четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.03.2020. у 21:20 Градимир Аничић

„Испловио” брод у Виминацијуму

Ратни брод откопан на површинском копу „Дрмно” заузеће посебно место у већ изузетној понуди Археолошког парка као јединствено откриће на нашем подручју
Откопани брод: детаљ пре измештања (Фото Археолошки парк „Виминацијум”)

Овога пута брод. Виминацијум не престаје да својим благом изненађује археологе који га истражују. С времена на време овде из земље изрони нешто ново, неочекивано, што нико ни у шали није призивао. Тако је недавно у околини престонице некадашње римске провинције Горње Мезије на коповима термоелектране „изронио” брод, јединствен и невероватан археолошки проналазак. Да прецизирамо: у питомој равници североисточно од Виминацијума, на шест метара испод површине земље. Наравно, све је прошло незапажено, у сенци пандемије вируса корона.

Археолог др Миомир Кораћ каже да је брод откривен на дубини од седам-осам метара испод површине земље. Лежао је на песку, у кориту некадашње реке, који је очигледно речни седимент, и био је делимично затрпан њиме, а делом глином која је највероватније мочварни нанос настао после промене речног тока када је ово подручје постало рит. Слој наслага изнад брода био је, објашњава наш саговорник, мешовит и настао комбиновањем разноврсних наноса. Несумњиво ветар је доносио лес, а река повременим и честим плављењем – муљ.

Иначе, археолозима се посрећило и да источно од ушћа старе Млаве у Дунав, 500 метара источније од ове локације, пре месец дана у истом кориту пронађу тесани чамац. Пре годину дана на истом потезу пронађено је и гвоздено сидро, које је, нажалост, нестало исте вечери кад га је багер ископао. Несумњиво је реч о већем речном кориту које је својевремено или било главни ток Дунава или његов већи рукавац.

Ко зна кога је све превозио: екипа археолога поред свог открића  (Фото Археолошки парк „Виминацијум”)

Брод је откривен ноћу захваљујући џиновском багеру на површинском копу угља „Дрмно”, који је током рада наишао на остатке дасака на већ поменутој дубини, каже Кораћ. Багериста је, имајући у виду богату историју овог подручја и претходна открића, закључио да се ради о остацима из минулих времена и обавестио археолошку екипу упослену на истраживањима античког Виминацијума, која је дошла на локацију и радила под рефлектором с обзиром на то да се ближила поноћ. Одмах су уочени делови крме и кормила, тако да је било јасно да се ради о остацима пловила, сачуваног захваљујући специфичним условима и високој влажности, наставља Миомир Кораћ.

Сачекали су јутро и започели ископавања. Убрзо је потврђено да се ради о изузетно добро очуваном речном броду равног дна, са лежиштем за јарбол помоћног једра. Очувани део брода дугачак је 9,5 метара, мада се претпоставља да је био дугачак до 15 и широк до 2,70 метара.

Део брода је оштећен радом багера, али на основу пронађених делова моћи ће у целини да се реконструише. Прамац брода подсећа на римски рострум – брод са подводним кљуном, што указује да је у питању мањи ратни брод. На крми је откривен квадратни усадник за једно крмено весло. Равно дно брода значи да је пројектован за дејства у плитким речним водама.

Подаци о старости налаза добиће се након укључивања мултидисциплинарне екипе у рад. Геолози ће на основу слојева утврдити у ком периоду је на овом простору постојала река, док ће физикохемичари анализом радиоактивним угљеником изотопом Ц-4 моћи да утврде у ком је периоду посечено дрвеће употребљено за градњу брода.

Важно је да се зна, напомиње Миодраг Кораћ, да је у Виминацијуму била смештена чувена Дунавска флотила, која се помиње у за науку изузетно важном спису „Notitia Dignitatum”, то јест Војноадминистративном регистру римске војске.

Поред брода су пронађена и два тесана чамца, такозвана монокла. Пренети су у Археолошки парк где ће бити изложени за посетиоце и где ће стручни тимови моћи да наставе своја даља испитивања.

Без обзира на то шта ће анализе показати – да ли је реч о римском, византијском или средњовековном броду, или пак о броду из много ранијег праисторијског периода – већ сада је јасно да ће ово откриће заузети посебно место у већ изузетној понуди Археолошког парка „Виминацијум” као јединствено откриће на нашем подручју.

Коментари5
03e9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Црни
Коначно једна добра информација у мору лоших због времена у којем живимо. Свака част и багеристи који је схватио о чему се ради и позвао надлежне да крену у даље очување овог вредног артефакта!
Katarina Vucevic
BRAVO....BRAVO....i dalje SRECNO i sve najbolje!!
Дрић
Свака част драги наши археолози. У овим тешким временима једино Ви доносите нешто лепо и занимљиво.
Иван Грозни
Тесани чамци не зову се монокли, већ моноксили.
Ivan Ivanovic
Postovani,moram da dodam da je camac pronadjen u ataru sela Klicevac,ciji se mestani sad vec godinama truju smradom povrsinskog kopa,a od buke bagera preko leta tesko zaspimo,zimi je mnogo bolje jer su zatvoreni prozori pa ne ulazi ni prasina,smrad ni buka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља