понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 31.03.2020. у 18:00 Биљана Лијескић
ПОВОДОМ ОДЛАСКА КШИШТОФА ПЕНДЕРЕЦКОГ

Пикасо га је одлично разумео

Чувеном пољском композитору, приликом гостовања у Београду, поклоњене су саднице Панчићеве оморике
(Фото: EPA/Leonardo Munoz)

На вест да је чувени композитор Кшиштоф Пенедерецки, представник пољске авангарде, преминуо 29. марта у Кракову у 86. години од последица дугогодишњих хроничних тегоба није могуће не присетити се концерта који је одржао у Београду, баш 29. марта пре 17 година, на Коларцу. Центар за музику ове задужбине је тада организовао поводом његовог 70. рођендана концерт са Јулијаном Рахлином, виолинистом, уз Литвански национални симфонијски оркестар, којим је дириговао Пендерецки лично. На програму је био његов Други концерт за виолину и оркестар „Метаморфозе” написан 1995, а посвећен Ан Софи Мутер, славној виолинисткињи.

Атмосфера је била узаврела, публика је стајала са стране, седела на степеницама и готово „висила са плафона”. Пендерецки је тада код нас гостовао у склопу европске турнеје, боравио у Београду свега 24 сата, а после концерта је за њега и супругу била приређена свечана вечера у „Аероклубу” којој је присуствовао и тадашњи министар културе Бранислав Лечић. Ми као домаћини поклонили смо му тада три саднице Панчићеве оморике, јер је Пендерецки у Кракову, где је живео и предавао, имао брижљиво неговану ботаничку башту. Славни композитор је после тога још гостовао код нас, а у посебном сећању је концерт Београдске филхармоније 2008, којом је он лично дириговао, а солисткиња је била виолончелисткиња, Маја Богдановић изводећи његов Концерт за чело и оркестар број два.

– Oсећам се слободно и не мислим да треба да компонујем или радим оно што људи од мене очекују. Понекад је потребно заборавити на музику и одморити се, како бисте успели да пронађете нове изворе који ће вам помоћи да наставите даље да радите – говорио је чувени уметник.

Свет у ком је живео и музику као бисер људског духа и стваралаштава сагледавао је на свој начин, кршећи стара и успостављајући нова правила. Довољно је рећи да је волео Пикаса. Интервјуе није радо давао, али је у једном до њих то овако објаснио:

– Не користим уобичајено нотно писмо. Моје нотне белешке изгледају као неправилно исцртани дијаграми или инфантилне жврљотине. Нотна графика је моје обележје, а Пабло Пикасо ми је омиљени уметник. Зато што сликари кубизма потенцирају естетику интелекта! Фасцинантна су Пикасова дела. Мислим првенствено на дела која је насликао после „Госпођица из Авињона”: све те одсечене геометријске линије, фасети који се ломе и потискују... У уметничком смислу, с тиме се у целости идентификујем! Таква је и моја музика: фрагменти се ломе, кидају, конфронтирају... унутар само једне композиције! Ето, Пикасо ме је разумео, још онда, кад многи други нису.

Говорио је да су многи музичари одбијали да свирају његове композиције: цепали су партитуре, псовали га, чак му и претили Кшиштоф Пендерецки

Кшиштоф Пендерецки је рођен 1933. и у детињству је почео да учи виолину и клавир. Композицију је студирао на Музичкој академији у Кракову код Артура Малевског и Станислава Вијеховича, где је 1958. постао професор. Годину дана касније освојио је награду на Другом варшавском такмичењу младих композитора. Извођењем његовог дела „Анакласис” за 42 гудачка инструмента на фестивалу у Донауешингену 1960. године, сврстао се у ред авангардних композитора, а пажњу јавности задобио је након премијере „Пасије по Луки” 1966. године. Поред тога што је предавао на Музичкој академији у Кракову, подучавао је и на Универзитету Јејл од 1973. до 1978. године.

Стекао је и интернационално признање као диригент својих, али и дела других композитора. Према његовим речима, провео је декаде тражећи нови звук, али је истовремено истраживао и форме, стилове и хармонију прошлих столећа, а свој опус видео је као њихову синтезу... Његове опере „The Devils of Loudon”, „Paradise Lost” извођене су широм света. Кшиштоф Пендерецки углавном није компоновао музику по поруџбини, нарочито не за филмове, али су се његова претходно ненаменски написана дела нашла у филмовима „Истеривач ђавола” Вилијема Фридкина, „Исијавање” Стенлија Кјубрика, „Дивљи у срцу” Дејвида Линча. Добитник је четири Гремија, последњи пут 2016.

– Кјубрик је увек радио по своме. Сећам се, када је снимао класик „Исијавање” са Џеком Николсоном, ангажовао је ауторе да му напишу музику за филм. На крају би тек понешто од њих узео; определио се за четири моје композиције, и по једну од Бартока и Лигетија. Многи су га мрзели, баш због те наводне ароганције – објашњавао је за медије.

Стваралаштво Пендерецког најбоље описују ове изјаве:

– Прилично сам својеглав. Ненавикнути на иновације, многи музичари су одбијали да свирају моје композиције: цепали су партитуре, псовали ме, чак ми и претили! Јер сам међу првима музицирао помоћу електричних апарата, користио звук метала, ломљеног стакла, писаћих машина...

Нека своја дела Кшиштоф Пендерецки је посветио великим катастрофама попут „Тужбалице” за жртве Хирошиме за 52 гудача, а случај је хтео да славни уметник оконча свој живот у време пандемије вируса корона.

Тасовац: Маестро Пендерецки је са нама делио свој дар

– Постоје концерти који остају трајно у колективном сећању оркестра и публике. Један од таквих је био и наступ Кшиштофа Пендерецког са Београдском филхармонијом 2008. Један од најзначајнијих савремених композитора је потврдио правило да су највеће фаце истовремено и бескрајно добронамерни, љубазни људи. Пробе за „Ероику” и његов Чело концерт који је сјајно извела Маја Богдановић, биле су далеко више само од припреме тог репертоара. Била је то недеља када је маестро са нама делио свој дар, начин размишљања, хумор и све оно што га је учинило једном од најважнијих уметничких фигура 20. века. Хвала му. Били смо привилегована генерација филхармоничара за такво јединствено искуство – рекао нам је Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније.

Коментари0
8f911
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља