четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 28.03.2020. у 18:00 Слободан Ћирић
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Храбри официр у „престоници земље смрти”

Мајор др Милан Пецић био је надуправник свих војних болница у Ваљеву, „граду болници” 1915. године у време епидемије пегавог тифуса
Мајор др Милан Пецић (седи у средини) са колегама у Ваљеву 1915. (Фото Музеј науке и технике – Фонд Музеја Српског лекарског друштва)

Ваљево - У времену пандемије вируса корона, која је и те како погодила и град на Колубари се намеће сећање на још једну тешку епидемију старију од једног века. Пред крај 1914. године, непосредно по завршетку Колубарске битке, Србију је захватила пошаст трбушног тифуса, праћеног пегавим тифусом и рекуренсом. Оболело је више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен је на преко 170.000. Својеврсни центар епидемије било је Ваљево које је имало нешто више од 8.000 становника, а у њему је у неколико месеци 1914. и 1915. умрло 3.500 војника, око 2.000 заробљеника и 4.000 цивила, што грађана ове вароши и околних села, што избеглица...

 „Ако је Србија те избегличке 1915. године била земља смрти , а била је више од тога, онда је Ваљеву било суђено да буде њена престоница”, писао је о том времену амерички новинар Џон Рид.

Историја медицине поклањала је велику пажњу том времену.  Један од прилога тим открићима свакако јесте књига „Др Милан Пецић ‒ Аутобиографија најстаријег пуковника српског санитета”, у издању Српског лекарског друштва, коју су приредили историчари др Владимир Кривошејев из Ваљева и Нинослав Станојловић из Јагодине.

Др Милан Пецић (1865‒1959) био је надуправник свих војних болница у Ваљеву 1915. године био је први обучени санитетски официр у Србији, додатно се усавршавао на Војномедицинској академији у Берлину. Након што се усавршавао у Бечу, био први ваљевски и други српски војни стоматолог, упамћен је и као конструктор санитетске опреме ‒ носила и пољске мобилне апотеке, као и аутор бројних чланака и књига на тему војног санитета...

Др Пецић од 1904. до 1910. године биоје  управник ваљевске Сталне војне болнице Дринске дивизијске области,  допринео је да се она реновира и уреди.

Пецић је  у град на Колубари стигао у фебруару 1915. и постао надуправник свих осам постојећих ваљевских војних болница, болница у „престоници земље смрти”...

‒ Преузео је водећу улогу у борби против смртоносне пошасти, као и координацију рада српског санитета ‒ истиче др Кривошејев.

Др Пецић у аутобиографији наводи да је за преглед болесних војника узета кућа Манојла Пањевића, а приликом њеног чишћења приметио је закључана врата собе. Кроз мали отвор уочио је да у соби има нешто бело наслагано... „Врата су отворена и   у соби је нађено пуно нових чаршава. Они су одмах подељени болницама”, пише др Пецић.  Нико се није сетио да попуни редове болничара, јер су и они у рату умирали, па је рад у болницама био скоро немогућ...

„Ја сам писао Врховној команди да се што пре повећа број болничара и, ако ових нема, да се у Ваљево упути већи број заробљеника ‒ најмање 300. И на крају је добио управо заробљенике за болничаре, па је тек тада постало могуће почети уређење болница и вршити службу код болесника. Свакога дана умирало је од тифуса 40, 60, 80, 100, једног дана чак 150 људи. Било је то страшно умирање, али пренос умрлих још страшнији, јер су товарени у проста сељачка, отворена кола и то по 8-10, па су та кола са умрлима пролазила усред бела дана и то главном улицом... „Ја сам одмах наредио да се израде затворена кола, тако да се ништа није могло видети шта има у колима. Свет је био ужасно преплашен гледајући овај ужасан пренос умрлих, а одмах је дануо душом и ослободио се и јавно се говорило, од како дође др Пецић престаде и умирање. Није престало умирање, али је ужасан пренос умрлих престао”, пише др Милан Пецић. Подсећа и да је град био претрпан ђубретом, па је око 200 осуђеника упућено да га најпре покупи, а онда су чишћене улице. „За поливање улица удешена су била нарочита кола са једним великим буретом, за буре је везана гумена цев са решетком и тако су улице поливане и чишћене сваког дана”, пише др Пецић.

Овај вредни официр је током тридесетогодишње радне каријере, од 1893. до 1923. године, обављао седам различитих дужности у 11 места, укључујући Прокупље, Ваљево, Тулон, Крф... Пензионисан је 1923, пензионерске дане провео у Београду. Умро је 1959. у 94. години и остао познат као најстарији пуковник српског санитета.

„Српско буре”

Ваш као узрочника и преносиоца пегавог тифуса идентификовали су француски научници неколико година пред Први светски рат. Крајем јануара 1915. начелник српског санитета др Лазар Генчић обавестио је војводу Путника да се „рекуренс и пегави тифус преносе преко вашију којих сада има у нашој војсци у највећем степену, треба, дакле, уништавати вашке”.

Одмах је уз ограничено кретање и дезинфекцију и дезинсекцију железничких композиција и просторија у објектима, прописан и спровођен низ мера за побољшање хигијенских услова војске и становништва. Једна од кључних била је масовна примена „српског бурета”, импровизованог Коховог лонца, средства за дезинфекцију воденом паром. Док се људство купало у импровизованим купатилима, њихово рубље, одећа и постељина, уместо да буду откувани и дуго сушени док војници немају шта да обуку, третирана је врелом воденом паром, што је омогућавало да врло брзо буде у употреби. Тако је заустављена епидемија.

Коментари2
8878c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

decak
O majoru Pecicu i epidemiji pegavog tifusa saznao sam mnogo prilikom posete Muzeju srpskog lekarskog drustva u ulici Dzordza Vasingtona 19 u Beogradu. Muzej sadrzi ogroman broj dokumenata i predmeta koji su vekovima sluzili u borbi protiv pandemija kao sto je koronavirus. Trenutno : "Izlozba medicine u Srbiji kroz vekove".
Dragan Jovic
Strasno No muka natera coveka pa su smislili Srpsko bure za unistavanje vaski

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља