недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.04.2020. у 13:27 Марина Вулићевић
ДАНИ У ИЗОЛАЦИЈИ: ИГОР МАРОЈЕВИЋ, писац

Изучавам грађу о Јасеновцу за нови роман

Увек постоји степеновање сиромаштва, па је Српско књижевно друштво, ком припадам, спровело акцију за помоћ најугроженијима међу намa
Игор Маројевић (Фото: Лагуна)

Писац и преводилац Игор Маројевић открива за наш лист како проводи време у доба пандемије вируса корона и каже да претпоставља да је оним ауторима, који су озбиљно схватили свој посао, лакше да спроведу изолацију него осталим слојевима становништва, због саме природе њиховог позива.

– Откако је власт спровела полицијски час, радим оно што бих и да није: пишем нови роман и за те потребе изучавам његове главне теме, као што су Шпански грађански рат, илегална комунистичка дејства у Краљевини Југославији пред Други светски рат, Јасеновац, Блајбург, Сребреницу 1995. године и НАТО бомбардовање 1999. године. И опет, Јасеновац. За те потребе гледам и извесне документарне филмове. Не знам да ли ми крвава грађа пада лакше него на почетку писања романа зато што сам се у међувремену навикао на њу или због терора вируса, који по количини ужаса чини спољне околности мање контрастним грађи. Гледам и још понешто: пре неки дан сам први пут видео Содербергов филм „Contagion”, који је, девет година пре свега овога, предвидео актуелну пандемију. Поново преводим роман Роберта Болања „Далека звезда” за сасвим нову, а амбициозну, едицију „Рио Магнус” преводилачке радионице „Магнус” – каже Маројевић и додаје:

– Свакодневно обилазим мајку, близу које живим, па се надам да се утолико осећа мање изопштено. Ја бих се на њеном, и на месту других особа старијих од шездесет пет година, осећао као Јевреји на почетку гетоизовања у Немачкој, мада нисам сигуран да се тако не осећам и уз постојеће мере. Спадам у самосталне уметнике који добијају милостињу од града и питам се колико ће људи помрети због короне, а колико од глади. Али увек постоји степеновање сиромаштва па је Српско књижевно друштво, ком припадам, спровело акцију за помоћ најугроженијима међу нама. Питам се и хоће ли сличне иницијативе других струковних организација уродити плодом у земљи чија влада из буџета одваја за Министарство културе „огромних” 0,6 одсто.

Игор Маројевић каже и да је свакодневно сам у контакту са Шпанијом и да веома често разговара са својим новим тамошњим издавачем, који ће, ако корона не парализује баш све, објавити његов роман „Шнит” на кастиљанском.

- Превод романачији је већ урађен и уговор потписан, а правимо планове као да се не догађа ништа са онога света. Често сам у контакту и са тамошњим пријатељима и друговима. Морам да кажем да ме је прилично погодила мера једног од њих, који и док са мном, а вероватно и другима, разговара скајпом, можда под утицајем општег бекства од спољашњости која је сада у Шпанији посебно страшна, замрачује стан – додаје Маројевић.

Коментари4
72cd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Umetnost nije politika, bar ne bi trebalo da bude
@Stojanovic @Жељко Ima puno tema na koje mogu da se pisu romani. Igor Marojevic pise svoj roman, o onome sta je njemu interesantno. Vi mozete da pisete vase romane, i da se nadate da ce to i drugima da bude interesantno. Igor Marojevic ne pise udzbenik iz istorije, nego roman. Razlika je drasticna, capish? A Srbi knjige bas i ne citaju, uglavno citaju partijske brosure i literaturu.
Stojanovic
Molim poštovanog pisca da uvaži jednu stvar. Ono što za druge (npr za rođene Beograđane, Pančevce ili npr Vranjance) može biti političko pitanje ili zanimljiva književna građa za nas koji smo rođeni i odrasli u zapadnim srpskim krajevima je bilo pitanje opstanka. Nabrojani redosled u članku ( J-B-S cic!) govori u prilog da autor još nije načisto s tim. Pozdrav iz Potkozarja
Жељко
И још нешто! Једини логор ЗА ДЈЕЦУ, био је у НДХ. У тај логор су доспјевала она дјеца за коју је одлучено да буду она трећа трећина коју ће покрстити! У Ј су и дјецу убијали, и то такмичећи се ко ће на више различитих начина убити дијете. Тога није било нигдје!! А поготово не у Б ни у С!! Поздрав из Кнешпоља!
Ponosni Trebinjac iz Beograda
Sve je pobrojano hronoloski, sto je uobicajeno. J je bio pre B, a B pre S. To su cinjenice. Puno stvari koje emotivno dozivljavamo su samo delimicno cinjenice. I da i mene ne razumete pogresno, ja sam sin roditelja iz Hercegovine, Trebinjaca, ciji je otac proveo u komunistickom kazamatu 6 godina po zavrsetku II svetskog rata, i cijeg su dedu i strica ustase bacile u Pridvoracku jamu kod Trebinja u junu 1941. Uvek sa bio Srbin, nikada komunjara ili Jugosloven, cisto da se zna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља