уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Држава би што пре требало да најави олакшице за послодавце

Други начин борбе у спречавању отпуштања радника јесте појачање инспекцијског назора над свима поступцима колективног отпуштања, а влада може да донесе и уредбу са законском снагом која би пооштрила критеријуме за то
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 28.03.2020. у 22:00
Послодавци ће моћи да се квалификују за олакшице само ако одрже исти број радника (Фото Пиксабеј)

Држава не може да спречи приватног послодавца да отпусти раднике, али може да делује како би спречила колективна отпуштања запослених која се све чешће спроводе у дело као последица смањеног обима посла због епидемије вируса корона. За такво њено деловање, према мишљењу проф. Мариа Рељановића, научног сарадника на Институту за упоредно право, постоје два начина борбе – један су државни подстицаји послодавцима, али само под условом да они не смањују број запослених, а други је појачање надзора над свим поступцима колективног отпуштања.

– Зато влада треба што пре треба да пропише олакшице (бескаматне кредите, исплаћивање дела накнаде запосленима који не могу да раде због вируса, опрост дела неплаћеног пореза и слично). Тако ће послодавци моћи лакше да се изборе са кризом – сматра проф. Рељановић, подсећајући да, иако ће можда те мере бити у неком тренутку на снази, питање од велике важности јесте када ће се то тачно догодити и којим ће послодавцима оне бити намењене.

– Ако знамо да се откази већ увелико дешавају, онда нам мало значе подстицаји за послодавце који су већ отпустили раднике. Шта неком значи помоћ за десет дана ако у међувремену неколико десетина радника остане без посла? Зато мислим да мере не морају да се спроведу данас, али зато држава може да их најави већ данас, да би послодавци знали да ће моћи да се квалификују за олакшице, само ако одрже исти број радника, без масовног отпуштања – објашњава проф. Рељановић.

Други начин борбе државе да се спречи масовно отпуштање радника, а то је појачање надзора над свима поступцима колективног отпуштања, предложио је недавно УГС „Независност” на последњој седници СЕС-а, али је министар за рад предлог одбио под изговором да држава у то не може да се меша.

– Синдикат „Независност” је имао идеју да држава појача надзор тако да свако ко је отпуштен као вишак може да се обрати инспекцији рада, а да у случају колективног отпуштања послодавац сам пријави НСЗ-у колективно отпуштање, о чему потом НСЗ треба да обавести Министарство за рад, да би инспекција утврдила да ли се све то одвијало по закону. Не видим разлог зашто то не би било изводљиво. Наиме, пример фабрике каблова која је у једном дану отпустила 150 радника, очигледан је доказ да је посреди незаконито отпуштање којем нико засад не стаје на пут – подсећа проф. Рељановић.

Председник Србије Александар Вучић недавно је казао да не може приватницима да нареди, већ само може да их замоли да не отпуштају раднике, али ни то, додаје научни сарадник Института за упоредно право, није сасвим тачно.

– То видимо на примерима Италије или Шпаније, где су у припреми измене тамошњих закона о раду и то баш из тих разлога, да би се спречило отпуштање радника – наглашава Рељановић. Ипак, код нас то није изводљиво у таквом облику јер, додаје он, наша власт тврди да због околности скупштина не може да се састане.

– Ако је то заиста тако, онда држава може да донесе уредбу са законском снагом која би пооштрила критеријуме за колективно отпуштање. Рецимо, ако послодавац има мање од 20 запослених да се онда не примењују критеријуми за колективно отпуштање. Тај праг може да се смањи и на пет или десет радника или да се уведе потребно одобрење министарства за свако колективно отпуштање... Таква уредба би важила само у току ванредног стања, а после би могла да се укине, па би на снази поново био постојећи Закон о раду који се, ето, и даље примењује, а по којем послодавци нажалост могу да дају отказе радницима који им више нису потребни – наводи Рељановић.

Да држава и те како може да забрани отпуштања радника сматра и Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право и медијацију.

– Ако на време помогне приватном сектору, избећи ће масовна отпуштања, а уколико им не помогне, добиће социјалне случајеве или велики број незапослених на бироу. И у таквом следу догађаја, сви ти људи биће на терету буџета, па је зато држави боље да помогне привреди на време, него да послодавце тера да отпуштају раднике само им издајући некакве социјално пожељне препоруке. У противном, стижу нама социјални немири, и тиме се само продубљује јаз између послодаваца и радника – уверена је Олга Вучковић Кићановић, подсећајући да послодавцима и даље теку све обавезе према држави, мала и средња предузећа и даље пуне буџет, а не треба заборавити да живе од текуће продуктивности.

– Одакле њима новац да плате раднике ако им фирме не послују, обашка то што су ту и режије, кирије за простор… Зато ако им се не пружи конкретна помоћ, биће принуђени да отпуштају. Ванредно стање у Србији не суспендује Закон о раду, па послодавац може да ради све што је радио и раније – каже Олга Вучковић Кићановић.


Коментари2
ccd11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ja
Zasto skupstina ne moze da se sastane? Ako mogu radnici u fabrikama da rade mogu i poslanici. Nek se rasporede i po galeriji na dva metra razmaka sa maskama i rukavicama. Uostalom, neka odu u peticu na pravnom, ima prozore, svako u svoju klupu cik cak i neka rade svoj posao. Oni donose zakone neka donesu jednom nesto primereno situaciji.
Sugradjanin
Drzava ima bukvalno jos par dana da privatnom sektoru pomogne i donese realna resenja, pre nego svi mi koji smo totalno blokirani i onemoguceni da poslujemo u ovoj vanrednoj situaciji i sami sebe ne otpustimo. Ako se sta ne resi svi, ne samo radnici vec i poslodavci ce biti na teretu drzave i na birou! I ne verujem koliko god to zvucalo paradoksalno da u vladi ima ikog ko ce to resiti jer se kod nas privatni sektor ubija, iako cini vecinski deo u ukupnom punjenju budzeta drzave!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља