недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.03.2020. у 20:22

Колико смртних случајева можемо себи да дозволимо?

Уредник економске рубрике Дојче велеа оцењује да је питање „мртви или економски раст” недопустиво
Знак у Берлину препоручује радницима да на посао иду бициклом да би избегли вирус (Фото EPA-EFE/ALEXANDER BECHER)

БОН – Након двонедељног застоја због епидемије коронавируса, појединци су већ почели да испостављају рачуне, пише уредник економске рубрике Дојче велеа (ДВ) Хенрик Берне оцењујући да је питање „мртви или економски раст” недопустиво.

„То је питање на које нема одговора. Или га бар ја немам. Неки међутим мисле да знају одговор. Тренутно је у току сабласна расправа: шта нам је важније, заштита живота сваког појединца или заштита од разорне економске кризе”, написао је он у својој анализи за ДВ.

Берне, који пише деценијама о економским последицама криза, наводи да коронавирус чини опасним то што је непознат због чега га се толико бојимо.

„Зато подносимо ограничавање контаката, забране изласка и смањивање слободе кретања, а уз то и гашење економског и јавног живота. То су призори апокалипсе и смака света. Нема више радијских извештаја о застојима у саобраћају”, додаје он.

Како наводи, учимо да жонглирамо с још већим бројевима него у временима светске финансијске кризе.

САД су, подсећа, донеле пакет помоћи вредан два билиона долара, Европска централна банка одобрила 750 милијарди, а немачка влада 600 милијарди евра, а такви пакети доносе се у целом свету.

Многи, напомиње, сами себи постављају питање ко би заправо све то требало да плати.

„Да ли ће све бити исто као и након финансијске кризе, када су државе морале да се задужују до гуше како би ублажиле њене последице? Након тога су државе морале да штеде, посебно у здравству и образовном систему, а увелико се штедело и на социјалним системима и инвестицијама”, оценио је Беме, пренео је Танјуг.

Додаје да су озбиљна истраживања британских лекара да је финансијска криза од 2008. до 2010. довела до више од 500.000 смртних случајева само од рака, јер људи нису имали потребан медицински третман због мера штедње или зато што су остали незапослени, изгубивши и здравствено осигурање.

Како каже, сада је време да се ствари поново ставе на вагу.

„Колико мртвих желимо и можемо себи да дозволимо? Питање може да се постави и другачије: колико нам је вредан људски живот? Можемо ли да отворимо такве рачуне, као што то чини Александер Дибелиус, менаџер и бивши шеф немачког огранка банке „Голдман сакс”, који се пита да ли је истина да морамо да заштитимо 10 одсто становништва посебно угроженог коронавирусом, док остатак, укључујући и читаву економију, мора да трпи и изложен је могућим екстремним последицама, укључујући рушење темеља нашег благостања”, навео је Беме додавши да је Дибелиус завршио медицину.

„Шта је са Хипократовом заклетвом? Треба ли још живописнијих слика од оних које стижу из Италије? Лекари који су суочени с нехуманом одлуком, односно селекцијом кога да лече, а кога да пусте да умре. Спречити урушавање здравствених система, управо то је разлог гашења јавног и привредног живота”, наводи аутор.

Беме је оценио да ако у болницама почну да владају италијански услови, тада ће морати да умру и многи други пацијенти који су, рецимо, примљени с акутним срчаним или можданим ударом и упитао да ли је то за доктора Дибелиуса можда колатерална штета.

Он наводи да економски застој јесте огроман проблем за угоститеље, ивент-агенције, режисере и многе друге, али и за гиганте.

„Луфтханзу, чија је готово целокупна флота на земљи, јер летова нема. Фолксваген је такође зауставио своје производне траке у тренутку када се спремао да на лето прослави лансирање новог електричног аутомобила. Сада од тога нема ништа. Али то јасно показује димензију кризе”, каже Беме.

Сматра и да су фабрике Фолксвагена и многих других компанија затворене, јер здравље запослених има приоритет.

„Са друге стране, аутомобили би се само гомилали, јер тренутно нико и не жели да их купи. Тако вирус разједа наше системе и друштво. Умањује наше слободе. Суочава нас с губитком контроле. Доводи у питање наше уверење да имамо решење за сваки проблем. Доноси нам велику рецесију”, рекао је он.

Али и поред тога, наглашава, не може бити да ми сада почињемо са селекцијом по принципу: „Затворите и изолујте старе (успут, и млади умиру)”, како би привреда поново стала на ноге.

„Наравно да су експерти свесни одговорности коју носе социјалне и економске последице кризе коју изазивају садашње мере. Ми сада морамо да издржимо фазу изолације и да негујемо солидарност - нежну биљку насталу у кризи. И то усред дубоко егоистичног друштва. То је истинско средство у борби против короне. А то с привредом, то ћемо већ да решимо. У то сам потпуно сигуран”, закључио је Беме.

Коментари2
f784a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DC
Tačno onoliko koliko to svetska ekonomija odluči.
Милош
Ова криза је, као и свака друга, прилика најбогатијима да дебело профитирају, на рачун 99% нас који поштено зарађујемо за живот.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља