уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Турска забранила извоз лимуна до августа

Већа потражња већ довела до раста цена, а може да се очекује и несташица. Увозници се окрећу према добављачима из Аргентине
Аутор: Ј. Антељ - И. Албуновићсреда, 01.04.2020. у 21:55
(Фото EPA-EFE/Guillaume Horcajuelo)

Турска је због раста тражње и подмиривања сопственог тржишта забранила извоз лимуна до августа и ова ограничења могла би да доведу до несташице овог воћа на тржишту Србије и других земаља, изјавио је Расим Љајић, министар трговине. Он је рекао да залиха за сада има довољно, али да би могло да се догоди и несташица овог јужног воћа.  „Лимун јесте скупљи, али га за сада има, рекао је Љајић за „Политику” и додао да су увозници најавили да ће се преорјентисати на добављаче из Аргентине одакле би од априла до јуна могле да стижу испоруке у Србију.

Широм света јужно воће, посебно поморанџе и лимун тренутно су међу најтраженијим производима, што је довело и до значајног раста цена. На то указује и драстично поскупљење појединих сокова од цитруса. Од избијања пандемије, сок од поморанџе на светском тржишту достиже рекорну цену у последњих пет година, а то би очигледно могло да се догоди и са лимуном. Према последњем извештају Система тржишних информација пољопривреде Србије(Стипс),са  Кванаташке пијаце у Београду, његова минимална забележена цена била је 205 динара, а максимална 230 динара по килограму. Понуда је оцењена као просечна и забележен је раст цена.

(Фото EPA-EFE/Esteban Biba)

Последњих година до скока цена овог воћа долазило је нешто касније. Углавном, средином маја а неколико сезона било је и проблема и са квалитетом, јер је на наше тржиште, такође због несташица услед изражених климатских промена, често стизао и лимун лошијег квалитета.

У свету се годишње произведе око 20 милиона тона овог воћа, а највећи произвођачи су Бразил и Кина. Лимун се користи за различите наменe и његова потрошња је велика. У Србију се претежно увози из Турске, Аргентине и Израела. Михајло Николић, професор са Пољопривредног факултета у Београду рекао је за наш лист да је род лимина ове године био добар, чак изнад просека, што се видело и по ценама на тржишту. Све се променило због транспорта и извоза и нереално је очекивати да док су границе затворене јужно воће пролази брже, мимо процедура.

– Оно што се зна јесте да је род свих цитруса ове године био добар, па тако и лимуна. Сада је већа потражња, јер је то воће природан извор витамина. Наравно, ми сада можемо да се окренемо нашим производима из Србије, рецимо малини, купини, вишњи, јер тог воћа има на лагеру. На тај начин промовишемо и домаћу производњу – рекао је професор Николић.


Коментари11
5a63a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Koprive su bogate sa vitaminom . U selima Srbije danas malo sta drugo i raste.
Рађевац
Имали смо до сада концепт : тржиште ће све регулисати.Па нам је исплативије да например увозимо бели лук из Кине.Смешно и жалосно.А видимо шта је сада Турска урадила.Плашим се да се и сада нећемо опаметити.Сведоци смо , да пуно држава у свету прво гледа свој интерес.Да ли ће се и наша држава опаметити остаје да видимо.А бар што се тиче хране имамо такорећи све услове.Питање је воље , знања и хтења.
aco
Рађевац U pravu ste gos.ali onda politicari ne mogu imati profita???Zato i uvoze sve i svasta a nasa poljuprivreda(a i Srbija) zbog takvih propada.
Препоручујем 18
Radmila Mišić
U paprici i lišću peršuna ima više vitamina C nego u limunu, nema razloga za paniku. Država neka obezbedi da naše povrće stigne do potrošača a ne da razmatra uticaj klimatskih promena na rod u Turskoj.
latinska amerika je majka
Španija nije zabranila. A možda bi i mi mogli ovako u kantama da uzgajamo limun?
primećujem
...da nam je Grčka bliža od Argentine, a ima limuna do besvesti. U čemu je problem? I troškovi prevoza su manji.
Aleksandar Mladenovic
A zašto nekada ne pogledate podatke o proizvodnji limuna, pre nego što nešto napišete? A paranoju Bore i ovih koji su mu lajkovali ne bih trošio mnogo reči, jer me na to obavezuje pristojnost.. Dakle Turska po podacima iz 2018..proizvodi godišnje 550 000 tona limuna, a Grčka oko 100 000 tona. Argentina, oko milion tona godišnje, kao u Iran, Meksiko...
Препоручујем 6
Боро
Сам си себи одговорио, "... I troškovi prevoza su manji...". Мањи трошкови, мања зарада, тржишна либерална привреда то не трпи, и не занима је пуно твоје здравље а ни моје.
Препоручујем 20
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља