уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49
KOНЗИЛИЈУМ

Неконтролисана шећерна болест доводи до губитка вида

У раним фазама болести пацијент обично не примећује симптоме, касније се јављају проблеми са читањем или виђењем удаљених предмета, као и промењен осећај за боје
Аутор: Данијела Давидов-Кесаруторак, 31.03.2020. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Шећерна болест представља хронични метаболички поремећај који одликују дуготрајно повишене вредности шећера у крви. То је једно од најчешћих обољења са сталним порастом броја оболелих међу становништвом, а доводи се у везу са модерним начином живота, који пре свега подразумева исхрану са повећаним уносом масти и угљених хидрата. Ово, због начина живота који у великој мери подразумева да седимо, уз значајно смањену физичку активност, резултира гојазношћу. Према статистичким подацима, у Србији је 750.000 људи оболело од дијабетеса. Особе оболеле од шећерне болести изложене су већем ризику од настанка очних обољења него здрави људи. У најтеже компликације шећерне болести спада и дијабетесна ретинопатија.

​Синиша Бабовић (Фото: Лична архива)

Др сц. мед. Синиша Бабовић, управник Клинике за очне болести Клиничког центра Војводине, појашњава да је дијабетесна ретинопатија обољење мрежњаче (ретине), дела ока задуженог за пријем светлосних дражи и стварање слике, које настаје као последица нерегулисане шећерне болести. Овим делом ока гледамо и видимо свет око нас, а у узнапредовалим стадијумима болести овај део бива бесповратно оштећен, па долази до трајног губитка вида. Дијабетесна ретинопатија представља водећи узрок слепила које се може спречити у средњој животној доби, код радно способног становништва.

̶  Висок ниво шећера у крви оштећује крвне судове мрежњаче. Долази до појачане пропустљивости зидова крвних судова, изласка течности из њих, што се клинички манифестује стварањем отока у средишњим деловима мрежњаче, у макули или жутој мрљи. Како болест напредује, долази до зачепљења крвних судова, спречавања довода кисеоника у ткиво, односно исхемије мрежњаче, односно њеног гушења. Као одговор на ово стање, организам почиње да ствара поседне супстанце које имају задатак да створе нове крвне судове који би донели више крви и кисеоника. Нажалост, ови нови крвни судови су патолошки и неприродни, врло су крти, слабашне грађе и пропустљиви те врло често долази до крварења у стакласто тело (то је желатинозна провидна и воденаста структура која се налази у унутрашњости ока и испуњава га)  ̶  каже наш саговорник.

У даљем току обољења долази до њиховог раста уз стварање везивног ткива око њих и почињу да урастају у стакласто тела. Стварају се траке или опне које могу да доведу до знатног повлачења мрежњаче, доводећи до њеног одлубљивања од дубљих структура, нарушавања анатомске грађе ока, а самим тим и до значајног или потпуног губитка вида. У раним фазама болести пацијент обично нема никаквих симптома. Неки људи примећују промене у виду, попут проблема са читањем или виђењем удаљених предмета, замагљен вид, оштећење осећаја за боје, кривљење слике, као и лошији вид ноћу. Ове промене могу бити повремене, јавити се и нестати. У каснијим, узнапредовалим фазама болести захваћени крвни судови у мрежњачи могу крварити у такозвано стакласто тело. Ако се то догоди, пацијент може у видном пољу видети безбојне или тамне, плутајуће тачкице које пореде са летећим мушицама, мрље или пруге које личе на паучину. Понекад је једини симптом који се може открити изненадни и потпуни губитак вида.

̶  Болест се чешће јавља код вишегодишњих пацијената, као и оних који немају добру регулацију вредности шећера. Дијабетесна ретинопатија се јавља у 50 одсто болесника код којих дијабетес траје седам година, а чак у 90 одсто ако траје 20 година. Осим лоше контроле шећера у крви, појаву и напредовање дијабетесне ретинопатије могу да убрзају повишен крвни притисак, холестерол и триглицериди, анемија, обољење бубрега, пушење и трудноћа. Без обзира на то који је тип шећерне болести дијагностикован, неопходно је да лекар који лечи пацијента – интерниста, ендокринолог или лекар опште праксе – одмах упути пацијента на комплетан офталмолошки преглед. То је нарочито важно јер велики број пацијената има висок шећер у крви, честе варијације или честу хипогликемију (низак шећер у крви) и по неколико година пре дијагностиковања болести, што умногоме повећава шансе да већ при првом прегледу офталмолог открије дијабетесну ретинопатију, врло често и у одмаклом стадијуму  ̶  појашњава др Бабовић.

Офталмолошки преглед код пацијената са шећерном болести обухвата преглед предњег и задњег сегмента ока. Преглед задњег сегмента ока обавезно је урадити након ширења зеница. Преглед је једноставан и безболан. Уз припрему пацијента и ширење зеница траје око 45 минута. Могу се радити и допунске дијагностичке методе. Данас је то најчешће ОЦТ (оптичка кохерентна томографија), нека врста „скенера” ока, метода која даје детаљан приказ слојева мрежњаче.

̶  Лечење зависи од више фактора, укључујући тежину и врсту дијабетесне ретинопатије, као и од тога како је пацијент реаговао на претходни третман. У каснијим фазама болести важно је одмах почети са лечењем, посебно уколико постоји оштећење вида. Лечење обухвата неколико модалитета – ласерски третман, интравитреалну апликацију лека и хирургију. Традиционално стандардно лечење, ласерска фотокоагулација ретине, индикована је да смањи ризик прогресије болести и даљег губитка вида. Важно је објаснити пацијентима да најчешће не доводи до побољшања вида, некада долази и до смањења вида, али правилно и правовремено урађена, на дуге стазе, одржава вид и омогућава да га пацијент дуго има. Интравитреална инјекција подразумева апликацију лека у стакласто тело, директно у око пацијента. То се обавља амбулантно, али у строго регулисаним стерилним условима, у операционој сали. Процедура траје веома кратко, свега неколико секунди. Након припреме пацијента укапавањем локалног анестетитка, танком иглом, кроз беоњачу се у стакласто тело убризга лек. Ма колико деловало као непријатна процедура, болност је мања него при убоду када вадимо крв за рутинску анализу. Често, пацијенти и не осете моменат убода  ̶  истиче др Бабовић.

Оперативно, хируршко лечење дијабетесне ретинопатије, то јест витректомија, јесте метод који се саветује у узнапредовалом стадијуму болести, када други видови терапије не могу да помогну. Ради се сложена микрохируршка прецедура која се назива витректомија. Оперативни третман се ради најчешће у регионалној анестезији, подразумева уклањање замућеног стакластог тела и трака, опни и патолошких крвних судова, а уколико је дошло до одлубљења мрежњаче, и њено враћање у природни положај.


Коментари0
f9dd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља