уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.04.2020. у 09:26

Министри ЕУ без договора о економском одговору на пандемију

Холандски министаср финансија на видео конференцији са колегама из ЕУ (Фото EPA-EFE/BART MAAT)

БРИСЕЛ – Европски министри финансија, после целоноћних разговора, нису успели да се договоре о заједничком економском одговору на кризу коју је изазвао коронавирус, рекао је председник Еврогрупе Марио Сентено.

„После готово 16 сати разговора приближили смо се споразуму али га још нисмо постигли. Прекинуо сам Еврогрупу”, написао је данас Сентено на Твитеру и додао да ће се разговори наставити сутра, пренела је Бета.

Видеоконференција европских министара финансија која је почела јуче поподне, наставила се целе ноћи, током које је било више разговора у мањим групама у настојању да се изађе из блокаде. На састанку су се северне европске земље супротставиле јужним које траже финансијски напор без преседана, пренели су извори.

Овај састанак представља одлучујући тест за јединство европске двадесетседморице који не могу себи да дозволе да се поново покажу поделе, после неуспелог самита шефова држава и влада посвећеног кризи коронавируса 26. марта, наводи Франс прес. Европски краткорочни и средњорочни одговор на пандемију треба да се заснива на три основне осе, око којих је првобитно изгледало да су се министри сложили –- до 240 милијарди евра зајма из фонда помоћи еврозоне, гарантни фонд за компаније и подршка делимичној незапослености.

Међутим, земље које су најтеже погођене вирусом, поготово Италија, настављају да траже, поред тога, и формирање заједничког инструмента дуга у облику еврообвезница, понекад названим корона обвезницама, чији циљ је да се поново дугорочно подстакне економија када криза прође.

Међу земљама које то траже су и Шпанија и Француска као и Грчка, Малта, Луксембург, Ирска, преносе извори.

„Еврообвезнице представљају озбиљан и прилагођен одговор”, рекао је синоћ шеф италијанске владе Ђузепе Конте, чија земља је најтеже погођена вирусом у Европи са више од 17.127 умрлих.

Италији се противе северне европске земље, на челу са Немачком и Холандијом. А италијанско инсистирање на таквом једном инструменту, заједно са Шпанијом већ је довело до неуспеха самита посвећеном одговору ЕУ на кризу корона вируса крајем марта.

Берлин и Хаг не желе да се земље удруже у дуговањима, и одбијају да узимају зајам заједно са врло задуженим земљама југа Европе. Данска, Аустрија, Шведска и балтичке земље су на тој страни, рекао је један европски извор.

Пре састанка председник Еврогрупе Марио Сентено позвао је министре да се јасно обавежу за координисан и велики план обнове, после епидемије, али није баш изричито говорио о узимању заједничког дуга.

Северне европске земље желе да се за сада усмере на инструменте који већ постоје, посебно Европски стабилизациони механизам (ЕСМ), формиран 2012. за време дужничке кризе у еврозони.

Према том механизму могу да се дају зајмови некој земљи у тешкоћама до два одсто њеног БДП-а, односно 240 милијарди евра за целу еврозону.

Европска инвестициона банка, такође, треба да има паневропски гарантни фонд од 25 милијарди евра, којим би могло да се покрене до 200 милијарди евра додатно за компаније.

Министри такође треба да одобре пројекат Европске комисије којим се гарантују са максимално 100 милијарди евра национални планови за делимичну незапосленост, сачињени због епидемије коронавируса.

Коментари1
fbf72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Stvar mentaliteta ili insitutionalnog uredjenja? Najvazniji ministri u Nemackoj i Holandiji su ministri finansija. Oni ''dodeljuju'' novac drugim ministarstvima. Nemci su za vreme Vajmara imali toliku inflaciju da su od tada odlucili ''nikad vise''. Nemacka marka je bila ishod te traume. Holandjani su od srednjeg veka navikli na koalicije i dogovore izmedju ''Provincija''. Transfer novca od bogatih na siromasne Provincije je uobicajen kako bi u svim Provincijama bilo jednako blagostanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља