четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.03.2020. у 10:00 Ана Вуковић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЗАШТО НАМ ТЕШКО ПАДА ИЗОЛАЦИЈА

Мајка диктатор

(Фото лична архива)

„Заражено осамдесет троје”, „ево сад рекоше да је 145”, „куку мени – 222”... Апокалиптични СМС извештаји мајке свакодневно стижу одмах после званичних конференција за новинаре и прете да ме доведу стање неурачунљивости у ком бих могла да наудим чак и телефону. Да, чак и њему који је ових дана уз паука иза судопере, „заштићеног станара” мог животног простора – мој најбољи друг. Кохабитацију с многим цимером покушала сам да разведрим крстећи га у Милован. Надала сам се да ће тако бити мање резервисан према мени. И даље ме игнорише.

Телефон ми је веза с осталим бићима мог универзума – сестром, родитељима, пријатељима... У њега су се у последње време „уселили” и неки нови другари из самоизолације. Разговори о било чему другом осим о вирусу постали су дефицитарни. Тако приче о августовским метеорским кишама и лутању по брдима ван града, уз озбиљне дискусије о врстама пива које треба избећи, једног мог виртуелног пријатеља озбиљно кандидују да, и када све ово прође, наставимо дружење уживо. Бар неко добро из овога.

Сестра живи с породицом и као да јој је мало што је с њима закључана сваки дан, машта да би било дивно да смо сви заједно изоловани – ни мање ни више него у Новој Вароши са све мамом, татом и стрицем. Почела је да губи разум од свега овога, мислим се. Јер корона нас можда и не закачи, ал’ бисмо вероватно после тога морали да уплатимо колективну рехабилитацију живаца у Богутовачкој Бањи. Штеди паре, седи где си, кажем јој.

Није одувек било овако једнолично. Један дан сам изашла у шетњу. Сама, и поштујући све препоруке о социјалном дистанцирању. Степин луг, стандардно празан. Колегиница, којој се стрес у последње време све више манифестује као романтика, пише: „Шетај јер бајке постају стварност. Можда сретнеш принца.”

Принца нисам нашла, а и да јесам вероватно ме не би заинтересовао овако потенцијално контаминиран. Али могла бих се заклети да је у оном потоку на који сам наишла било бар неколико жаба.

„Затварамо паркове”, одјекнуло је одједном с телевизора. Као и обично, и мама СМС-ом понавља одлуку Владе. Трудим се да објасним да Степин луг није парк, већ неуређена шума, а она ме поклапа неумољивим: „Шетај док те не ћапе пајкани, па онда свирај клавир.”

Чекајући јубиларни 30. рођендан, који ће бити још депресивнији јер ћу га провести у изолацији, одлучујем да је у овим околностима боље да се манем еманципације и либералних уверења и ипак послушам диктатора – рођену мајку. Дакле, засад нема излазака.

Другарица прича како проводи време у изолацији. Пише књигу, покушава да научи да слика и редовно вежба. А ја некако превише волим себе. Не могу поднети да свом телу поред овог психичког нанесем и физички стрес вежбањем. Два, три килограма више, мање – ко ће то уосталом и да види. Зато се окрећем древним источњачким „вештинама”. Проучавам, теоријски и практично, фенг шуи и гурам намештај тамо-овамо не бих ли себи прекратила време и из ћошкова протерала убуђалу „енергију”. Прозори сад имају нову диоптрију, плочице никад чистије. Нирвану налазим у рибању купатила. Штета што нико не може да види колико ми је чист стан. Али Милован не изгледа претерано задовољан што сам му омела империјалистичке намере према ћошку иза фрижидера.

У свем том лудовању девице из мог подзнака и неурачунљивом друговању с метлом и крпом приметих да сам се посекла неколико пута. Све су изгледније шансе да ћу умрети од тетануса пре него од вируса корона. Мада, сваки пут кад се онако пушачки накашљем, прође ми цео живот кроз главу. Једно вече сам имала и температуру. Појавила се после дневника, па мислим да нема везе са заразом.

Коментари0
aeb46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља