понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Поглед фармаколога на нови вирус корона

​Производња вакцина и вакцинисање одређеног дела популације је веома успешан, али често дуготрајан поступак; зато је нужно хитро проналазити лекове који могу смањити смртност и спречавати ширење инфекције
Аутор: Академик Рајко Игићуторак, 31.03.2020. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Ових дана се шири пандемија коју изазива нови тип корона вируса (САРС-КоВ-2). Нова болест (ковид 19) се појавила 99 година након пандемије шпанске грознице, од које је боловала трећина светске популације, а услед ње је умрло више од 50 милиона људи. Та болест, коју је изазвао вирус Х1Н1, владала је само годину дана и још није јасно шта је довело до тога да она престане; вероватно се догодила мутација вируса која му је смањила снагу. Данас су биолошке науке и медицинска пракса далеко развијеније и очекивано је да ће се садашња пандемија обуздати. Пред науком, лекарима и свима другима стоји важан задатак који треба хитно решавати – како прекинути ширење заразе и како лечити болесне. Треба тачно установити путеве ширења вируса, сазнати колико траје инкубација и до када је болесник извор заразе, проценити клиничке одлике болести, како се дијагностикује и лечи, сазнати која је популација најосетљивија на ту болест, али је неопходно пратити и какве су последице код особа које су прележале тежи облик болести.

Пошто за лечење ове вирусне болести нема лека, а на проналазак вакцине треба дуго чекати, најпре је спроведена строга епидемиолошка мера. Извршен је најбројнији карантин у историји, између 50 и 60 милиона људи у више кинеских градова; уз карантин су спровођене хигијенске мере, отказивано је групно састајање, затваране су школе и забрањена путовања. Неки сматрају да ће каснија евалуација тих епидемиолошких мера показати да ли су баш све оправдане.

Што се тиче научних истраживача, они су готово тренутно, јануара ове године, установили геном новог вируса и то је омогућило да се исти упореди са старим типом вируса корона, САРС-КоВ, који води порекло од слепих мишева, а који који је 2002–2003. године изазвао вирусну епидемију. Показано је да је генетска сличност старог и новог вируса корона већа од 70 одсто. Дакле, нови вирус корона је комбинација вируса слепог миша с вирусом непознатог извора. Изгледа да је резервоар тог комбинованог вируса – вирус змије. Раније је установљено да се стари тип вируса корона (САРС-КоВ) веже за рецепторе ензима конвертазе-2 ангиотензина (АЦЕ-2) који се налази на ћелијама дисајних путева и алвеола.

Када су извршене анализе умрлих због инфекције новим вирусом (ковид 19), установљено је да је најмања смртност била код плућних болесника, у поређењу са срчаним болесницима или оболелима од дијабетеса. Смртност хипертензивних болесника слична је оној код плућних болесника. Лекари су хитро потражили да ли неки од постојећих лекова доводи до побољшања стања оболелих. Најпре су кинески стручњаци показали да су антималаријски лекови (хлорохин и хидроксихлорохин) ефикасни код оболелих. Затим су француски истраживачи, на веома малој групи оболелих, пре неколико дана показали да истовремена примена хидроксихлорохина и азитромицина има још боље дејство код болесника од ковида 19. Без обзира на то што је наведено истраживање инсуфицијентно, оно указује да се може, без обзира на нежељене ефекте азитромицина (тешки проливи услед бактерије Clostridium difficile и продужен Q-Т интервал на ЕКГ-у), знатно смањити смртност услед инфекције новим вирусом. Вреди напоменути да су истраживачи фабрике лекова „Плива” 1980. године пронашли макролидни антибиотик азитромицин, али су сва дистрибуциона права за Европску заједницу и САД 1986. године продали фирми „Фајзер”. Морам навести да сам писао фармаколошко мишљење за лек „сумамед”, што је име под којим је „Плива” ставила у промет азитромицин у Југославији и источноевропским земљама.

Неки фармаколози претпостављају да би за лечење ковида 19 могле да се користе супстанце које инхибирају раст коронавируса, нпр. цефарантин, селмектин или мефлокин хидрохлорид, али да је и у том случају нужно што пре проверити њихову клиничку ефикасност. Цефарантин (састојак локалне биљке Stephania cephalantha) користи се у Јапану већ скоро 70 година за низ акутних и хроничних болести, јер има разна фармаколошка дејства, укључујући противупално, антиканцерско, антивирусно и антипаразитско својство. Вероватно је тај лек у Јапану већ ових дана предмет истраживања како би се установила његова ефикасност на инфекцију ковидом 19.

Ових дана води се значајна расправа међу биомедицинским научницима да ли би требало обуставити узимање АЦЕ инхибитора (АЦЕИ: еналаприл, лизиноприл, рамиприл и други) и лекова који блокирају ангиотензинске рецепторе (АРБ: лосартан, епросартан, валсартан и други), а свакодневно их узимају хиљаде пацијената. Ти лекови знатно помажу оболелима од високог крвног притиска, срчане слабости (хронична инсуфицијенција срца), дијабетесног оштећења бубрега и других васкуларних поремећаја. Зато би престанак узимања поменутих лекова имао бројне тешке последице. Мишљења о утицају АЦЕИ и АРБ на ковид 19 су подељена. Постоје подаци да било који лек из наведене групе погоршава вирусну болест и други који указују да постоји корист од њиховог узимања. Нека од ових раних опсервација праћена су на малом броју оболелих и зато се планирају детаљнија контролисана клиничка испитивања која ће показати да ли наведене лекове треба привремено (и којим болесницима) обустављати или те лекове треба чак давати зараженима. За сада, нико не треба да изоставља узимање било којег поменутог лека.

Вреди навести да је од 1940. године до данас установљена појава око 400 нових инфективних патогена. То је редовно давало шансу научним истраживачима да проналазе и усавршавају решења којима ће се појава нових инфекција што боље лечити и елиминисати. Производња вакцина и вакцинисање одређеног дела популације је веома успешан, али често дуготрајан поступак; зато је нужно хитро проналазити лекове који могу смањити смртност и спречити ширење инфекције. Међутим, данас је глобално ширење инфекција убрзано због авионског саобраћаја, јер су само у 2013. години на овај начин превезене три милијарде путника. Зато научници, лекари, становници и државни органи морају бити веома брзи како у примени доказаних поступака за ограничавање ширења инфекције, тако и за лечење оболелих.

Фармаколог и токсиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари4
a0e71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

n ercegovac
Izuzetan članak, u moru politikantskih prepucavanja i lovljenja u mutnom. Francuskog profesora Raoulta, kolegu akademika Igića, sa vrlo sličnim idejama o mogućnosti vakcine s jedne strane i sve efikasnijeg lečenja s druge strane, mediji u njegovoj zemlji grubo etiketiraju kontroverznim itd. dok se preko ekrana razvlače nekad doktori, sad političari ili šoumeni u borbi protiv "poludelog naučnika".
Nikola Nesic
Pravo pitanje bi bilo da li od trenutka kada WHO proglasi pandemiju, ujedno izdaje i preporuke, uputstva koji lekovi trebaju da se koriste? Da li postoji mogućnost da se n-tom broju zaraženih ili onih koji dođu u poodmaklu fazu bolesti, prema uputstvima daju lekovi koji onda povećavaju smrtnost, jer ne reaguju svi na lekove isto. Da li je dakle moguće da nisu usklađene preporuke sa kliničkim stanjem na licu mesta, zbog kratkog vremena od kraja decembra do proglašenja pandemije?
Rale
Njemacki doktor Volfgang Vodarg,koji se vec godinama bavi procavanjem virusa kaze da je ovo jaca gripa.Poznato je da gripe puno vise zivota odnose i niko nista ne poduzima,ali cemo uskoro saznati sta je pozadina ovih mjera kod ovog virusa,koji je puno manja opasnost nego prethodne gripe.Do pocetka maja ovaj grip ce proci,jer ni jedna epidemija nije trajala celu godinu.Virusi se povlace sami,a ne zbog nekih posebnih mjera.
Bolero
U jednoj TV Emisiji pre 10-tak dana na švajcarskoj televiziji SRF 1 su stručnjaci i lekari iz CH i DE sve tvrdnje od ovoga doktora demantovali, baš sve. Ovaj doktor, inace sa puno iskustva od ranije, nije u toku o kakvom je virusu rec, neuvestvuje u istrazivanju i neodgovorno je sto tako nesto pausalno iznosi. Svi se pitaju sa kojim motivom? Ako on moze da ponudi resenje za ovaj problem, eto prilike da dobije Nobeleovu nagradu.
Препоручујем 32

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља