четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.04.2020. у 19:33 Слободан Самарџија
ИНТЕРВЈУ: АШОТ ОВАКИМЈАН, амбасадор Републике Јерменије у Србији

Важно је да знамо да су нам интереси обострани

Јерменија и Србија су током историје одувек тежиле да буду независне, да имају државу свог народа и то је највећи сан који смо остварили
(Фото Горан Мусић)

Јермени, један од најстаријих европских народа, током историје су пролазили кроз многе преломне и трагичне изазове. Посебно у временима великих светских ратова и етничких неспоразума. Своју прву државу створили су много векова пре наше ере, да би краљевину добили око 600. године п. н. е. под династијом Оронтида. Због стратешког положаја, Јерменија се развијала кроз сталну смену периода независности и подаништва. Данашњи суверенитет стекла је по распаду СССР-а, 23. августа 1990, да би и званично била призната 21. септембра 1991.

Недавна посета амбасадора Републике Јерменије Ашота Овакимјана Београду била је прилика да поразговарамо о односима између наше две земље, заједничким изазовима и сарадњи. „Јерменија и Србија су током историје, свака на свој начин, биле делови великих заједница. Ипак, оно чему смо одувек тежили јесте да будемо независни, да имамо државу свог народа, и то је највећи сан који смо остварили. Данас, наше државе имају одличне политичке односе. Природно, уз повремене успоне и падове, али обе стране су схватиле да морају додатно да појачају узајамну сарадњу, до нивоа који би одговарао и потребама и традицији наших народа”, оцењује Овакимјан.

Много је сличности између Србије и Јерменије. Муче нас етничке несигурности. Званични Јереван није признао независност самопроглашене републике Косово. На чему је заснована таква одлука?

Ми се залажемо искључиво за мирно решавање свих конфликата. У том смислу поздрављамо контакте између Србије и Косова, чиме се стварају шансе за обезбеђивање атмосфере међусобног поверења и узајамног разумевања. Наравно, сваки конфликт има своје специфичности. Основни принцип, који би морао бити заједнички, јесте мировни, заснован на компромису, који би, у својој суштини, ишао у корист конкретних људи који живе на терену захваћеном конфликтом.

У центру конфликта у Нагорно-Карабаху је човек, реалан, препознатљив, с именом, породицом, земљом на којој живи, где ради. Када сте у Арцаху (Нагорно-Карабаху) осећај о томе шта је заиста људско биће, које није различито од других, а угрожена му је егзистенција, веома је дубок. А наша забринутост за тамошње стање иницирана је политиком Азербејџана. Од 1991. до 1994. вођен је рат у којем је 40 одсто житеља Арцаха убијено или протерано, а 40 процената територије потпало је под контролу Азербејџана. Јермени су се успешно бранили, и онај безбедносни аранжман који је створен једини је који постоји. Тренутно, Јерменија је једини гарант безбедности Арцаха.

Шта је корен ових сукоба?

Нагорно-Карабах/Арцах никада током историје није био део независног Азербејџана. Његови житељи створили су своју независну државу након распада Совјетског Савеза. Једнако као што је створена Република Азербејџан. Али, Азербејџан је током деведесетих година прошлог века извршио агресију против Арцаха. Распирује се мржња, игнорише воља народа, глорификују ратни злочинци…

Најдрастичнији пример је случај Рамила Сафарова, азербејџанског официра који је 2004. боравио у Будимпешти у оквиру вежби НАТО-а, у којима је као представник Јерменије учествовао и наш официр Гурген Маргарјан. Једне ноћи Сафаров је упао у Маргарјанову собу и секиром му одсекао главу док је спавао. Суђено му је у Мађарској, где је добио доживотну казну. Али, 2012, у оквиру мутног договора између председника Алијева и Орбана, пребачен је у Азербејџан, где је, уместо да настави да робија, стекао ореол националног хероја.

Једна од ствари које највише брину јесте упорна антијерменска пропаганда од стране руководства у Бакуу, али и обичних људи. Априла 2016. оружане снаге Републике Азербејџан напале су Републику Нагорно-Карабах угрозивши егзистенцијалну безбедност 150.000 наших сународника, али и Јермена по целом свету.

А на југу Србије?

На Косову постоји директан политички дијалог, можда је тежак, али иде у правцу тражења заједничког решења, и са одговорношћу за регионалну и глобалну стабилност и безбедност. То је и један од разлога зашто Јерменија није признала тамошњу независност. Чекамо обострано задовољавајуће решење. Ми нисмо признали ни независност Нагорно-Карабаха, да не бисмо стварали додатне проблеме процесу преговарања. Нема ни потребе да истичем колико су историјски дубоке духовне и културне везе наше две државе. Кад је реч о Косову, Јерменија неће занемарити дух јерменско-српског пријатељства.

И Јермени и Срби су били жртве геноцида. У периоду 1915–1923. Турци су побили између 800.000 и 1.500.000 ваших сународника. Срби су сличну судбину доживели од Немаца током Другог светског рата. Шта урадити да се нешто слично више никада не би поновило?

Геноцид над Јерменима из 1915–1923. био је први такав масовни планирани акт против човечности у 20. веку. Тај злочин, заједно с Холокаустом, инспирисао је пољско-јеврејског адвоката Рафаела Лемкина да створи кованицу „геноцид” и иницира „Конвенцију за превенцију и кажњавање злочина геноцида”, усвојену на заседању Генералне скупштине Уједињених нација 9. децембра 1948. Морална је обавеза и међународни задатак нашег народа да одлучно подржава овакав став.

Тим поводом, са захвалношћу се сећамо спремности српског народа да 1922. пружи уточиште јерменским избеглицама, као и присуства председника Србије на комеморацији јерменским жртвама геноцида 2015. Признање и превенција геноцида су кораци да се свима осигура већа безбедност. 

Коментари3
8a9b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Babken Simonjan
Tekst je zanimljiv, narocito za one koji malo znaju za jermensku tragediju. Samo ima jedina greska u tekstu: nije Nagorno-Karabah vec Nagorni Karabah, bez crtice. Karabah je muskog roda, s time i pridev Nagorni mora u muskom. Ta se greska ponavlja kod mnogih srpskih autora. Zapadna stampa pogresno pise Nagorno-Karabah, a srpski autori automatski kopiraju tu gresku koja je, nazalost, ustaljena u srpskoj stampi. To bi bilo isto kad bi napisali Lepensko-Vir, umesto ispravnog naziva Lepenski Vir.
dr Slobodan Devic
Jermeni i Srbi su veoma slicni u mnogim aspektima. Daleko su bolje organizovani od nas i bilo bi dobro da od njih naucimo mnoge stvari ...
Petar Petrović Rotaract Club Bgd Centar
Njegova Ekselencija Ambasador Ovakimjan nam je vrlo jasno objasnio situaciju oko Nagorno -Karabaha . Sada smo potpuno razumeli stav Jermenije po ovom pitanju - da je u centru pažnje čovek sa svim pravima i obavezama .Nadamo se da će Gospodin Ambasador svojim predanim radom doprineti da se odnosi srpskog i jermenskog naroda još više učvrste i da će posle ukidanja viza biti otvorena avio linija Jerevan-Beograd. To bi omogućilo da se unapredi turizam, privredna razmena , nauka , umetnost,kultura.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља