уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.04.2020. у 08:54

Како је пандемија коронавируса зближила Београд и Приштину

Северни део Косовске Митровице (Фото EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ)

Организација њиховог састанка готово да је била „немогућа мисија”, размењивале су се тешке речи и оштре поруке, а онда су се у недељу дана најпре састали на мосту који спаја подељени град, па потом обавили и телефонске консултације, пише Би-Би-Си поводом сусрета градоначелника северног и јужног дела Косовске Митровице, Горана Ракића и Агима Бахтирија.

Та слика дијалога двојице градоначелника представља нову реалност на Косову, оцењује Би-Би-Си.

„Ово је време када не треба да се делимо по националности, вери или политичком опредељењу, јер ни коронавирус не познаје те разлике”, каже директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, а Сами Ука из приштинског министарства здравља указује да је реч о пандемији, да коронавирус не препознаје политичке разлике ни границе и да зато „морамо сви заједно да се боримо”, преноси Танјуг.

Ипак, Србија и Косово неке ствари настављају да раде одвојено, попут евиденције обављених анализа у лабораторијама у Београду и Приштини, наводи Би-Би-Си.

Институт за јавно здравље Косова 6. априла бележи 165 регистрованих случајева, три преминула и 24 опорављена пацијента на територији Косова.

Кризни штаб у северном делу Косовске Митровице саопштио је 6. априла да је регистровао 33 случаја заразе и једног преминулог пацијента у општинама са српском већином.

Док је комуникација Београда и Приштине двосмерна, у јавност се и даље шаљу одвојени подаци о броју умрлих, заражених и опорављених пацијената, наводи Би-Би-Си.

„Ми свакодневно водимо евиденцију о броју новооболелих у већински српским срединама, а Приштина води своје евиденције о зараженима у албанским срединама. Међутим, ми немамо начина да проверимо у коликој мери су информације Приштине поуздане”, каже Ђурић.

Он наводи да је са Приштином постојала комуникација.

„Приштина је у појединим срединама помогла да се наши грађани тестирају, као што смо и ми њима помогли да камиони са основним животним намирницама стигну и у албанске средине на Косову”, истиче Ђурић.

Он указује да изазов пред нама намеће потребу да се свакодневно решавају проблеми који искрсавају, попут преласка санитета и пацијената преко административне линије или допремања лекова и медицинског материјала.

Коментари1
3522c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Brankovic
Hoću da obavestim sve i ako možda ovo nije mesto za to da penzioneri u Vršcu nisu dobili ni jedan jedini paket humanitarne pomoći koji je trebao da stigne do svakog penzionera sa minimalnim primanjima. Ne bi me čudilo da su paketi za penzionere u Vršcu zloupotrebljeni, da i ako su možda poslati nisu završili tamo gde su trebali. Molio bih da to neko ispita jer poznavajući Vršačku političku elitu poslednjih decenija ne bi me čudilo ništa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља