среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.04.2020. у 21:00 Данијела Давидов-Кесар
ИНТЕРВЈУ: проф. др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унескове Катедре за биоетику за Европу

Млађима предност на респиратору

(Фото лична архива)

У јеку пандемије вируса корона отворила су се и бројна етичка питања, од тога како се у свету због недостатка респиратора бирају пацијенти који ће бити стављени на „вештачка плућа”, преко чињенице колико је опасно ширење дезинформација и узнемиравање јавности па до ситуације да неки медицинари, иако су здрави, узимају боловање како не би морали на посао. У разговору за „Политику” одговоре на њих дао је професор др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унескове Катедре за биоетику за Европу.

Природно је да лекари желе да излече све оболеле од вируса корона. Али, шта се дешава у случају када се појави већи број тешких пацијената у односу на број респиратора које поседује здравствени систем?

Онда се прелази са деонтолошке на консеквенцијалистичку етику. Шта то значи? Деонтолошка етика у медицини подразумева дужност медицинског особља да се пружи сва потребна нега сваком пацијенту.

Ниједан живот није вреднији од другог живота. Међутим, у случају мањка респиратора или кревета за интензивну негу, прелази се на другу врсту етике: консеквенцијалистичку етику, оличену у начелу „највеће среће (или добра) за највећи број људи”. То значи да се неким животима даје предност у односу на друге.

По којим критеријумима се одређује коме треба помоћи, а коме не?

Један од критеријума може бити да се даје предност медицинском особљу, зато што оно има најбоље способности да помогне у спасавању живота других људи. Други критеријум је да се даје предност онима за које се претпоставља да их чека већи број година живота. Наиме, неко ко има 90 година одживео је већи део свог живота. Зашто не дати некоме од 17, 20 или 30 година исту шансу, да и он или она проживе многе године живота? Посебно зато што је старијим и болесним људима генерално потребно да дуже буду на респиратору него млађим и здравим људима. Старији и болесни обично држе заузетим један респиратор дуже време него млађи и здрави. А шансе старијих и болесних да преживе на респиратору су мање. И уопште, многи веома стари и болесни људи и у нормалним условима нису кандидати за интензивну негу. Критеријум „највећег добра за највећи број људи” води ка томе да се ако се мора бирати између стављања на респиратор млађег и здравијег човека и старијег и болеснијег, ваља дати предност овом првом. Понављам, овај критеријум треба да се примењује само ако не постоји никаква могућност да се сачувају оба живота, и млађи и старији.

Где је ту место медицинске етике?

Место медицинске етике је да пронађе најморалније могуће критеријуме за тријажу. То значи да медицинска етика треба да формулише критеријуме кога највише вреди оставити у животу. Тиме ће и лекарима олакшати да доносе ове веома тешке и језиве одлуке. Могу да замислим агонију лекара који треба да одлучи кога да остави у животу, а од чијег живота да одустане. Ако медицински етичари (биоетичари) поставе критеријуме и неке врсте „правилника”, лекарима ће бити лакше. Водимо рачуна о томе да ће вирус корона исцрпити медицинско особље не само физички, већ и психолошки и морално. Медицинарима је потребна и морална подршка када буду доведени у ситуацију да доносе одлуке које помињем. Потребно нам је да лекари не посрну не само физички, већ и ментално.

Сличне дилеме су постављане и раније, у ратној хирургији?

Био сам на семинарима у Израелу на којима смо дискутовали и предлагали критеријуме за тријажу у ситуацијама катастрофа, превасходно терористичких напада са пуно жртава, које прати мањак медицинског особља и опреме на терену да се сви повређени спасу. Тако најтеже повређени, односно они који имају најмању шансу да преживе, бивају обележени црном траком и пуштани да умру. Они тешки случајеви који имају пристојну шансу да преживе добију црвену траку, што значи да прво њима треба помоћи. Лако повређени добију зелену траку и они су други по реду за пружање помоћи. Последњи којима се помаже су најтеже повређени, односно они који имају најмању шансу да преживе - носиоци црне траке. Водимо рачуна о томе да ковид 19 није терористички напад, већ нешто доста горе: код вируса корона немамо посла са изолованим једнократним нападом после ког се обавља тријажа, већ са глобалном катастрофом у којој сви можемо постати субјекти тријаже у неком тренутку. А тријажа се већ и ради у ово доба короне. У Италији се од старијих пацијената већ увелико одустаје зарад спасавања млађих живота. Од пре неки дан у САД се пацијенти на хемотерапији шаљу кући како би уступили место у болници зараженима од ковида 19. Тријажа је већ на делу. Медицинска етика почиње да игра кључну улогу у борби против вируса корона.

Шта медицински етичари могу да ураде у доба короне?

Да се баве изналажењем критеријума за тријажу. То се не односи само на тријажу пацијената оболелих од ковида 19, већ и на тријажу осталих пацијената који имају потребу за респиратором. Да ли скинути са респиратора неког коме је потребан респиратор због болести коју није изазвала корона зарад неког ко је оболео од ковида 19? Да ли дати предност младом човеку са карциномом који има ковид 19 у односу на старијег човека? Ко од њих има већу шансу да живи дуже? То су консеквенцијалистичко-утилитаристички критеријуми које медицински етичари треба да примењују у ситуацијама овако великих катастрофа. Тиме се бави и једна посебна дисциплина биоетике којом сам се и ја годинама бавио: „биоетика катастрофа”. Они морају да изналазе практична решења која ће смањити потребу за тим да лекари обављају тријажу. Тако медицински етичари треба да позивају грађане на њихову моралну одговорност да остану код куће у доба короне, да позивају и лекаре на њихову моралну одговорност да проактивно траже и налазе практична решења (на пример, да омогуће да један респиратор деле два пацијента, уколико постоји мањак ових уређаја), али и на њихову моралну одговорност да не отварају боловања ако су здрави, како би се заштитили од инфекције. Биоетичари у САД треба да одлуче да ли у време пандемија они који имају боље здравствено осигурање (и који га плаћају више) треба да добију бољу медицинску негу од оних са лошијим здравственим осигурањем. Ово питање се у већини европских здравствених система не поставља, свакако не тако драстично као у САД. Биоетичари и економисти треба да објасне грађанима да је спасавање људских живота приоритет, а да је стање акција на берзи, ма колико било важно за економију неке земље, мање важно. Економска криза је мања штета од губитка људских живота.

Колико ширење дезинформација у доба ванредног стања може да утиче на свест грађана?

Што је становништво медицински мање образовано, то је подложније дезинформацијама. И дан-данас неки људи мисле да рецимо корону лечи бели лук и слично. Неки људи верују да је ковид 19 мало јачи назеб и да је све што слушамо о њему део неке завере. Наишао сам и на људе који мисле да су снимци из Италије и Шпаније монтирани. Осим овога, дезинформације могу да шире панику код људи, да наводе грађане да набављају непотребне залихе које могу да доведу до несташица и значајних и мање значајних лекова и прехрамбених намирница. Могу да доведу и до туча и пљачки по продавницама, које су снимљене у САД. Зато је важно хитно подизање свести грађана о томе да се одговорно понашају. То одговорно понашање биће потпомогнуто тиме што ће се грађанима обраћати медицински етичари, лекари и јавне личности у које грађани имају поверење. Учестало обраћање компромитованих политичара неповољно ће утицати на свест грађана, јер они њима углавном не верују.

Да ли је етички да неки лекари сада када су најпотребнији отварају боловања иако су здрави како не морали да одлазе на посао? То се дешавало у неким земљама.

То је драстично изневеравање лекарског позива. То је горе од дезертирања када је земља нападнута, а прогласи се општа мобилизација. Наиме, општа мобилизација погађа и мобилизацију људи који се нису определили за ратовање. Описано понашање лекара одговарало би дезертирању професионалних војника када је земља нападнута. Такви лекари се најблаже могу описати као „морално посрнули” људи. Требало је да се определе за неки други животни позив.

Коментари20
f0e42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zaoran
Nadam se da nasi doktori prate svetska iskustva sa ventilatorima i koronom. Koriste se samo u krajnjem slucaju posto mogu biti vise stetni nego korisni. PS Nemacka pokusava da ih donira inostrnstvu - prosudite sami.
eugenika
Neko od 30 sa dijabetesom i možda još nekom bolesti i potpuno zdrav pedesetogodišnjak? Doktore?
Гуламфер
Добисмо још једног Несторовића... Обично тешка времена стварају велике људе, а ово испаде све некако наопачке. Она громада од човека Кон поднео оставку, а онда добисмо ово.
Milan Matić
Da li je, naprimer, jedna učiteljica manje važna od direktora, kada se bira ko će da bude skinut sa respiratora? Da li će političar biti skinut? Da li će kolega lekar biti skinut? Da li je lekareva zasluga za život ljudi veća od zasluge inžinjera koji je konstruisao respirator, recimo.
Иларион Михајловић
И ово је професор доктор за ЕТИКУ?!?! Буквално се залаже да се врати лапот, па ко је старији од 60, у шуму и секиру у главуда хлеб не једе. Ово што овај "етичар" износи је равно теорији здраве нације Адолфа Хитлера који је отворено побио кљакаве, болесне, умоболне... А по "памети" "доктора" што не би предност давали деци која немају рецимо астму у односу на оне који је имају!?!? И то Политика објављује?!?!? Овај "интервју" је отворени говор мржње и срамота да се у Србији објави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља