субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.04.2020. у 20:00 Јелена Каваја

Слабе шансе да ће вирус сачувати планету

Иако се природа видљиво обнавља док привреда стоји, издашни економски пакети нису „зелени”, а САД су чак ослободиле компаније обавезе да прате и пријављују загађење
„Климатска криза је много гора од короне”, порука са бечких зидова (Фото EPA-EFE/Susanne Hassler-Smith)

Када се у јеку пандемије новог вируса рашчистило небо изнад делова Кине и Италије на сателитским снимцима, а венецијански канали поново постали бистри, многи су, тражећи у свему неки дубљи смисао, развили теорију да нам природа страшним вирусом узвраћа ударац. Међу еколошким активистима се појавила нада да ће лидери сада озбиљније схватити проблем климатских промена и одлучније предузети нужне мере које не морају да буду овако драстичне, али ће на дуже стазе сачувати животе. Не треба занемарити ни везу између уништавања планете и бујања вируса, на шта упозоравају научници, јер разарање природних станишта повећава људски контакт са дивљим животињама и олакшава „прескакање” вируса.

Нажалост, климатолози упозоравају да ће панедмија на дуже стазе успорити деловање против климатских промена. Усвојeни издашни економски пакети нису „зелени”, а неки потези иду у сасвим супротном правцу.

Америчка агенција за заштиту животне средине ЕПА прошле седмице је ублажила прописе за компаније, доневши одлуку да их због актуелне кризе не кажњава ако не прате и не пријављују загађење воде и ваздуха. Еколошки активисти кажу да је овакво ублажавање прописа за највеће загађиваче, укључујући петрохемијску индустрију, без преседана и да представља „отворену дозволу за загађивање”.

Сличне проблеме пријављују невладине организације у Бразилу. Староседеоци Амазоније жале се да је услед пандемије слабија заштита тропских шума и њихових становника уочи сезоне пожара. У неким деловима је већ приметна инвезија ловаца на злато, јер је његова цена скочила због кризе. За пет месеци убијено је пет чувара шуме у заједници Гвахахара, пише „Гардијан”. Бразилска агенција за заштиту природе је признала да због ризика од заразе шаље на терен све мање људи. Прошле године пожари су нанели најгору штету у последњој деценији, након што је председник ултрадесничар Жаир Босонаро ублажио законе о заштити животне средине, дајући ветар у леђа рударским и дрвним компанијама.

Премијер Чешке, земље која доста зависи од угља, апеловао је на ЕУ да одустане од важног закона који предвиђа нулту емисију угљен-диоксида у одређеном периоду. САД ће милијардама долара пореских обвезника спасити од банкрота авио-компаније, које ће до 2050. вероватно утростурчити емисију штетних гасова.

Еколози упозоравају да ће начин привредног опоравка од пандемије бити кључан за борбу против климатских промена и да ће, ако се опет буду од банкрота спасавали највећи загађивачи, велике корпорације и банке, свет бити још опасније место за живот.

Имају ли везе пандемија новог вируса и климатске промене? Кратак одговор је „веома мало”, али генерално – све је повезано, каже амерички климатолог Кетрин Хејхо за „Њујорк тајмс”. Топлија планета погодује ширењу вируса које преносе комарци или крпељи, јер се загревањем шири њихово станиште, али ковид 19 преносе људи. По неким истраживањима, топлија клима лоше утиче на наш одбрамени систем, а постоји и дубља веза између загађења и подложности болестима. Приликом сагоревања фосилних горива ослобађају се не само гасови који мењају климу, него и они који загађују ваздух и уништавају здравље. Студије су показале да тамо где је ваздух загађен људи више оболевају од болести дисајних путева. У Кини је у време епидемије САРС-а пре 17 година смртност била два пута већа у загађенијим областима. Укратко, климатске промене су фактор који умножава ризик и сваки проблем чини још горим.

Виџај Колинџивади, постдокторанд на Универзитету у Антверпену, пише за „Ал Џазиру” да глобално загревање и епидемије оваквих вируса имају исти корен – у постојећем економском моделу, заснованом на непрестаном економском расту, на штету животне средине од које нам зависи опстанак. Немилице се троше богатства – вода, фосилна горива, шуме, земља, руде – да би се произвела разна добра и много отпада. То доводи до климатских промена, али у исто време има везе и с појавом вируса, јер човек у потрази за ресурсима нарушава различита природна станишта и излаже се раније непознатим патогенима. Масовна производња хране на фармама такође је постала средина за мутацију и појаву нових болести, пише биолог Роб Волис у књизи „Велики грип са великих фарми”. Амерички Центар за контролу болести процењује да три од четири нове заразне болести долазе преко контакта са животињама. Ебола и коронавируси попут МЕРС-а скочили су на човека у нарушеним природним стаништима. У случају ковида 19 то се десило на пијаци дивљачи у Вухану.

Светска здравствена организација је и пре појаве ковида 19 упозоравала да ће климатске промене утицати на појаву и ширење заразних болести. Студије су показале да је ризик од епидемије маларије пет пута већи у години после феномена Ел Нињо, који доводи до загревања океана.

Брза реакција на пандемију је показала да је друштво способно да удружено делује кад је суочено с озбиљном кризом. Да ли је тако нешто могуће и кад је реч о заштити планете? Први корак би био да се пажљивије деле пакети помоћи корпорацијама, слажу се еко-активисти. Група демократских сенатора тражи да се помоћ авио-компанијама услови захтевима да постепено смање емисију штетних гасова. Као модел се помиње Обамино спасавање аутомобилских џинова „Џенерал моторса” и „Крајслера” после кризе 2009, када су уведени строжи еколошки захтеви. Порука грађанима је да задрже део нових навика: да мање троше, мање путују, смање кућни отпад и више купују у локалним радњама.

Коментари6
20d8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мунгос
Видимо значи да еколошким организацијама не иде у прилог што је ваздух постао чистији. Мораће да смање таксе. Или можда неће?
Sasa
A sta bi rekao ako bi znao da se genetski kod svakog coveka sastoji i od virusa, tj cak 8% celokupnog koda(od oko 3 miliona gena) cine geni koji nisu nista drugo nego virusi.
Marko
Ja bih rekao da sam znao to. Koja je poenta? Da covek i parazit mogu da zive u zajednici?
Милован Рафаиловић
Вирус корона има и своју позитивну страну. Вирус нам каже да Американци нису господар планете. Господар је корона.
Саша
Господар је Узвишени Бог.Био, јесте и биће.
Леон Давидович
Опаке заразе ( ма пример куга) појављивале су се и у временима када је човек могао незнатно утицати на загађивање животне срединеДакле вирус је само зло и никакву корист од тог зла не може имати ни човек ни природа.Данапња повезаност људи и савремена средства превоза само су омогућили вирусу да се тако брзо рашири по свету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља