субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.04.2020. у 18:00 Марина Вулићевић

Наша искуства се вртоглаво мењају

Нема смисла објављивати књиге у околностима ванредног стања и пандемије. Тако је на тржишту књига у великој мери угрожена и понуда и потражња, каже Гојко Божовић
Гојко Божовић (Фото Т. Јањић)

Крајем прошле недеље чланови Удружења професионалних издавача Србије предали су више од хиљаду књига привременој болници у хали један, Београдског сајма. Од представника УПИС-а Гојка Божовића и Зорана Хамовића, издања је примио заменик команданта штаба Војске Србије потпуковник Млађан Гарић. У овој донацији учествовали су издавачи: „Академска књига”, „Архипелаг”, „Клио”, „Геопоетика”, „Паидеја”, „Одисеја”, „Карпос”, „Штрик”, „Јасен”, и други, уз идеју да у најтежим тренуцима буду уз своје читаоце. Поред ове, чланови УПИС-а књиге ће поклонити и другим привременим болницама у Србији.

О овој акцији, као и о стању у издаваштву током пандемије новог вируса и карантина разговарамо са Гојком Божовићем, књижевником и директором „Архипелага”.

Упитан како се осећао док је књиге носио у привремену сајамску болницу, уместо на једну од највећих културних манифестација у региону – Међународни београдски сајам књига – Божовић одговара:

– Та слика могла би да одражава једну меру промене нашег света. Није само Београдски сајам, цео свет је постао једна велика и, надамо се, привремена болница у којој вребају вируси и опасности, страхови и одсуство наде. Реторика је постала ратна и можемо видети како, на различитим тачкама света, једна по једна земља прихвата милитаристички језик као свакодневни облик комуникације. Наша искуства се вртоглаво мењају и ко зна шта ће све још населити наше искуство, а да ми после нећемо знати шта да чинимо с њим. У нашем искуству није било да сајам постаје болница. Ако се не варам, ово је четврто ванредно стање које доживљавам, али је прва пандемија и први полицијски час. Човек данас без икакве властите заслуге лако може да буде сведок историје.

Гојко Божовић (са маском) и Зоран Хамовић приликом предаје књига привременој болници на сајму (Фото: Стефан Обрачевић)

Један од кључних разлога ове акције према речима нашег саговорника је да укаже на то да свако треба да учини колико може да би прилике у његовом окружењу биле боље.

– Потребно је обновити солидарност колико и стање без пандемије. Али је неопходно учинити и да добре књиге буду саставни део нашег окружења. У многим установама људи различитих генерација стицајем најразличитијих околности проводе много времена. Услови њиховог боравка свакако би били хуманији, а разлози тог боравка кудикамо савладљивији ако би свака од тих установа имала библиотеку. Реч је о болницама, домовима за старе, сигурним женским кућама... То не може бити питање само повремене солидарности, нити то могу решити сами издавачи, то мора бити важан циљ културне политике и друштвеног развоја – наглашава Божовић.

Он, међутим, обраћа пажњу и на чињеницу да је само десетак дана од појаве пандемије и увођења ванредног стања нестало тржиште књиге у Србији. Напомиње да су издавачи остали без могућности да организују јавне догађаје, а без тога у овом тренутку нема ни добре презентације књига, ни продаје.

– Велики број књижара је затворен, а и преостале раде у отежаним околностима. Људи се мање крећу и упућени су на простор стана или куће. Остала је само интернет продаја која у новим приликама сигурно јесте нешто већа, али ни изблиза не може бити замена за продају књига у књижарама и у клубовима читалаца. Нема смисла објављивати дела у околностима ванредног стања и пандемије. Тако је на тржишту књига у великој мери угрожена и понуда и потражња, због чега су издаваштво и књижарство међу неколико најугроженијих и новим околностима највише погођених професија у Србији – сматра Гојко Божовић.

Које мере би држава требало да предузме да би заштитила издаваче, али и друге секторе културе од економске кризе, питање је за нашег саговорника.

– Држава је објавила неке мере, али оне нису ни довољне, ни правовремене. Пре тога су банке одложиле кредитне обавезе за време трајања пандемије, што је свакако важно. Држава је морала да реагује брже и конкретније како би се и у издаваштву и у микро, малим и средњим предузећима очували запосленост и могућност наставка посла након окончања пандемије. Не смемо доћи у ситуацију да после пандемијске катастрофе доживљавамо економску катастрофу, јер то неће погодити само ово или оно предузеће, овог или оног послодавца, овог или оног радника, већ ће угрозити читаво друштво. Држава је требало да на ургентни и тренутни проблем реагује моментално, али и конкретније. Требало би отписати порез на добит, јер никакве добити ове године неће бити. Ако се страним инвеститорима дају толике погодности, онда микро, мала и средња предузећа у време пандемије и њених последица морају бити ослобођена пореза и доприноса на плате. Утолико пре што до проблема није дошло због њиховог рада или нерада него због више сила и због примењених мера које фактички онемогућавају пословање – мишљења је Божовић, уз напомену о неизбежним друштвеним променама које следе после ове кризе:

– Склони смо да се заваравамо и уљуљкујемо како све ово није ништа и како ће проћи као што је и дошло, а ми ћемо се пробудити једно јутро, ући у исте ципеле, изаћи на исте улице, у истом граду, вратити се на исте послове и кренути из почетка, као да ничег није било, од места где смо своје послове оставили када смо се повукли у куће и станове. Неће бити тако. Или ћемо нешто научити или нећемо више бити у прилици да учимо. У том искуству мора бити простора за питања личне и друштвене слободе, јер се не можемо задовољити голим опстанком, нити дигитализованим гаранцијама безбедности. Чињеница да се у тако заоштреном облику говори о дилеми слобода или безбедност, живот или надзор, говори да посреди није само реч о пандемијској кризи већ да сведочимо о дубљем квару у нашем свету.

Коментари1
eed49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljka Gavrilovic
Izvanredno, kompleksno i eruditsko promišljanje Gojka Božovića. Poimajući težinu stanja, razumevajući važnost svih segmenata društvenog sistema, on bez patetike i optuživanja, opominje na značaj opstanka kulture kao organskog i nezaobilaznog dela društvenog organizma. U situaciji ugroženost opstanka kulturne delatnosti, UPIS donira knjige i daje častan primer i dobročinstva, ali i odličnog razumevanja situacije. Sa iskrenim divljenjem, Željka Gavrilović

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља