недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.03.2020. у 18:04 Маријана Авакумовић

Могућа негативна стопа привредног раста на крају године

Саша Ранђеловић, професор Економског факултета у Београду, каже да би се требало фокусирати на мере којима се одлажу или привремено умањују пореске обавезе обвезника из привредних грана које су снажно погођене кризом
(Фото ЕПА/Татјана Зенковић)

Криза изазвана пандемијом утицала је на успоравање привреде Србије у првом кварталу 2020, пре свега кроз узурпирање ланаца снабдевања, узрокованог стањем у Кини, а крајем квартала додатно је утицало и обустављање рада великог дела привреде, у земљи, али и иностранству. У другом кварталу, очекују се додатни негативни ефекти, узорковани наставком прекида производње у многим областима, као и смањењем тражње, услед оштрог пада европских привреда, те смањења личне потрошње домаћинстава у земљи, због повећања броја незапослених, смањења примања, као и одлагања трансакција у привреди услед неизвесности.

То ће утицати на оштар пад привреде у другом кварталу, док се у другој половини године, ако се здравствена криза буде већим делом санирала до јуна, може очекивати почетак опоравка. Ипак, постоји велика вероватноћа да на нивоу целе 2020. године буде остварена негативна стопа привредног раста у Србији, каже за „Политику” Саша Ранђеловић, професор Економског факултета у Београду.

С обзиром на размере кризе, неопходна је снажна интервенција државе, у погледу обезбеђења функционисања здравственог система, а затим и у погледу ублажавања негативних економских последица. Наш саговрник каже да брзина уласка у ову кризу и њене размере  потврђују значај стабилних јавних финансија, јер да смо у ову кризу ушли са великим јавним дугом, простор за деловање државе би био веома ограничен.

– Имајући у виду досадашња кретања, процењује се да Србија у кризу у вези са пандемијом улази са фискалним дефицитом од око 1-1,5 одсто БДП-а, што оставља простор за анти-рецесионо ангажовање државе. Најављени пакет помоћи од 2,5 милијарде евра, имплицирао би повећање фискалног дефицита за око пет до шест одсто БДП-а, што би уз пад БДП-а утицало да јавни дуг крајем године дође на ниво од око 60 одсто БДП-а. У случају имплементирања фискалног стимуланса од 4,5 милијарди евра, јавни дуг би прешао 65 одсто БДП-а, што би пак могло да угрози одрживост јавних финансија и макроекономску стабилност – објашњава Ранђеловић.

Он сматра да би пре преузимања обавеза, држава требало да испита могућности за финансирање дефицита. С обзиром на велики проблем са ликвидношћу на домаћем тржишту, било би оправдано да држава изворе финансирања тражи пре свега на светским тржиштима, ако је то у тренутним околностима могуће под прихватљивим условима, као и код међународних финансијских институција, а не треба искључити ни могућност међудржавних зајмова.

– Антирецесионе мере би требало да обухвате фискалне и монетарне инструменте, који би требало да буду усмерени пре свега на поспешивање ликвидности, тј. за помоћ здравим предузећима да премосте кризу, која се за сада сматра привременом. С обзиром на стање, са заокруженим пакетом мера би требало изаћи у што скорије време, иако велики ниво неизвесности у погледу дужине трајања и размера кризе, смањује могућност адекватног и прецизног одмеравања мера – упозорава наш саговорник.

Професор Економског факултета наглашава да би се у фискалном домену, на страни пореске политике, требало  фокусирати на мере којима се одлажу или привремено умањују пореске обавезе обвезника из сектора, то јест  грана које су снажно негативно погођене кризом. То би, како истиче могло да обухвати привремено умањење фискалног оптерећења зарада запослених у најизложенијим секторима, смањење аконтација за порез на добит, одлагање плаћања пореза на имовину и слично.

– С обзиром на опште стање, трајно смањење или укидање неких пореза или увођење општег мораторијума на плаћање пореза до краја кризе, не би било економски оправдано, а ни одрживо, јер би могло да угрози функционисање државе. На расходној страни буџета, биће потребно ојачати мрежу социјалне сигурности, која би прихватила и привремено заштитила социјални положај оних који  буду у овом периоду остала без посла и примања. Осим тога, у циљу поспешивања ликвидности привреде, требало би размотрити могућност увођења програма субвенција, који би подстакли пре свега банке да крену у повећање кредитне активности. У том погледу требало би искористити и одређене инструменте монетарне политике – објашњава Ранђеловић.

Пема његовом мишљењу  уведени општи мораторијумом на отплату кредита негативно се одражава на ликвидност банака и њихов кредитни потенцијал, при чему ствара подстицај за одлагање отплате и онима који на то нису економски приморани. Овај недостатак је могуће поправити преласком на систем селективног мораторијума на отплату кредита (за снажно погођена предузећа и физичка лица која остају без посла), а требало би размотрити и опције у погледу снижења обавезне резерве, чиме би се кредитни потенцијал банака увећао, закључује Ранђеловић.

Коментари0
97aa2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља