субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.04.2020. у 11:44 Дејан Алексић
Сећање на шестоаприлско бомбардовање

Један од најтужнијих дана у историји Београда

У уништавању главног града, како се наводи у хроникама, учествовало је 620 бомбардера који су бацили око 440 тона бомби, а мета нациста били су цивили, многе жене и деца
Уништено је више стотина, а оштећено готово 7.000 зграда (Фото: Лична архива)

Почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања у коме је према подацима Државне комисије ФНРЈ погинула 2.271 особа, а према неким проценама и више од 4.000 људи, одата је јуче на неколико локација у граду. Пошту су на спомен-обележје у Алеји жртава бомбардовања Београда 1941. на Новом гробљу одали Никола Никодијевић, председник Скупштине града, и Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Никодијевић је истакао да, без обзира на ванредно стање и ванредне околности у Србији, постоје историјски датуми које никако не смемо да заборавимо и које са дужном пажњом морамо да обележавамо.
– Један од најважнијих и најтужнијих датума у историји Београда свакако је 6. април 1941. године. Са дужном пажњом сећамо се жртава, људи који су страдали у том бомбардовању – рекао је Никодијевић додајући да је веома важно да се у оваквим приликама истакне наша улога у Другом светском рату.
– С поносом истичемо нашу борбу против фашизма, као и то што смо се изборили за модерну послератну Европу – истакао је председник градског парламента.

У раним јутарњим сатима, док су многи Београђани били у постељама, тепих бомби засуо је више делова града. То је била реакција Адолфа Хитлера на масовне демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту

Министар Ђорђевић нагласио је да не смемо да заборавимо шестоаприлски монструозни чин и све невине жртве које су тога дана страдале.

И заменик градоначелника Горан Весић, са министром одбране Александром Вулином, положио је венац, али на Споменик пилотима браниоцима Београда.
– На суђењима нацистичким генералима после рата доказано је да није било никаквог војног оправдања за напад, те да су то били каприц и освета Хитлера и његова жеља да сломи наш отпор и уништи један народ – истакао је Весић.
Он је подсетио и на одговор наше војске.
– Више од 600 немачких бомбардера напало је Београд, а наши пилоти су бранили град и оборили их на десетине. Бранећи своју земљу, погинуло је 145 пилота краљевске авијације и више од 500 другог особља. Краљевска авијација је једина пружила отпор и ушла у борбу знајући да не може да је добије, али истовремено знајући да је то била њена дужност – истакао је Весић.
Александар Вулин оценио је да смо 6. априла само ми имали храбрости да кажемо да нећемо да будемо део фашистичког новог поретка.
– Зато смо платили страшну цену, али зато је данас наша захвалност свим борцима огромна – поручио је Вулин.

Тог у историји Београда трагичног 6. априла без објаве рата српску и тадашњу престоницу Краљевине Југославије напала је авијација нацистичке Немачке. У раним јутарњим сатима, док су многи Београђани још били у постељама, тепих бомби засуо је више делова града, а нарочито централни. То је била реакција Адолфа Хитлера на масовне демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту.

Првог дана престоница је бомбардована у више наврата, а ваздушни напади уследили су и наредних дана. Помоћ нацистима пружили су и њихови италијански и мађарски сарадници. Бомбардовање је трајало све до 12. априла, а у уништавању Београда, како се наводи у хроникама, учествовало је 620 бомбардера који су бацили око 440 тона бомби. Мета нациста били су цивили, многе жене и деца. Уништена су склоништа за грађане у Карађорђевом парку, код Вазнесењске цркве и код Цркве Александра Невског. Страдало је неколико стотина људи.

То бомбардовање нанело је неке од највећих ожиљака на лицу нашег главног града јер је уништено више стотина, а оштећено готово 7.000 зграда. Потоњи окупатори у току шестоаприлске акције гађали су шта су стигли – културна здања, државне институције, важну комуналну инфраструктуру, стамбене зграде и друге цивилне објекти... Међу знаменитим здањима тадашњег Београда нацистичка авијација уништила је чувени хотел „Српски краљ”, као и Народну библиотеку на Косанчићевом венцу са чијим уништењем је унеповрат отишло национално благо – многе вредне књиге, списи и историјски документи. Међу њима су били и ретки средњовековни рукописи и књиге, као и чувено „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића.

Без икаквог отпора 12. априла Немци су ушли у Београд, а у окупираном главном граду престала је да излази „Политика”, што је био случај и у току окупације у Првом светском рату.
Како се истиче у хроникама, у послератном суђењу генералу Александру Леру, који је командовао нападом на Београд, доказано је да је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу са 350.000 књига намерно бомбардована и уништена. Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио да је „ваздушни напад на Београд 1941. имао првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом”.

Коментари4
843d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav
Kako da im oprostimo, 6. april i zadnje bombardovanje? Nikako. Cujem da su njihove zastave "krasile" Beograd u ove dane. Jel moguce, sta je to, ko se to nama pokusava rugati? Ko je da je sram ga bilo.
faktor 200milica
Predlazem da se u Nemackoj na ovaj dan zavijore zastave Srbije.Eto zadatka za nasu diplomatiju , neka se dogovore.
Старац Сава
Из захвалности обојисмо Београд у бојама Немачке заставе.
Marcvs
A juce fontana u bojama nemacke zastave....i to 6. Aprila. Bas lepa simbolika i podrska nemcima jadnim i bolesnim......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља