среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.04.2020. у 15:21 Катарина Ивановић

Због чега у неким земљама носе маске, а у другим не

(Фотографије Бета/АП)

Од  када је почела пандемија коронавируса нека места су увела обавезно ношење маски за све грађане, а свако ко је ухваћен без ње ризиковао је да постане друштвено изопштен. С друге стране, у неким деловима света и даље је прихватљиво да шетате улицама непокривеног лица. То што неке земље уводе ношење маски, а друге не, није само питање наредбе владе или здравствених савета већ се ради и о култури и историји.

Од почетка епидемије званичан став Светске здравствене организације био je јасан. Само два типа људи треба да носе маске: они који су болесни и имају симптоме и они који се брину о људима за које се сумња да имају коронавирус. Нико други не мора да носи маске, а за то постоји неколико разлога.

Један је тај што се маска не доживљава као поуздана заштита с обзиром на то да истраживања показују да се вирус шири капљицама и контактом са контаминираним површинама. Значи да маска може да вас заштити само у одређеним ситуацијама, нпр. када се налазите у близини других људи где би неко ко је заражен могао да кине или се закашље у близини вашег лица. Због тога стручњаци кажу да је често прање руку сапуном и водом много ефикаснија мера. Поред тога скидање маске захтева посебну пажњу да не би дошло до контаминације руку, а може и да вам унесе лажни осећај сигурности, пише Би-Би-Си.

То што у неким деловима Азије сада сви носе маске за лице доживљава се као безбедније и увиђавније према другима. У Кини, Хонгконгу, Јапану, на Тајланду и Тајвану претпоставља се да свако може бити носилац вируса, чак и здраве особе, и зато морате да заштитите друге од себе. Неке владе ових земаља позивају све грађане да носе маске, док у Кини чак можете да будете ухапшени или кажњени ако је не носите. У Индонезији и на Филипинима, где се сумња да има доста непријављених случајева, људи у великим градовима почели су да носе маске да би се заштитили од других.

У многим од ових земаља ношење маски је била културолошка норма и пре пандемије коронавируса. У Источној Азији, примера ради, многи су навикли да их носе када су болесни или у сезони поленске алергије зато што се сматра непристојним да се отворено кија или кашље. Епидемија САРС-а која је погодила неколико земаља у региону 2003. године такође је показала важност ношења маски, посебно у Хонгконгу где је било много смртних случајева. Зато је једна од кључних разлика између азијских и европских држава у томе да су азијске већ раније доживеле заразу и да су сећања на њу и даље свежа и болна.

Неки сматрају да масовно ношење маски, као визуелни подсетник на опасност од вируса, може да послужи вама и другима као „подстрек на одређену врсту понашања”, за свеукупно бољу личну хигијену.

„Стављање маске на лице сваког дана пре изласка из куће је као ритуал, а у том ритуалном понашању осећате да морате да будете достојни онога што униформа представља. То је хигијенско понашање, као што је недодиривање лица или избегавање прометних места и социјално дистанцирање”, каже Доланд Ло са Универзитета у Хонгконгу.

Стоји и идеја да чак и ситнице могу доста да значе у рату који се води против овог вируса.

„Не можемо да кажемо да су маске неефикасне, оне имају бар неког ефекта и зато их као заштиту дајемо здравственим радницима. Ако маске користи доста људи у прометним областима мислим да то има неког ефекта на ширење заразе, а у овом тренутну тражимо било коју меру којом може да се смањи преношење”, каже Бенџанин Каулинг, епидемиолог са Универзитета у Хонгконгу.

Али има и негативних страна ношења маски. Земље попут Јапана, Индонезије и Тајланда тренутно се суочавају са несташицом маски, због чега влада бојазан да би људи могли поново да почну да користе исте маске, што је нехигијенски. Такође, користе се маске које се продају на црно или су направљене код куће, а оне су лошијег квалитета и стога практично бескорисне. Људи који не носе маске у тим земљама били су стигматизовани до те мере да су избацивани из продавница. У земљама на Западу, где ношење маски није норма, дешавало се да су они који су их носили били исмевани или чак малтретирани.

Стручњаци све више почињу да доводе у питање став Светске здравствене организације због бројних доказа да има више „тихих носилаца” тј. здравих људи са вирусом који показују мало или нимало симптома болести. Да су сви носили маске, сматра се да се ти „тихи носиоци” не би претворили у преносиоце. Недавно је објављена студија случајева у Кини која је показала да су „неевидентирани случајеви заразе” или они са благим симптомима или без њих били у значајној мери заразни и можда одговорни за скоро 80 одсто позитивних случајева вируса. 

Коментари18
87cc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Kulturne razlike?
nikola andric
Razlog je vrlo jednostavan. U zemljama u kojima ih nema ni za medicinske radnike kako ce ih nositi raja? U Kini i Rusiji je tesko videti lica na ulicama bez maski.
Dragan Pik-lon
Burke su odavno uvedene.Samo sto su danas postale bele.U onim zemljama cije rukovostvo izuzetno ''hrabro"' tu se ne nose ni crne ni bela.
ivan seljak
distancu najbolje obezbeđuje beli luk .
Beogradjanin - Schwabenländle
Ја сам почео одавно да носим маску, мислим нешто око недељу дана после појаве вируса. Често путујем возом, срећом донешена је одлука да се несме седети један поред другог, исто важи и за остала превозна средства, шта ме кошта да ставим маску и да тако допринесем чувању сопственог здравља. Наравно да носим и рукавице за улицу и да шаке неколико пута дневно дезинфекционишем и по повратку кући их добро оперем сапуном и такорећи врелом водом. И да ником не прилазим. Ко се чува и Бог га чува.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља