четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.03.2020. у 19:00 Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Клинт Иствуд у доба короне

За шаку тоалет папира: извлачи колт, упуца бандита и превије му рану трослојним тоалет папиром. Или му обрише последњу сузу. Потом упуца сам себе, питајући се зар је то нови свет после пандемије

Не исмевајмо људе који широм света манично скупљају залихе тоалет папира, од Свилајнца и Хонгконга, до Мелбурна и Њујорка. Можда предвиђају оно што не виде психолози, који би их сместили на кауч и саветовали да гледају у прст и причају о детињству. Тројица пљачкаша у Хонгконгу, који су пресрели достављача робе и отели му 600 ролни, у вредности 130 долара, и анонимни Аустралијанац, који је због пакета трослојног папира такође опљачкао радњу, тражећи исто, залихе трослојног, свакако нису координирали своју акцију. Али учинили су исто. Потегли су ножеве да би га се домогли. Пиштоље су, вероватно, заборавили код куће. Широм света, пљачкају се и јавни тоалети.

Вероватно се преко вајбера нису договарали ни са српским радним људима и грађанима који, срећом, без чакија, празне рафове и уместо конзерви пасуља или месних нарезака гомилају залихе ве-це хартије. Како се на шољи обавља природна физиолошка потреба, шта нам сви они поручују? Да је живот који су живели био сличан том природном чину пражњења црева, а да ће онај који ће уследити након короне постати свет дијареје. Постоји још једна омиљена српска реч за такво стање, ако разумете ову игру речи. Не значи то да ће у новом поретку хомо сапиенси битисати у тоалетима, са забраном изласка у дневну или спаваћу собу без формалног увођења полицијског часа, уз обавезно социјално дистанцирање, већ о глобалној метафори обриса новог света усамљености који они наслућују.

Не осећају сви они страх да неће имати чиме да се обришу, од задњег дела леђа, или носа – може и томе да послужи – већ у ролнама које гомилају као златне полуге препознају оно што је ослепело како такозване глобалне лидере, тако и филозофе или психотерапеуте. Нису, дакле, људи широм света пошандрцали, већ шаљу поруку како ће те залихе постати ново средство плаћања. Какав живот, такав и новац. Зато се тако хистерично припремају за доба пред нама и чине све да га се домогну. Ко га није набавио, постаће сиротиња!

У Америци влада једнака помама и за тоалет папиром и за оружјем, далеко већа него после терористичких напада 11. септембра или урагана. Амери данас купују једнако колтове, сачмаре и ролне да би постали спремни за апокалипсу сутра. Да је творац шпагети вестерна велики режисер Серђо Леоне жив у доба короне, вероватно би се цинично насмејао. У својим филмовима створио је лик безименог антихероја или странца који руши ушећерене стереотипе Дивљег запада Џона Форда или Хауарда Хокса, где су револвераши фрајери представљани као напарфемисани манекени. Леонеа, који узгред није знао ни реч енглеског, нити је био у Америци све док није постао слављен, није интересовао такав Запад, већ је у својим филмским маштаријама створио свој сопствени. Испоставило се да је далеко стварнији. Леонеови шпагети вестерни, најпре исмевани, а потом проглашени за класике, попут трилогије „За шаку долара”, „За долар више” и „Добар, лош, зао”, били су комична и истовремено ноћна ноћна мора о животу, бруталности, похлепи, усамљености и злу у коју упада револвераш без имена и циља, с моралним кодексом, потпуно супротним од онога који је промовисао Хенри Фонда. Зато је Хенри и одбио Леонеа, сматрајући његову визију мрачног света и нових антихероја који долазе из Италије обичним смећем. Леоне је потом узео ћутљивог и помало асоцијалног младог глумца Клинта Иствуда, с фацом идеалном за своје крупне кадрове које је, узгред, снимао у Шпанији.

Драган Стојановић

Италијан Леоне, који снима вестерне у Шпанији, дакле, реч је о две земље највише страдале од вируса, детектује још средином шездесетих година стварни свет, и онај будући, и испоручује га биоскопима. У Београду је то био „20. октобар”, где су у доба самоуправног социјализма приказивани филмови такозване бе продукције. Тај биоскоп одавно не постоји, како дечаци не би буљили у Леонеовог ћутљивог јунака који се води мишљу да је смрт мање важна од начина на који се човек суочава с њом. Ликови прљавих, брадатих десперадоса, који жваћу дуван, што више ћуте, то више кажу! Као и Безимени који ће их преселити на онај свет. Ни да зуцну. Гледају, а онда пуцају! Бриљантни Клинт Иствуд, као прототип новог јунака не само Америке, већ корпоративног света у којем се не сналази, тек је мање лош и мање зао од бандита које ће кокнути. Иако то чини за шаку долара, његов однос према новцу, што ће рећи богатству, амбивалентан је. Због долара ће у бруталним сценама масакра побити све зликовце, али он не зна шта да учини с ловом.

Леоне никада није ни номинован за Оскара, али је имао огроман утицај на Мартина Скорсезеа, Френиса Форда Кополу и Џона Шлезингера. Овај последњи је „Поноћног каубоја” снимио управо под снажним утицајем шпагети вестерна, у мрачној слици модерног Њујорка, где између небодера двојица губитника трагају за смислом и срећом, али су неприлагођени за богати свет Вол Стрита који се стварао. И Квентин Тарантино је, кад год би му понестала инспирација, гледао Клинта Иствуда, кога као да забављају гротескни свет и људи који га чине оваквим какав је сада. Клинт их тамани као комарце, иако је свестан да те радње обавља без икаквог смисла јер с оне стране прерије има исувише зликоваца, а он свега два колта. Шта је видео и предвиђао Серђо Леоне, а нису видели остали? Да свет рађа зло, које Клинт Иствуд или Безимени не може да уништи, па макар радио у три смене. Али ћутљиво ради на томе. Како би изгледао Клинт Иствуд у доба короне? Извлачи колт, упуца типа и превије му рану трослојним тоалет папиром. Или му обрише последњу сузу. Потом упуца сам себе, питајући се зар се за то борио? Зар да, уместо шаке долара, побије толико негативаца за ролну тоалет папира?

Чекају ли нас заиста такав свет и такви филмови? Публика се широм света спрема за такав сценарио катастрофе. Улазнице неће платити доларима, еврима, јуанима, рубљама или динарима, већ новом глобалном валутом. Какав живот, такав и филм!

Коментари5
a6a79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav popović
Autor podseća na čoveka koji ispriča vic i jedini se nasmeje.
"3:10 to Yuma"
Aleksandre, trikotaza Vaseg teksta je leprsava, vedra, sa western-potkom. Citaoci, u svojim postovima pominju taj "leprsav stil" i za moj tekst "Sam sa sobom u sobi" koji bi ispred Vaseg. Ja se zakacih za legendarni kaubojac "3:10 to Yuma" (1957) ciji reziser bi Delmer Daves. A glumci, Glenn Ford i Van Heflin. U filmu pjeva cuveni pjevac kaubojskih pjesama Frankie Laine. Onaj iz filma "Obracun kod OK Corral". Inace, James Mangold, napravio je 'remake' filma "3:10 to Yuma" 2007. godine. (Dj.Te.)
C.G.
Xeнри Фонда глуми страшног негативца у филму Леонеа "Било једном на Дивљем западу".......
Sam sa sobom u sobi
Sto se tice kaubojaca, zaboravili ste na onaj legendarni sa Glenom Fordom "3:10 to Yuma" kojeg autor pominje u svom komentaru "Sam sa sobom u sobi".
mirjana
Eeeee čoveče baš si "lud"!!!Dobila sam odgovor na ,zašto toalet papir?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља