уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.04.2020. у 21:00 Јелена Чалија
ИНТЕРВЈУ: БЕОГРАДСКИ НАДБИСКУП СТАНИСЛАВ ХОЧЕВАР

Савремени свет изолује Бога

Као у време прогона хришћана, наше куће постале су „домаћа Црква”, остаје најтеже питање примања светог причешћа, као и осталих сакрамената, али сад бар имамо прилику да их више ценимо, каже београдски надбискуп говорећи о прослави Ускрса у доба пандемије ковида 19
(Фото Бета/М. Обрадовић)

Без ускршњих процесија, без обреда прања ногу, без верника на миси у храмовима, тако ће ове године Католичка црква у Србији, као и у другим европским земљама, дочекати Ускрс – пандемија ковида 19 натерала нас је да се изолујемо једни од других како бисмо сачували једни друге и то важи и за црквену заједницу, вернике и свештенство. Ако би им било тешко да прихвате ове околности, не би били прави верници, прави свештеници, монаси, каже у разговору за „Политику” београдски надбискуп Станислав Хочевар.

– То не значи да нам, психолошки гледано, није тешко. Али, Богу хвала, веома добро смо се организовали. Свештеници као добри пастири су на својим стратешким местима. Служе литургију, много се моле. У сталном су контакту са верницима. Из куће Надбискупије сваког дана преносимо свету мису. Сам предводим свету мису и тумачим Реч Господњу управо зато да бисмо са свима били што јаче повезани. Као у време прогона хришћана, наше куће постале су „домаћа Црква”. Савремена техничка средства омогућавају да верницима шаљемо своје литургијске текстове. Свакако остаје највеће и најтеже питање примања светог причешћа, али исто тако и осталих сакрамената,  светих тајни. Али сад бар имамо прилику да их више заволимо и више ценимо – каже надбискуп Хочевар.

Католичка црква у Србији, пре свега њена хуманитарна организација „Каритас”, такође, даје свој допринос у тешкој ситуацији са пандемијом ковида 19. Можете ли више да нам кажете о тим активностима?

Читава Католичка црква је с народом, са свима без разлике! Управо зато се много више молимо, међусобно јаче повезујемо, преко интернет странице дајемо довољно информација и подстицаја. „Каритас”  је активан колико год је то могуће: било у служби домаћег становништва, као и у служби избеглица. Људима је потребно помоћи у набављању хране, чишћењу домова, прању веша, набавци лекова… На посебан начин треба бити деликатан – у сваком погледу – с особама ометеним у развоју или онима с инвалидитетом. И овим путем позивам нове волонтере да се прикључе.

Како Ви дочекујете овај Ускрс и како се носите с невидљивом претњом с којом се бори готово цео свет?

Могу да кажем да сам врло смирен, сабран и у дубоком унутрашњем спокоју и срећи. Свестрано могу да искусим ко је Бог и ко сам ја, ко смо ми људи. Његов закон мудрости и љубави, тако претпостављам, сада је свима очитији. Можемо да се усредсредимо на оно најважније. Коначно можемо свестраније да искусимо вредност и драгоценост живота. Посебно сам срећан кад сваког дана славимо и преносимо славље свете тајне. Боравећи пак у изолацији можемо горко да искусимо једну другу, још страшнију стварност: то како савремени свет „изолује” Бога, Његову реч, Његово учење, Његово дело у свету… Савремена култура често маргинализује теологију као такву. У великој мери се ограничава на видљиви и материјални свет. Економски снажне државе желе да господаре светом. А шта је са солидарношћу, с културом, са животом наших породица, поготово деце: које место имају у савременом менталитету? Размишљам о свему томе и могу много више да читам. Сасвим ми је разумљиво то што морам да поштујем законе природе. Црква се током векова истрајно борила да сачува повезаност видљивог и невидљивог света. Они не могу и не смеју да се раздвајају!

Ове године обележавате и један леп лични јубилеј: 20 година откако сте ступили на дужност у Надбискупију београдску...

О томе не бих желео много да говорим. За све захваљујем Господу, молим Га за опроштење за све оно што није било добро, за све неучињено. Мислим да је у овим годинама Србија много боље упознала Католичку цркву. Манифестација „Ниш 2013” била је велика и важна порука – нажалост, премало искоришћена. Света столица сад још боље познаје Србију и снажно се заузима за њен свестрани напредак. Заузима се да Србија у Европи може што боље да узме ону улогу коју нико други не може да преузме. Лично сад имам баш много искустава с Истоком. Егзистенцијално осећам нужност нове синтезе, јер иначе би опет завладао онај „стари свет”, свет прошлости.

Какви су у те две деценије били Ваши односи с већинском Српском православном црквом и како видите односе католика и православаца у Србији?

У позитивном смислу дубоко сам затечен како ме је Бог досад водио. Рођен у Словенији, поставши монах салезијанац, подстакнут примером свог сународњака др Кноблехара који је свој живот завештао Африци, желео сам да и ја идем његовим путем. Али Бог ме је довео у Србију. Већ у младости дубоко ме је дирнуо загрљај Светог Павла Шестог, папе, и патријарха Атенагоре у Гетсеманском врту. Гетсемани је за мене парадигма најдубљих стварности. Сад сам и ја у том Гетсеманију и вапим за загрљајем… Свестан сам да је за све велике ствари потребно време. Зато покушавам да га живим интензивно и молитвено. И тако ми Бог даје да искусим безброј „малих загрљаја”. Толико комшија католика и православаца истински већ живи тај загрљај. Обасипам га својим молитвама и благословима. Веома се радујем толиким пријатељским рукама у Србији које ми долазе у сусрет, на помоћ, у савез. Неки се тога још боје. Али све добро шири се само по себи, самом својом унутрашњом снагом.

Досадашње бројке преминулих од ковида 19 у свету и код нас, јасно указују да је већ сад плаћена превисока цена ове пандемије. У таквом тренутку, али и у данима кад хришћани славе победу живота над смрћу, васкрсење Христово, која би била Ваша празнична порука?

Моја празнична порука узета је из Светога писма, из Посланице Јеврејима. Исус Христ, „иако беше Син Божји, преко страдања научи се послушности”. Мислим да смо ми људи данас постали претерано саможиви. Сви ми желимо да будемо више Адам, да постанемо као Бог, а премало Аврам, послушан Господу. Без послушности спрам Божјих стваралачких закона, Његове мудрости и логике љубави, живот се сам урушава. Слобода се данас схвата претерано једнострано: као императив да будемо слободни само „од” свега, али не и слободни „за” све оно добро, лепо и истинито. Само Исус Христ, једини прави Учитељ, Пророк и Спаситељ, уводи нас у живот – у пуноћу живота. Свима желим управо то: Христос васкресе – ваистину васкресе!

Коментари4
48303
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Dubovina
Postovani Hocevar! Svaka cast ! Ovi nasi su veci vjernici i od tebe i od Pape !
Ђони
Томо буди сврсисходан и не коментариши о стварима о којима не знаш ништа.
Тома
Зар није човек сам, радо и добровољно прихватио интернет и технологију који му омогућују да се визуално опходи са другима? Зашто је онда тешко да има визуални однос са црквом, а свето ппичешће нека се шаље верницима као што га и болесници добијају, остале свете тајне могу и преко скајпа?
Nidža
Свака му је на месту.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља