Сплавови на Сави и Дунаву постали су бренд и знаменитост Београда, истакао је јуче Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, и зато супредставници града одлучили да их уреде и за септембар распишу конкурс за доделу места на која ће их распоредити. Њихов изглед и распоред биће одређен планом за постављање пловних објеката и, према Бобићевим најавама, биће то први пут да се „дискотеке и кафићи на води” плански распореде, јер досад су, како каже, „сплавови прављени где и како коме падне на памет”.

Стручњаци из Урбанистичког завода Београда још пре годину дана направили су план распореда пловних објеката у граду, али због неких техничких измена, геодетских премеравања, каже Бобић, он још није спроведен.

– Сада је све спремно за расподелу места за објекте на рекама. Првобитно је планирано да то учинимо пре месец дана, али смо закључили да није погодан тренутак за то јер је сезона посете „кафићима на води”у јеку. Доделу локација померили смо за септембар и то ће урадити нова власт која се формира у граду – наглашава Бобић. 

Урбанистички завод је план направио уз консултације са Лучком капетанијом и „Пловпутем”. Њим је предвиђено да на градским рекама буде постављено близу 300 ресторана-сплавова, марина и спортских објеката. Према Бобићевим речима, од 116 сплавова који тренутно раде, само њих двадесетак има пловне дозволе које им додељује Лучка капетанија. Та дозвола, која је уствари и доказ да сплав испуњава безбедносне услове, биће кључни документ у обимној документацији коју ће уколико желе дозволу за отварање објекта на реци газде морати да прибаве.

– Сигуран сам да су сплавови са пловном дозволом безбедни, а за остале не могу да гарантујем. На њима се окупи неколико стотина суграђана, а да при том досад ниједан није потонуо, надам се да газде брину о томе. Битно је да су творци плана водили рачуна о безбедности али и еколошком аспекту и да ће бити одређено ко је надлежан да чисти воду око сплавова и где ће се изливати отпадне воде са њих – истиче Бобић.

Надам се да ћемо се са спровођењем плана бар делимично приближити Амстердаму и Барселони где сам се и лично сам уверио у строгост прописа о постављању и одржавању пловних објеката.

– Покушаћемо да пооштримо правилнике, али Београд је ово, наши људи ће да се снађу и опет ураде нешто на своју руку. Поред изгледа сплавова, правилник прописује и колика ће бити раздаљина између њих. То је веома битно за безбедност посетилаца и приодлучивању о томе биће поштовано мишљење Пожарне команде града Београда. Стално идем на сплавове у околини Бранковог моста и чујем како људи из разних професија коментаришу да неки наружују изглед река и да би требало да буду уклоњени. Очигледно је да архитекте и дизајнери нису ни прошли поред њих док су прављени, а камоли да су их пројектовали – наглашава Бобић.

Истакао је да ће на лепши изгледрекаутицати и то што је основано ново градско предузеће „Београд воде”, које ће бринути о одржавању речних токова и приобаља и преузети тај део делатности од Секретаријата за комуналне и стамбене послове. Сигуран је да ће приликом пооштравања прописа деловати и закони тржишта, тако да ће посетиоци радије посећивати уредне и складно саграђене сплавове, па ће газде оних руинираних бити принуђене да их затворе.

Олупине сплавова и напуштени шлепери постаће ускоро прошлост јер ће у складу са овим планом бити направљено и гробље сплавова на две локације, на Сави и Дунаву, на које ће бити одвлачена оштећена и потопљена пловила.