уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.04.2020. у 20:20 Мирослава Дерикоњић
ИСТРАЖИВАЊЕ „ПОЛИТИКЕ”: БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Подмићивање је хиљаду пута чешће него што показују подаци

Најчешће коруптивно кривично дело је злоупотреба службеног положаја, затим примање и давање мита и прање новца
Новица Коцић

Злоупотреба службеног положаја најчешће је коруптивно кривично дело због којег посебна одељења за борбу против корупције при вишим тужилаштвима у Новом Саду, Београду, Краљеву и Нишу покрећу поступке. Одмах иза овог, следе злоупотреба службеног положаја одговорног лица и примање мита. Истраживање „Политике” показало је да се све чешће поступци покрећу и због кривичног дела прања новца, а откривање, процесуирање и број изречених пресуда осумњиченима за ово кривично дело, био је један од разлога да се наша земља избрише са листе држава у којима се не спречава ово кривично дело.

Највећи број кривичних пријава за борбу против корупције, према подацима Посебног одељења за борбу против корупције при Вишем тужилаштву у Београду, подносе грађани.

– Следи МУП, а потом и остали органи и институције. Најчешће се пријављују одговорна и овлашћена лица у привредним субјектима, односно запослени у предузећима – наводе у београдском Вишем јавном тужилаштву.

Ипак, поједина коруптивна кривична дела, како је показало истраживање које смо спровели и даље се гоне екстремно ретко. Пример за то су „примање и давање мита у вези са гласањем”, код примања и давања мита у обављању привредне делатности, и трговина утицајем. Резултати би сигурно били знатно бољи да су тужилаштва показала већу проактивност у откривању могуће трговине утицајем и злоупотреба код јавних набавки, између осталог, на основу бројних медијских извештаја о могућим злоупотребама и сумњи на то да су високо позиционирани, а ненадлежни политичари утицали на доношење одлука државних органа.

И поред значајног пораста броја утврђених случајева примања и давања мита, и даље остаје чињеница да је, према налазима свих релевантних истраживања искустава грађана, број таквих ситуација макар хиљаду пута већи од броја пријављених.

Иако Србија због корупције губи милијарде евра, колику су штету нанели они против који се воде поступци пред Посебним одељењима за борбу против корупције, готово да је немогуће израчунати. Да би се добио јединствени податак о томе, требало би сабирати износе у сваком предмету посебно. Додатни проблем представља и чињеница да се износ који се наводи у кривичној пријави у знатном броју случајева не слаже са оним која се наводи у пресуди.

„Политикин” саговорник из врха правосуђа који је желео да остане анониман сматра да изостављање пореске утаје из каталога кривичних дела која су у надлежности посебних одељења за сузбијање корупције негативно утиче на ефикасност процесуирања коруптивних кривичних дела, нарочито када је реч о прању новца. Наиме, објашњава он, пореска утаја најчешће је предикатно кривично дело код прања новца.

– Овако Посебна одељења остају ускраћена за сазнање да постоји сумња да је учињено кривично дело прања новца. У досадашњој пракси поступања у предметима за кривично дело пореске утаје увидело се да је због тежине материје, обимности доказног материјала и непознавања пореске проблематике од стране тужилаца и судија, долазило до дугог трајања поступака и застаревања тих предмета. Све ово је негативно утицало на превенцију пореске утаје, као изузетно опасне друштвене појаве – наводи наш саговорник.

Финансијске истраге

Према подацима београдског одељења, током 2018. године донета је наредба о покретању финансијске истраге у односу на 33 особе, а током 2019. године у односу на још 23.

Поред тога, у осталим предметима је идентификована и одузета противправна имовинска корист од извршилаца кривичних дела у 2018. години у укупном износу од 1.843.000 динара и 3.350 евра, а осим тога извршиоци су обавезани у овом периоду да обештете оштећене у укупном износу од 8.054.849 динара, по основу судске одлуке по поднетим оптужним актима.

У току 2019. године од окривљених је одузето укупно 1.181.488 динара на име противправне имовинске користи а одлуком суда окривљени су обавезани на обештећење у укупном износу од 11.733.878 динара. У ове суме нису урачунати износи из споразума о признању кривичног дела које суд још није потврдио, као ни вредни предмети, имовинска корист и обештећење које је истакнуто и чије се одузимање тражи у поднетим оптужним актима, наводе у Посебном одељењу при Вишем тужилаштву у Београду.

Коментари1
51be5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Niko Bitan
Ovaj tekst na brutalan način vređa pretpostavku nevinosti time što ljude protiv kojih se vodi istraga ili protiv kojih je pokrenut sudski postupak svrstav u osuđene učinioce krivičnih dela: "колику су штету нанели они против који се воде поступци пред Посебним одељењима за борбу против корупције, готово да је немогуће израчунати." Takav način pisanja doprinosi urušavanju svesti javnog mnjenja o ulozi sudstva, tužilaštva i policije u suzbijanju kriminaliteta i vređaju pretpostavku nevinosti!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља