понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.04.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Стрпљен – спасен

У време ограниченог кретања потребан нам је повишен степен и стрпљења и трпељивости према другима, јер ће то смањити конфликте с укућанима с којима проводимо дане у изолацији
(Срђан Печеничић)

Ситуација у којој због заштите од инфекције новим вирусом корона морамо да се изолујемо, самоизолујемо или једноставно да будемо у карантину јесте фрустрацијска ситуација. Када нам је ограничено кретање или смо га сами себи ограничили, не можемо да испуњавамо оно што желимо, јавља се осећање фрустрације, осујећења или незадовољства. Познато је да се људи разликују по томе како подносе осујећење или, како се то стручно каже, толеришу фрустрацију.

Код мале деце видимо да када имају неку жељу, коју им родитељи не дозвољавају да остваре, појачавају своје емоције како би натерали родитеље да им дозволе да задовоље своју жељу. Нека деца осујећеност изражавају као тугу и плач, а нека постају агресивна према ономе кога доживљавају како препреку. Другим речима, деца фрустрацијску ситуацију доживљавају као конфликт између себе и некога или нечега у спољашњем свету што их спречава да остваре своју жељу.

Борба са самим собом

Током развоја и процеса социјализације дете своје стварне родитеље „уграђује” у своје психичке структуре у виду „унутрашњег родитеља” или суперега, тако да постаје способно да само себе фрустрира, то јест да само себи забрани остварење неке жеље. Усвајањем унутрашњег родитеља, не само да дете постаје способно за самоконтролу, већ је способно и за морално понашање. За разлику од фрустрације која означава конфликт особе и неке спољашње препреке, самофрустрација је унутрашњи конфликт између оног дела личности који нешто жели и оног дела личности који ту жељу сматра неприхватљивом и спречава особу да је оствари.

Овде није реч о једном савршеном и аутоматизованом психичком механизму, јер током живота људи повремено морају да се боре сами са собом. У питању су ситуације искушења у којима се појављује снажна жеља коју није увек лако обуздати својим моралним и другим начелима. Зато морална особа која је подлегла искушењу често за то плаћа емотивну цену, јер се након остварења жеље осећа кривом.

Како било, способност подношења осујећености сматра се особином коју мора да има свака одрасла, социјализована особа. Међутим, иако је имају, одрасли се разликују по томе како и колико дуго подносе фрустрацијску ситуацију. Другим речима, људи се разликују по томе колико су способни нешто да трпе или истрпе.

Стрпљење, изведеница од појма трпљење, углавном се односи на трајање оног временског периода у којем је особа спремна да издржи до тренутка у којем ће моћи да испуни своју жељу.

С друге стране, трпељивост, такође изведеница од појма трпљење, коју често означавамо и као толерисање, јесте способност да трпимо она понашања других људи која нам се не свиђају.

У овим ванредним околностима, у којима нас противепидемијске мере стављају заједно с другим људима у заједничку фрустрацијску ситуацију, потребан нам је повишен степен и стрпљења и трпељивости према другима. Оно што помаже у повећању трпељивости према другима јесте способност за емпатију, то јест способност да се уживимо у друге људе који су нам важни и да претпоставимо како се они носе са својим разноразним фрустрацијама. Повећан ниво трпељивости нам омогућава да буде мање конфликата с укућанима с којима проводимо дане у изолацији.

Прихватање осујећења и стрпљење помажу нам да поднесемо да многе наше важне жеље нећемо моћи остварити док траје опасност од заразе и разболевања. Али сигурно је могуће остварити неке друге жеље.

Осећање досаде

Једна врста осећања фрустрације јесте и осећање досаде. Људи осећају досаду у оним ситуацијама у којима не могу задовољити своје жеље. Зато је досада непријатно осећања које у нама ствара снажан нагон да напустимо ситуацију у којој не можемо остварити своје жеље и да одемо у неку другу ситуацију у којој то можемо. Али као што дете у школи којем је досадно не може да напусти час јер ће, ако то уради, сносити неке негативне последице, мора да научи да истрпи своје осећање досаде, исто тако и одрасли људи морају да остану код куће и онда када их лепо време мами да изађу и остваре своје жеље.

Досада нас покреће да откријемо оне своје жеље које можемо задовољити у фрустрирајућој ситуацији. А када их откријемо и испунимо, тада ће се појавити задовољство које нам је тако потребно у овој ситуацији. Као што каже народ који је преживео веома тешка времена: стрпљен, спасен.

Коментари0
4bf7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља