уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:48
ДАНИ У ИЗОЛАЦИЈИ: ВЛАДИМИР ПИШТАЛО, писац

Ситуација у САД мења се из дана у дан

Тренутно сам у празној кући усред шуме у држави Њу Хемпшир. Не мрдам никуда, јер нико никога не посећује, а није немогуће да се затворе границе Масачусетса
Аутор: Гордана Поповићпетак, 10.04.2020. у 20:00
Владимир Пиштало (Фото З.Анастасијевић)

Дане изолације српски писац Владимир Пиштало проводи у САД, где иначе већ годинама живи и ради (предаје светску и америчку историју на Бекер колеџу у Вустеру, држава Масачусетс). У марту је требало да дође у Београд на уручење награде „Меша Селимовић” која му је додељена за књигу есеја „Значење џокера”, такође је требало да учествује и на сајму књига у Лајпцигу, али све је одложено због пандемије вируса корона.

Тренутно је, како нам каже, сам у празној кући усред шуме у држави Њу Хемпшир.

– Цеви у зидовима причају приче. То је систем грејања из тридесетих година прошлог века. Некад производи звук као да пада киша, некад лупка а некад лупа као да је неко на вратима. Боље је да сам овде него у Лос Анђелесу или Њу Орлеансу. Као и многи други, настојим да попуним обавезама дане који се понављају. Не мрдам никуда, јер нико никога не посећује а није немогуће да се затворе границе Масачусетса. Гледам слике бехара у Београду. Овде га нема. Снег је падао још у марту. Сад је отоплило, поточићи струје кроз маховине и суво лишће. Пролеће још није дошло али се осећа да ће доћи. Гледам бело небо кроз голе гране и чекам да се природа покрене – прича писац.

О ситуацији у САД слушамо готово апокалиптичне вести, а Пиштало потврђује да се стање мења из дана у дан.

– Јуче сам на радију чуо да у Њујорку планирају да привремено покопавају људе у парковима, као у Сарајеву за време опсаде. Син моје пријатељице је лекар у Вашингтону. Управа болнице је наредила да се штеди материјал и да сви треба да раде без маски. Лекари само што се нису потукли са администраторима. Једна рецепционарка донела је своју маску. Отпустили су је. Не у Монти Пајтону него у стварности – објашњава писац.

Време у изолацији проводи, каже, као и сви, зависи од дана до дана, некад знатно теже, некад лакше. Није неважно ни да ли је сунчан дан и додаје да је добро што је време сада блаже па може да шета.

– Створити дневни распоред и следити га је важна ствар. Пишем. Као што бих писао иначе. Једном сам шетао кроз Централ парк и гледао пентхаусе на врховима зграда. Питао сам се шта би било кад бих имао 50 милиона долара и кад би оно била моја тераса. Закључио сам да бих седео на тој тераси и писао баш ону књигу коју пишем и сад. Тако и радим. Пишем и чекам. Ежен Јонеско је рекао да можеш превидети ствари само након што су се десиле. Није ствар у томе да се буде нарочито паметан. Ствар је у томе да се буде скроман, да се прође кроз ову ситуацију.

За проблем као што је овај потребна је срећа, али и промена, каже писац одговарајући на питање колико ће ово искуство променити свет, а колико нас, људе.

– Када је Америку задесила велика економска криза 1929, банке су се затвориле, пословни људи су скакали са солитера, куће и фарме су отишле на добош. У једном тренутку сваки трећи Американац се нашао без посла. На челу Америке је био Херберт Хувер. Новонастале фавеле по њему су назвали „Хуверовим градовима”, а новине којима су се покривали бескућници у парку „Хуверовим ћебетом”. Хувер је био крив за све. Он је био синоним за неспособњаковића. У ствари то није било тако. Херберт Хувер је био способан инжењер. Што је још интересантније, он је у Првом светском рату био на челу хуманитарног пројекта да се помогне Белгији. Са групом америчких финантропа, Хувер је добио дозволу од немачких окупационих власти да шаље помоћ у храни у Брисел. И тај човек који је нахранио гладну Белгију одбио је да нахрани свој сопствени гладни народ када је куцнуо историјски час. У томе га је спречавала ослепљујућа идеологија. Био је убеђен да ће проблеме решити магична рука тржишта и иницијатива приватног сектора, која је проблем и створила – прича Пиштало и тврди да „таква идеологија у Белој кући влада и сада”.

– Америчке државе се узајамно грабе за медицинске ресурсе уместо да их имају сви. Моћ федералне државе да промени живот милионима који пате искористио је тек Френклин Делано Рузвелт, са својим Новим договором (New Deal). Футуристички писац Едвард Белами сањао је о дану када ће пљуштати у Њујорку и када ће се, уместо милион кишобрана, отворити један над целим градом. То је дух који је помагао Америци да превазиђе трагичну ситуацију у којој се нашла – закључује Владимир Пиштало.


Коментари9
f6224
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane L.
A sve će se to u Americi lako rešiti posle korone. Mrtve će popaliti u pećima. Holivud će snimiti još jedan ciklus filmova za slaboumne o zemlji dembeliji (American dream) gde je najveća pretnja umreti od dosade u krevetu punjenom dolarima. Slaboumni će pohrliti u obećanu zemlju. I očas posla će biti napunjen fond robova. Već viđeno na zapadu.
vox ex populi
E moj Vladimire.....
Nadezda
Imamo i mi virus u Srbiji, sve znamo. Nije vise Amerika u privilegiji da ima nesto sto drugi nemaju pa da slusamo bajke...
Panta SD
Dobra prica koja je trebala da nam priblizi život našeg pisca u Americi koja i pored robovlasničkog odnosa prema dobrom delu planete ne može izgleda da omogući minimum uslova za rad bolnica i leči gradjane . Neka nam je Pištalo živ i zdrav pa neka nas obraduje nekom novom knjigom. Meni je ona o Tesli i njegovim portretom medju maskama stvarno prirasla srcu. Pozdrav i zdravi bili !
Иван Грозни
За време "опсаде". Како неко може да опседа свој град и нападне своју земљу? Срамота г. Пиштало.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља