среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.04.2020. у 21:21 Марија Бракочевић

Стари одмор важи до краја године, али не за оне који раде од куће

У овој ситуацији радницима треба да буде најбитније да сачувају посао
У случају да послодавац евидентира пропусте запосленог који ради на даљину, има право да примени корективне мере (Фото Пиксабеј)

Запослени који у току ванредног стања редовно обављају посао на свом радном месту преостали део годишњег одмора за 2019. моћи ће да искористе до краја ове године, закључно са 31. децембром. Таква препорука, коју је недавно донела Влада Србије на предлог Министарства за рад и запошљавање, ипак неће важити за оне раднике који свој посао обављају такође свакодневно, али од куће, то јест на даљину. Као и до сада, стари део одмора они ће моћи да искористе најкасније до 30. јуна. Када је реч о послодавцима, влада је препоручила онима који у условима ванредног стања нису у могућности да организују процес рада да при упућивању запослених на одсуство са рада предност ипак дају коришћењу годишњих одмора.

Да је закључак владе о коришћењу одмора који се односи на запослене које је послодавац упутио на рад од куће или на даљину заправо одредба са дискриминаторним елементима, сматра Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право и медијацију.

– Право на годишњи одмор јесте основно радно право које проистиче по основу рада. Запослени има право да бира када ће да користи свој одмор, а послодавац му даје сагласност на то. Место рада не може да буде проблематично, јер се радник који ради од куће, а кога је управо послодавац упутио на то, умара од рада на исти начин као и кад долази на посао. Из тога произлази да је одредба о коришћењу старог одмора до краја јуна за ову групу запослених крајње дискутабилна. Ти људи имају исту одговорност и иста радна задужења као и они који одлазе на посао. Зато подвлачим да радници који су ангажовани од куће нису на одмору, већ су једнако продуктивни у обављању својих радних задужења, па сходно томе треба да имају иста права о коришћењу старог годишњег одмора као и они који тренутно иду на посао – објашњава Олга Вучковић Кићановић.

У Србији нема прописа којим се регулише контрола рада од куће или на даљину, јер се подразумева да ће онај ко је већ упућен да ради од куће за време ванредног стања свој посао обављати једнако савесно, садржајно, обимно, квалитетно и исто продуктивно као и да је на свом радном месту.

Олга Вучковић Кићановић истиче да је у тој ситуацији радник дужан да се на исти начин радно ангажује као и кад ради у нормалним условима.

– Чим је послодавац одлучио да упути запослене на рад од куће, он се сагласио са тим да је такав вид ангажовања изједначен са радом у редовним околностима на послу. Предност рада од куће је и у томе што је такав ангажман чак и проверљивији од стране послодавца, јер радник оставља писани траг свега што ради, чиме сноси подједнаку, а можда чак и већу, одговорност за свој рад – истиче она, додајући да у случају да послодавац ипак нотира пропусте запосленог у раду, има право да примени корективне мере.

Да стари одмор свакако треба да се искористи, али и да у овој ситуацији радницима треба да буде најбитније да сачувају посао, сматра Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога”.

– Запосленима је свакако боље да користе и старе и нове годишње одморе него да одлазе на плаћено одсуство по којем ће им послодавац исплатити 60 до 65 одсто од плате – истиче Веселиновић, уверен да ће због целокупне ситуације у земљи, одсад послодавци код којих нема синдикалног удруживања самоиницијативно да доносе одлуке о томе да раднике шаљу на годишње одморе, да их не би слали на плаћено одсуство.

– Ипак, веома је дискутабилан закључак владе који се односи на коришћење старог дела одмора за оне који раде од куће и на даљину. Реч је о заиста лошој формулацији која ће несумњиво изазвати негодовање код дела радника који свој посао савесно обављају у таквим условима. Била би боља опција да им се ти дани неискоришћеног старог одмора претворе у слободне дане које ће моћи да искористе до краја текуће године, а не да им се намеће да морају да оду на одмор до краја јуна ако им фирма већ послује у току ванредног стања. Таква формулација би имала некаквог смисла, јер и они раде као и остали – истиче Веселиновић.

У Унији послодаваца Србије подсећају да нема уредбе којом би се ван снаге у ванредном стању ставио Закон о раду, његове одредбе, па и оне које се односе на коришћење одмора, тако да закон и даље важи за онај део радника који посао обавља од куће.

– За све остале запослене, а међу њима су најчешће медицински радници и они који раде у трговинама или производњи, а који свакодневно одлазе на посао, важи препорука владе да свој стари одмор могу да користе до краја године. Већина њих је већи део тог одмора искористила у току прошле године, тако да нема разлога зашто им не би било омогућено да тих неколико преосталих дана искористе и касније, то јест и после 30. јуна – истиче Светлана Будимчевић, из Уније послодаваца Србије. 

Коментари4
b581d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Po Zakonu o radu, ko ne iskoristi stari odmor do 30.juna, gubi pravo na kasnije koriscenje, a isto tako ukinuta je i naknada stete. Prema tome, dabome.
MP
Prilika u neprilici kakva nas je snasla da se akcija "ostani kod kuce" sprovede i po ukidanju opasnosti od pandemije za sva "radna mesta", ponajvise u javnom sektoru za kakva ne postoji ni rad od kuce a ni na poslu jer su izmisljena. Trosak se moze preusmeriti na realna radna mesta/pozicije. Poslodavci firmi kakve nikako nisu od vitalnog znacaja za ovakvo vanredno stanje, mogli su da proglase kolektivni prinudni odmor do kraja vs pod uslovom da nisu u pitanju "kule od karata" bez rezerve novca.
rez. potporucnik Fandjo
Naravno da GO za one koji moraju da odlaze na posao treba da se produzi, ali i za one koji rade od kuce. Ono sto je jos gore, ne racunajuci lekare, vojsku, policiju...oni koji idu na posao imaju u principu krace radno vreme za sat ili dva nego oni koji rade od kuce, da ne pominjem razne diskriminacije na poslu da svi misle posto radis od kuce da treba da si stalno dostupan i pre i posle radnog vremena, a da ne pominjem one ljude koji moraju i da rade i da vode racuna o maloj deci.
Miodrag
Po našem običaju, ovo je pokušaj da se ušićari na račun onih koji moraju da dolaze na posao i rade. Zakonski je iskorišćenje odmora do 30.juna a produženje se daje onima koji moraju da dođu na posao. U nekim državnim preduzećima se čak starijim od 60 i hroničnim bolesnicima daje da ne idu na posao i ne rade ni od kuće i to im se ne računa kao GO, dobijaće punu platu a posle će tražiti odmor isto kao oni koji su radili. Treba da imaju uslove kao kod privatnika, ne radiš - GO

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља