недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Златно доба

Аутор: Данко Јешићсреда, 11.06.2008. у 22:00
Хогар Страшни у „Политици”

СВЕТ СТРИПА
Када год се говори о стрипу у Србији, увек се помиње „златно доба” стрип издаваштва, односно период од средине седамдесетих до средине осамдесетих година двадесетог века. Чињенице говоре да смо тада имали изузетно плодну продукцију, велики број недељних и месечних издања, велики број домаћих аутора који су стварали дивне стрипове разних жанрова.

Онда је све нагло стало. За млађе читаоце ваља напоменути да је у то време Србија била део бивше СФРЈ, земље која је имала преко 22 милиона становника и да је по свему спадала у златну средину, по економским, људским и другим потенцијалима.

Са распадом државе и ратовима, распало се много тога, па и стрип издаваштво. У таквим преломним тренуцима, најтеже страда уметност, односно све делатности које нису екстремно профитабилне. Још један битан моменат који је уздрмао стрип издаваштво је чињеница да су водећи издавачи те бивше земље биле велике државне фирме, попут „Дечијих новина”, „Политике” или новосадског „Форума”. Са колапсом државних предузећа, појавила се велика празнина коју до сада нису успели да попуне приватници.

У то време смо стварно имали чиме да се подичимо. Југославија је вероватно била земља која је имала најдемократскији избор стрипова. Могли смо да читамо америчке, британске, француске, белгијске, руске и, наравно, најпопуларније, италијанске стрипове. У то време су такозвани рото-романи били главни хит, а сваке недеље на киосцима су се шаренили нови стрипови. Са поносом смо се у то време поредили са скандинавским земљама, Француском или Белгијом, бар када је продаја стрипова по глави становника била у питању.

Са наглим падом стандарда, већина грађана је почела да се одриче најмање потребних ствари, а стрипови су, нажалост, били на врху те листе.

Статистичка је чињеница да се стрипови највише издају и продају у најразвијенијим земљама попут претходно поменутих, уз Јапан, САД и још неке. Имајући у виду тренутну економску ситуацију, тешко је веровати да ћемо ускоро достићи раније тираже, али приметан је постепен опоравак издаваштва у Србији. За сада се све своди на пар издавача луксузних албума, нешто рото-издања и једину увек виталну форму – дневни новински стрип у каишевима, од класичног до политички ангажованог.

У бившој држави, стрип је аутоматски повезиван са киосцима и штампом лошег квалитета. У Европи је стрип готово по правилу књижарска роба која се продаје у специјализованим продавницама, данас чешће по супермаркетима, а најмање по киосцима, иако њихови киосци више личе на бутике него на трафике нашег детињства.

Интересантно је да су распадом СФРЈ иницијативу преузели хрватски издавачи, који су у бившој држави били далеко иза српских кућа. Захваљујући сличности језика, њихова издања су преплавила наше тржиште и, треба бити искрен, позитивно утицала на буђење домаће публике. Током последњих двадесетак година изгубили смо бар две генерације читалаца стрипа и треба озбиљно да се потрудимо да их вратимо. То ће бити један од циљева ове рубрике да укаже на нека занимљива издања која могу да се купе код нас и допринесе опоравку домаће стрип-сцене, у нади да ће дизање тиража стрипова поново означити неко ново „златно доба” не само у култури, већ и у целом друштву.


Коментари3
99366
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nash M
Svaka čast majstore, super inicijativa. Odličan tekst. Za mene (a siguran sam i za većinu nas koji smo rasli uz Komandant Marka, Zagora, Asteriksa i ostale) samo pricećanje na te dane izaziva nostlagiju i ocvežava lepa sećanja iz (bez obzire šta se sada priča o tim vremenima),lepog, bezbrižnog detinjstva i rane mladosti. Skupljali smo i razmenjivali stripove, pratili nova izdanja i prepričavali zanimljive detalje. I to je tačno da su stripovi bili, potpuno nepravilno, karakterisani kao "kič" od strane nadobudnih "kulturnjaka", ali to niti je kome smetalo niti sputavalo distribuciju i prodaju stripova. Moram napomenuti i jednog hrvatskog izdavača iz tih vremena - Vjesnika koji je izdavao Alan Forda. Eh, stari dobri stripovi.
Radovan Karakasevic
Zao mi je sto Srbi uvek traze dlaku u jajetu. Autor teksta lepo kaze da smo mogli da citamo razne stripove, dakle, ne kaze da su ruski stripovi prevodjeni ili objavljivani u Srbiji. Ja sam malo starija generacija, pa smo u vreme kada se u skolama ucio ruski u skolskim bibliotekama citali stripove na ruskom i redovno smo dobijali nova izdanja (ruske bajke, Ceburaska i slicno). Najgore je kada se pojave povrsni komentatori koji ne procitaju tekst, a vec imaju neku neosnovanu primedbu.
БОЈАН ЂУКИЋ
,,Могли смо да читамо америчке, британске, француске, белгијске, руске и, наравно, најпопуларније, италијанске стрипове''. Када је и који РУСКИ стрип икада објављен у СФРЈ сем ако потписник текста не мисли на ДОМАЋЕ стрипове настале пре Другог светског рата у изведби руских емиграната кооји су се показали као изузетно креативни појединци? Врло површан, непромишљен и крајње неистражен напис. Штета... поред толиких вичних познавалаца медија који знају и умеју да у штампи проговоре о томе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља