среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Пародија као контра

Аутор: Ана Тасићчетвртак, 12.06.2008. у 22:00
Хоркестар („Корнет”)

ПОСТПОП ПОЛИТИКА
Музичка компилација „Шта треба малој деци” („Корнет”, Београд, 2007), на којој је укључено седам извођача (Чинч, Тобић Тобић Идол Младих, Пикник, Електроласта, Хоркестар, Радост, Крш), карактеристична је по пародичности која прожима цео албум. Аутори пародирају поп-наслеђе (Електроласта, Радост), друштвену стварност (Тобић Тобић Идол Младих, Крш, Чинч), опште клишее (Радост, Чинч).

Пародија подразумева театралност, претеривање које се руга конвенционалном, доводи у питање његову суштину, избегава његов идеолошки утицај, окреће конвенционалне норме против њих самих. Џон Фиск, теоретичар популарне културе, претеривање је одредио као вишак семиозе који има политички смисао јер се то прекомерно значење одупире владајућем систему вредности. Фиск још сматра да је претераност карактеристика учесничке, опозиционе, поп-културе, а има политички значај зато што публику чини активнијом, бришући разлику између извођача и публике. Кревељење и глупирање, употреба псовки, клетви, грдњи итд., што све описује наступе извођача на албуму „Шта треба малој деци”, видови су карневалске праксе у којој Михаил Бахтин и Ролан Барт, такође, препознају политичко значење, због деконструкције политизованих конвенција. Наравно, када се данас глобално говори о политичком значају, у области продукције уметности/културе, тај појам више не подразумева трансгресивност, односно могућност промене, као што је то био случај у историјским авангардама, већ превасходно отпор, самосвестан, критички однос према околностима.

Театралност и претеривање који граде пародично значење имају границе у оквиру којих су функционални. Што су суптилнији, резервисанији и пригушенији, односно, што је разлика између означеног и означавајућег мања, ефекат пародичности је снажнији. Када се пародија сувише одмакне од свог објекта, дакле садржаја који се пародира, њена суштина заправо ишчезава јер се губи значење објекта који се пародира. Другим речима, на албуму су најбоље песме у којима је то претеривање сузбијеније, имплицитније (Крш, Чинч, Електроласта), а најмање је ефектна тамо где су границе претеривања растегнуте преко сваке мере (Тобић Тобић Идол Младих).

Албум „Шта треба малој деци” је музички хетероген. Укључује елементе синтпопа (Електроласта, Пикник), њу вејва (Радост, Тобић Тобић Идол Младих), фолка (Чинч), ска музике (Крш), при чему сви ти стилски идиоми имају пародичан смисао. Оваква употреба поп- образаца можда је најрепрезентативнија у случају групе Електроласта (песме „Гузата тинејџерка”, „Ћуров потенцијал”). Иронично, субверзивно значење ретромузичких стилова, у случају Електроласте – зашећереног еуропопа из осамдесетих година, успоставља се путем хипертеатралног певања и самосвесно баналних, саркастичних текстова. Они разобличавају и проблематизују гомиле стереотипа који се односе на форму и садржај поп-наслеђа, али и на нека општеважна, друштвена питања.

У последњих годину дана неспорно је дошло до реанимације српске независне поп-сцене која је, негде од петооктобарских догађаја, била мртва да мртвија вероватно не може бити. Извођачи заступљени на компилацији „Шта треба малој деци” чине један аспекат ове плиме нових независних аутора, специфичан по сировијем приступу, ослобођеном емотивности и естетицизма (пародија искључује емоције). Може се рећи да су на другој страни, а такође у оквиру ове ренесансе српске независне сцене, музичари умереније, естетизованије, интимније поетике. Њихов рад се, наравно условно, може дефинисати као српски indie поп, референтно низу англоамеричких indie поп- потправаца (britpop, dream pop, twee pop, shoegaze...). Овде говоримо о ветеранима који су се недавно вратили на српску сцену (Ева Браун и Лутке, уз Велики презир, који су ту већ дуже присутни), али и о низу новијих извођача, релативно сличног музичког опредељења (Ребелстар, Нежни Далибор, Схироко, Аутопарк, Суперстудио, Иње, Суперминт...). О њима ћемо посебно писати.

Данас је, у глобалном контексту, углавном депласирана подела на мејнстрим и независну (indie) продукцију. Осамдесетих година, у оквирима постмодернизма, као доминантне поетике позног капитализма, збрисане су границе између тзв. високе и поп-културе, елитистичког и масовног стваралаштва, мејнстрим и indie. Алтернатива је постепено интегрисана у систем којем су биле неопходне инјекције новог, провокативног па и ексцесног израза да би он, уопште, опстао. Но, у нашим, прилично специфичним, друштвено-политичким околностима није још дошло до разарања тих граница, чак ни до формирања стабилног мејнстрим. Као последица абнормалног друштвеног стања деведесетих година, процес транзиције, тражења и етаблирања новог система вредности и даље болно траје. То имплицира и одсуство континуитета у продукцији, односно немогућност успостављања постојаног тржишта културе, тако да је независност српских бендова, о којој овде говоримо, известан, али доста апартан случај у односу на неке глобалне токове. Као такав, припада сложеном, противуречном, напетом пољу дискусије.


Коментари7
20430
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dimitrije Tadic
Hvala, Ana. Samo da napomenem da je "Radost" hrvatski a ne srpski bend. Mada, OK, ovo je vecinom srpska kompilacija, narocito zato sto je srpski izdavac. I to jako dobar izdavac od kojeg ulazemo sve nade.
Ana Tasic
Dimitrije, glavna ideja teksta je da registruje vracanje srpske nezavisne pop scene u zivot, da se pobuni protiv sveprisutnih jadikovki o smrti rok muzike, odnosno o nepostojanju srpske scene. Sto, naravno, nema veze sa istinom. Nisam zelela da dajem ocene kompilacije Sta treba maloj deci, jer ovaj tekst NIJE muzicka kritika (iako je u online izdanju smesten u tu kategoriju), vec pokusaj analiticnog preseka stanja na sceni, pri cemu je ovaj album povod i nekakav reper. Meni, licno, muzika izvodaca na albumu nije bliska, ali to je rezultat mojih, subjektivnih, afiniteta. Zato nisam ni htela da dajem ocene, vec samo da analiziram pojedine aspekte muzike. A mislim da je album uzasno vazan u kontekstu srpske produkcije. Zbog toga sam i napisala tekst.
Ana Tasic
Dimitrije, glavna ideja teksta je da registruje vracanje srpske nezavisne pop scene u zivot, da se pobuni protiv sveprisutnih jadikovki o smrti rok muzike, odnosno o nepostojanju srpske scene. Sto, naravno, nema veze sa istinom. Nisam zelela da dajem ocene kompilacije Sta treba maloj deci, jer ovaj tekst NIJE muzicka kritika (iako je u online izdanju smesten u tu kategoriju), vec pokusaj analiticnog preseka stanja na sceni, pri cemu je ovaj album povod i nekakav reper. Meni, licno, muzika izvođača na albumu nije bliska, ali to je rezultat mojih, subjektivnih, afiniteta. Zato nisam ni htela da dajem ocene, vec samo da analiziram pojedine aspekte muzike. A mislim da je album uzasno vazan u kontekstu srpske produkcije. Zbog toga sam i napisala tekst.
Dimitrije Tatic
Blago meni, blago nama, blago svima. Sad da lupimo dlanom o dlan. Steta sto o ovako jedinstvenoj kompilaciji u ovom komplikovanom i od zla boga ozbiljnom tekstu, nije osvanula apsolutno nijedna recenica o tome da li ovo nesto valja ili ne. Cak ni u naznakama. Ja, kao veliki zaljubljenik u ovaj album, a slusam ga otkako je izasoa skoro svakodnevno, moram da se pobunim i zapitam se cemu uopste ovaj tekst sluzi. Mislim, hocu da pitam autorku... jel ovo dobro ili nije? Iz teksta ne sledi bas nista.
Brale
Divno. kratko, jasno i jezgrovito!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља