У арктичком озонском омотачу појавио се расцеп, који је прерастао у рупу, а затим у још већу рупу. Научници сматрају да је то сада можда највећа рупа која се икада појавила у озонском омотачу Северног пола.

Ова рупа у арктичком озонском омотачу достигла је површину већу од 1.605.792,63 квадратних километара откако је први пут примећена у фебруару, рекао је Дијего Лојола, научник у Немачком ваздухопловном центру, у изјави датој Европској свемирској агенцији, а преноси Си-Ен-Ен.

Такође се додаје да се отада ниво озона у том подручју нагло смањио.

Ова појава необична је из неколико разлога. Иако се сваке године извештава о рупама у озонском омотачу на Антарктику, где су температуре знатно ниже, на Арктику од 2011. године у озонском омотачу нису забележене значајне рупе.

Чак и истраживачи у оквиру програма Европске уније за посматрање Земље Коперникус који су први приметили рупу, кажу да нису сигурни зашто је толико велика.

„Озон је у овом слоју скоро потпуно потрошен”, рекао је Винсент-Хенри Пука, директор Службе Коперникуса за надгледање атмосфере.

Ниво озона у погођеном подручју нагло је опао током фебруара и марта, додао је Пука.

Последица овога јесте да је УВ зрачење на Земљину површину незнатно веће него иначе. Али с обзиром на то да се рупа појавила на прелазу зиме у рано пролеће, УВ индекс достигао је високу вредност од 5, што је за овај регион неуобичајено високо.

Ипак, ова рупа није од великог значаја за људе, сматра Пука. Пошто УВ зрачење углавном утиче на северни Гренланд, који je, како каже,  ретко насељен, а само излагање неће дуго трајати, ефекти ове озонске рупе су мали.

Он додаје да забрињава како би ова појава могла да утиче на екосистеме у том подручју.

„То не могу да знам, али што се здравља људи тиче, утицај је прилично умерен”, рекао је.

Утешно је, каже Пука, да ни ова рупа није трајна и да се очекује да  почне да се затвара већ следеће недеље.