понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.04.2020. у 14:37 Далиборка Мучибабић

Меморијални парк на темељима Народне библиотеке − следеће године

Локација порушеног храма писане речи на Косанчићевом венцу биће преуређена у место сећања и сусрета
(Фотографије: Д. Мучибабић)

Борис Подрека коначно може да одахне. Према аутентичном идејном решењу овог аустријског архитекте биће сређен простор Народне библиотеке Србије уништене у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Оно што је Подрека осмислио за темеље тог храма писане речи, још пре три године, најзад улази у финиш реализације.

Градска Комисија за планове јуче је на виртуелној седници дала зелено светло за измене Плана детаљне регулације за просторну целину Косанчићев венац блок између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац којем припада и локација на којој је уништено српско национално благо. Тај документ иде на јавни увид чим се оконча ванредно стање уведено због ковида 19. Градња би требало да крене почетком следеће године, каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста. То значи да би страшна рупа на Косанчићу 2021. године, када се буде обележавало 80 година од стравичног злочина над Београдом, могла да буде уређена.

− Плански документ се мења да бисмо Подрекине идеје спровели у дело, а Градски завод за заштиту споменика културе урадио је пројектну документацију. Постојећи план прописао је обавезу да се за ту локацију распише архитектонски конкурс, али он није организован јер Подрекино решење не предвиђа градњу новог објекта него практично нуди партерно уређење. У изменама плана нисмо укинули конкурс и он може да се спроведе ако град или држава некада буду желели да на том месту подигну нови објекат јавне намене – каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Баш то је била једна од бројних замерки на Подрекин ангажман у Београду. Он је, осим за Народну библиотеку, понудио и решења за Студентски трг, Карађорђеву са Савским кејом и Топличин венац, односно Парк војводе Вука. Стручна јавност годинама је приговарала да Подрека, архитекта европског гласа, никако да се упише у архитектонску историју Београда, а када му је то омогућио Милутин Фолић, бивши градски урбаниста, критике су пљуштале са свих страна. Најпре је засметало то што за тако важне градске локације није било конкурса, а критичари су му замерили и то што је споменик Зорану Ђинђићу сместио на Студентски трг, као и пренебрегавање чињенице да се археолошки остаци налазе на месту где ће бити подземна гаража. Негодовало се и због тога што Подрекини пројекти предвиђају сувише бетона, а спочитавало му се да послове добија само зато што је „Фолићев гуру”. Како било, Подрека овдашњој чаршији на такве прозивке није јавно одговарао, али сви ти његови пројекти су на крају мање-више или потпуно мењани.

Изгледа да ће такву судбину засад избећи Косанчићев венац.

Темељи Народне библиотеке, према Подрекином идејном решењу, у целости ће бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка. Његова замисао није била да реконструише прошлост јер, наглашавао је, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато он „посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице”.

– Растурена цигла и камен стално ће бити присутни и са сваким кораком који направимо та трагедија која се овде десила бошће нам очи. Сећање тако постаје физички присутно и ми га можемо додирнути – на те преостале зидине можемо сести, пољубити их... Не желим да људи овде плачу него да памте тај културни злочин и покушај да се затре памет једног народа – говорио је Подрека својевремено за „Политику”.

У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. Са десне стране биће мала трибина, предвиђена за предах ученичких екскурзија и туристичких тура које ће овде од водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига – гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала – цветног врта, који је за Подреку обележје животне радости. Шетачи ће се, од црних књига до расцветале оазе, спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу, где је смештен мали трг. То је пјацета, како је архитекта објашњавао, између живота и смрти, и има такву конструкцију да изгледа као да лебди, иако ће бити ослоњена на носаче.

Тај, како га је Подрека назвао, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са изливеним фотографијама.

Рођени бечки Београђанин

Борис Подрека рођен је у Београду 1940. године од оца Тршћанина и мајке Мостарке, али је највећи део живота провео у Бечу, где је основао први пројектантски биро и започео универзитетску каријеру. Његови пројекти мењали су лица градова осам европских држава. По Подрекиној замисли уређени су јавни простори, стамбени објекти, пословне зграде, музеји... у Верони, Бечу, Штутгарту, Трсту, Марибору, Пирану, Љубљани, Кормонсу, Венецији, Шангају, виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије... Први његов београдски задатак био је да преуреди и догради стару зграду Музеја науке и технике, али овај пројекат никада није реализован, као што није завршена ни црква у Јајинцима рађена по идеји Подреке и Бранислава Митровића. Аустријски архитекта осмислио је изглед хотела „Фалкенштајнер” у Новом Београду. Дописни је члан српске, словеначке, хрватске и италијанске академије наука и уметности.

Највећа ломача књига

Народна библиотека Србије била је смештена у бившу фабрику за производњу папира и картона Милана Вапе, чувеног индустријалца и једног од највећих српских добротвора. Он је то здање на Косанчићевом венцу 1921. године продао Краљевини СХС. Тада је то била неусловна зграда која је све до 1925. адаптирана и исте године отворена за кориснике, каже Дејан Ристић, историчар и бивши управник Народне библиотеке Србије.

− Иницијативу да Министарство просвете од Вапе откупи зграду на Косанчићевом венцу упутио је 6. априла 1921. тадашњи управник Народне библиотеке Србије академик др Јован Н. Томић, историчар и личност која је најдуже била на челу те националне институције, од 1903. до 1927. Двадесет година касније, 6. априла 1941, нацисти су на том месту направили највећу ломачу књига – истиче Ристић.

Историјски буквар

Као простор најстаријег српског насеља у Београду, интензивнији развој Косанчићевог венца започет је после стицања државне самосталности добијене Хатишерифом 1830. године. Убрзо су подигнути Конак кнегиње Љубице, хотел „Старо здање” и кафана „Знак питања”.

Калдрмисање улица завршено је крајем 19. века, а тада је Емилијан Јосимовић урадио први план просторне регулације тог дела Београда. Почетком 20. века изграђена је нова зграда Патријаршије на месту старе Митрополије и репрезентативно здање француске амбасаде. У том периоду појачана је електрична расвета и проширена мрежа трамвајског саобраћаја. Турску калдрму заменила је гранитна коцка, а касније асфалт.

За економски развој и градитељско обликовање Косанчићевог венца од посебног значаја била је близина пристаништа на Сави преко које се некада обављао највећи део међународне трговине. Део према царинарници формиран је као простран плато са отвореним складиштима. Уз Ђумрукану подигнути су хотели, конаци, трговачке радње, занатске радионице…

У току Другог светског рата трајно су нестале Народна библиотека са фондом вредних књига и рукописа, Ђумрукана, хотел „Крагујевац” и тек изграђена конструкција ланчаног моста „Краљ Александар Први”.

Овај део Београда назив је добио 1872. године по Ивану Косанчићу, витезу који је према предању погинуо у Косовском боју.

Коментари15
4758e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboljub Petrovic
Partijsko-stranacki kadrovi u arhitekturi i urbanizmu urnisu Beograd od "oslobodjenja" do danas. Menjaju se vremena i ideologije, ali bezidejnost, koliko vidimo, ostaje konstanta.
Драган
Библиотека као објекат имала је малу вредност. Отприлике садашњих 2000 евра за 1 квадратни метар и то пре свега због локације. Рушевине нарочито немају никакву вредност. Вредело је оно што је било у библиотеци а то је изгорело и нема никакве реконструкције која било шта може да надокнади.
Malo poznate istorije .Tek onako...
Aleksander fon Ler zvani "Saša" ,Komandant grupe armija E - jugoistok -nemački general (rodom iz Pančeva) na svom suđenju u Beogradu dao je iskaz prema kome je Biblioteka ( praktično "sećanje naroda " ) posebno odabran firerov ,lični cilj . Radi se dakle o ciljanom kulturocidu sa najvišeg mesta . Za neke druge ,kulturno istorijske objekte osim verovatno generalno crkava kao verskih objekata te vrste , teško da je on i znao ili uopšte mogao da zna .
Marko Markovic
A gdje je taj "виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије"? Italija i Hrvatska nemaju kopnenu granicu...samim tim nema ni tromedje.
Саша Микић
Урадио је Винску клет Нови Брич у Шмарјах код Копра. Што се тиче тромеђе боље да кажу познаваоци нове географије тог подручја, јер колико ја видим део уз реку Драгоњу у Истри не припада ни Словенији, ни Хрватској. Да ли се је ту угнездила и Италија користећи спор око Пиранског залива не би ме чудило?!
milan
Mogla se na mestu srusene biblioteke izgraditi ista takva . Postoje brojne fotografije i skice srusene bibliotke. Drezden u Nemackoj je pri kraju rata bio ceo spaljen i razrusen... Nemci su posle Drugog Svetskog rata sve palate i crkve uporno godinama gradili po sacuvanim planovima i napravili novi stari Drezden.... Moglo je tako i u Beogradu, bar sto se tice biblioteke, potrebno je bilo samo malo dobre volje.
bez mermera a orginalnije i lepse
dusanT@ "Rusevine Narodne biblioteke jesu kulturno -istoriski spomenik, a uklanjanje rusevina da bi se na istom mestu gradilo je varvarsvo". Nazalost i Vasa sledeca recensa je 100% tacna"kod nas se ovo tesko shvata". Zasto praviti replike istorije i arhitekture kad imamo bogatu istoriju i orginale koje treba sacuvati , zastititi i prestaviti. Pored iskopina napraviti simbolicnu zgradicu u stilu okolnih zgrada, gde bi gradjani donosili svoje stare knjige a uzimali na citanje druge neprocitane.
Dusan T
Narodna biblioteka je funkcionalni objekat. Nije spomenik kulture kao palate i crkve. Ona treba i mora da ide u korak sa vremenom. Rusevine Narodne biblioteke jesu kulturno-istorijski spomenik, a uklanjanje rusevina da bi se na istom mestu gradilo je varvarstvo. Kod nas se ovo tesko shvata. Vidite sta smo uradili sa tornjem na Avali - funkcionalnim objektom koji smo ponovo izgradili, od svojih para, kao da su sezdesete. Bas smo im pokazali.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља