понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.04.2020. у 19:28 Марина Булатовић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Канадски маркети украшени сликама пацова

Када је прошле године у марту, моја сестра била у гостима код нас, мудро рече: „Да не знам да живиш у Канади, помислила бих да сам у Пекингу. Ни у Кини, нема толико Кинеза као у вашем Маркаму." У згради где станујемо осим нас готово да нема белих људи. Супермаркети у нашем малом месту, у којима се продаје углавном роба из Кине, ове године су окићени великим сликама Пацова – јер ова година је њихова по кинеском хороскопу
Шопинг мол у Маркаму у знаку кинеске Нове године (Фото Б.Булатовић)

Субота, касно по подне, на бензинској пумпи „Петро-Канада” док смо сипали гориво, угледасмо срећног добитника наградне игре за прошлу годину. Тачније њен насмејани лик на плакату.

Шта бисте урадили да добијете бесплатан бензин за годину дана, питају организатори игре  на истом плакату.

„Отишла бих да посетим сестру која живи на другом крају Канаде. Нисам је видела годинама", каже Лори Браун из Нове Шкотске, један од добитника награде за 2019.

Уђох у кола са извесном тежином на души. И ја сам сестра, знам и осећам колико је боли што сестру не виђа.

Везала сам појас, па себи у браду прошапутала: „Проклета је Америка“!

Лори Браун и њену сестру не деле само километри ауто пута, већ и  хроничан недостатак долара у њеном кућном буџету, мала примања која не дозвољавају честа сентиментална путовања.

И док наш ауто клизи од Niagara-on-the-Lake, где смо управо прославили 13 година мог живота у туђини, па до Маркама где живимо, снег без престанка веје, а казаљка показује температуру минус 11. Зачудо, хладноћу не осећам.

Фото Б.Б 

Смењују се у мојој души: туга, сета, немоћ, захвалност и љубав.

Град у којем живим од 2018. године налази се у Онтарију и удаљен је око 30 километара од центра Торонта. У њему има на хиљаде компанија које се баве високим технологијама и научним истраживањима: ИБМ, „Моторола“, „Хуавеј“, АМД… Маркам је одавно срастао са Торонтом,  дели их само једна улица и он је шеснаести град по величини у Канади.

Када је моја сестра прошле године у марту била у гостима код нас, мудро рече:"Да не знам да живиш у Канади, помислила бих да сам у Пекингу! Ни у Кини, нема толико Кинеза као у вашем Маркаму."

Истини за вољу, моја сестра не претерује. Већина становника Маркама јесу Кинези.

Наш породични лекар је Кинез, шнајдерка Кинескиња, власници радње за хемијско чишћење брачни пар из Кине.

Салон за педикир и маникир који редовно посећујем у власништву је онижег Кинеза код кога ради десетак вредних девојака из Кине.

Фото Пиксабеј

Да бих одагнала болове у леђима (сатима седим за компјутером и пишем) сваког уторка, одем на масажу код Еми, а она је пре неколико година стигла у Канаду право из Хонг Конга.

Приметих да и малу пошту у нашем комшилуку држе Кинези,  јер редовно шаљем разгледнице и честитке за Србију и Црну Гору и редовно купујем маркице. Током прошле године силно су наваљивали на мене (баш онако као се то ради са редовном муштеријом) да купујем маркице са ликом Свиње, беше година Свиње по њиховом хороскопу. И тако су ружичасте свиње, али и маркице са сликама канадских пејзажа, језера или планина, целе године путовале из Маркама у наше крајеве.

У згради где станујемо осим нас готово да нема белих људи.

Ту су Арапи. Неке од њих, половином децембра 2015. године свечано су дочекали на аеродрому Џастин Трудо, потпредседник владе Онтарија, градоначелник Торонта и министри емиграције, здравља и одбране. Том приликом, деци избеглицама поклонили су играчке и топлу одећу јер су малишани дошли војним авионом на минус 20 степени, из сунчаног Јордана.

Додуше, у нашем комшилуку живи и по неки Индус.

Мириси који се заносно шире ходницима зграде посебна су прича. У лифтовима немамо четврти спрат јер Кинези не воле тај број. Као ни бројеве 14, 24, 34, 44... Број четири они сматрају баксузним бројем.

Новине у Маркаму (Фото Б.Булатовић)

Наша прва комшиница редовно кува и то искључиво ноћу. Започне свој ритуал око 23 часа, а тек око сат после поноћи, тешки мириси лука и меса, коначно напусте нашу спаваћу собу.

„Т&Т“ и „ВинКо“ су супермаркети у нашем малом месту у којима се продаје углавном роба из Кине. Ове године радње су окићене великим сликама пацова јер по кинеском хороскопу ово је година Пацова.

Кинеска Нова година прославила се достојанствено, а све што је могло, било је украшено дугачким змајевима и јарко црвеним лампионима. Велики број новина у Маркаму излази на кинеском језику.

Причу о изненадном познанству са Кинезом стаклоресцем напамет зна цела наша фамилија. Ушли смо у његову радњу да нам урами графику Владимира Величковића  „Скакач". Та графика већ 13 година путује са нама, са континента на континент, баш као и стотинак књига, филмова и фотографија.

Давно је „Скакач“ из Канаде отишао у Саудијску Арабију, тамо провео десетак година, а одатле скокнуо на кратко до Србије, па поново у Канаду. У том транспорту мало се и оштетио…

Стаклорезац пажљиво поче да загледа графику, па радознало упита: „Ко је уметник?"

-  Владимир Величковић, рече мој супруг.

- Одакле је, стиже ново питање

- Из Србије, Београда, одговори мој муж.

Осмех му се наједном разлеже на лицу, а рукама поче да се буса у груди, понављајући: „Срби, Руси и Кинези – браћа! Срби, Руси и Кинези – браћа!"

Фото ФБ - Маркам 

Понављао је то као мантру неколико минута, а онда нас погледа и озбиљним гласом рече: „Ми Кинези никад и ништа не заборављамо. Никада им нећемо опростити бомбардовање наше амбасаде у Београду маја 1999. Никада! За 100 година, то ћемо им наплатити. Гађали су нашу амбасаду са пет ракета. Недопустиво. Зато кажем: Срби, Руси и Кинези су браћа!"

Био је то за мене догађај дана или како би Оља Бећковић рекла утисак недеље.

Али медији у Торонту имали су те недеље нека потпуно друга интересовања. Вест дана била је Марсела Зоја (19), звезда Инстаграма која је са балкона свог стана на 45. спрату бацила две столице у знак протеста. „Извињавам се свима које је мој поступак увредио. Нико није повређен и зато престаните да ме узнемиравате. Мислила сам да су Канађани фини, али то није истина. Овде је толико хладно, одлазим одавде", написала је на профилу.  

Признајем, и мени је овде хладно (рођена сам у лето, па ми зима тешко пада), али бацати столице са терасе је ипак превише.

Не знам да ли су Канађани фини или не, јер прави Канађани у мом Маркаму, заиста су ретке биљке.

 

Марина Булатовић, Маркам, Канада

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”.Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 

Коментари34
d5c26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дрић
Свака част Марина. Свиђа ми се Ваша прича о нама и нашој браћи Кинезима. Добили сте број 8 за причу. Живели.
Njegoš Vuk
Kineska država ima kontinuitet blizu 5000 godina....dovoljno rečeno
zoran USA
kanada je fina samo hladno ,pozdrav iz juzne kalifornine gde ruze cvetaju citave godine
Luban
Nije cela Kanada hladna.Bolje hladno nego zemljotresi,koji tresu Kaliforniju.Bio sam u Kaliforniju u martu nije bas bilo toplo
Boris Borisovic
Kanadu nisu osnovali ni indijanci ni eskimi. Oni su starosedeoci. Drzavu Kanadu su osnovali evropski osvajaci. Toliko o tome, za one koji komentarisu, a ne razumeju elementarne cinjenice.
Саша Микић
Поново прочитах све коментаре, али не видех да је ико тврдио да су Канаду основали Индијанци и Ескими. Они су прави Канађани, јер су сви остали дођоши. Исто тако нико не тврди да су САД основали Индијанци, али они су прави Американци, јер су ту били од давнина. Како су сви они звали континент или део континента на коме су живели пре него што су дошли бели освајачи, то је већ друго питање.
Lazar
Zanimljiva I dobra prica!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља