за учење страних језика, музичке и спортске школе. Захваљујући том тренду, потражња за учитељима и тренерима је велика, као нигде у свету. До посла сам зато дошао лако, баш како ме је уверавао пријатељ, наводи Слободан.

Плате се крећу између 1.500–2.000 евра што је знатно више од њихове просечне зараде. Током осам радних сати сваког дана наставник има обавезу да одржи две-три лекције у трајању од сат и по, остало време се проводи у канцеларији у припреми за наставу. Ученици у центрима су узраста од три до 12 година.

– Као и сваки рад с децом, с времена на време, посао бива напоран. Ако нисте у стању да се одрекнете западног начина живота, плата и није толико већа. Наиме, веома су скупи сви страни производи који нису неопходни за живот просечног Кинеза, попут млека, сира, вина, стране гардеробе... Кад се прилагодите кинеском начину живота све постаје много јефтино, нарочито храна. На сву срећу, овде су настањени људи из целе Кине, па је избор огроман и верујем да свако може да нађе како храну, тако и начин живота који му одговарају.

Коментари0
5792e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља