уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.04.2020. у 19:00 Бранка Васиљевић

Карантин на граници Истока и Запада

Контумац у Земуну кроз који су пролазили сви што су из Турске ишли на запад постојао је око 150 година. – Једно од правила била је изолација која је некада трајала и по 52 дана
На месту где су сада Гимназија, Градски парк и факултет налазио се земунски карантин (Фотографије Р. Крстинић)

„Сва роба, пошта, путници који су долазили из Турске улазили су у спољни Контумац. Ту су их прегледали лекари не додирујући их. Испитивали су их о симптомима на кугу, колеру, богиње... У случају да су имали знаке неке заразне болести задржавани су и изоловани у бараку на обали Дунава. Ако је болесник био лакши, пребациван је у лазарет који се налазио на месту где се отприлике данас налази болница.”

Ово је одломак из књиге „Хроника Земуна од праисторије до 1871. године” чувеног хроничара Земуна, покојног Бранка Најхолда. Захваљујући његовој супрузи Бојани Ивановић, добили смо причу о карантину који је на простору Земуна постојао дуже од 150 година.

Пре 102 године, 18. априла у васкршњем броју „Политике” изашао је текст М. Петровића посвећен земунском Контумацу и начинима који су се пред крај 19. века користили за дезинфекцију у овом карантину  

Кроз Контумац, односно карантин, прошли су сви они који су из Турског царства ишли на запад – у Аустрију, Аустријско царство или Аустроугарску. Једна од основних мера заштите од заразе и тада је  била изолација, а она је некада трајала и по 52 дана. Ову линију, што је раздвајала Исток и Запад, прелазили су вожд Карађорђе, Јоаким Вујић, француски писац Алфонс де Ламартин… И Вук Стефановић Караџић био је чест гост земунског карантина и ту је 24. априла 1832. године написао Писмо кнезу Милошу.

Контумац или пропусна станица био је део кордона – најважније граничне службе према Турској 1699. године. Кордон је био систем зидних чардака и колиба изграђених по узору на римски лимес на коме се чувала граница од нелегалних прелазака и преноса куге.

Контумац у Земуну изграђен је 1730. у југозападном делу града, на месту где су сада Градски парк, факултет и Гимназија. У почетку је овај карантин био део Контумаца у Бановцима и њиме везан дубоко ископаним јарком кроз који су могла да прођу кола натоварена робом и људима. А од 1787. године преузима примат земунски Контумац ограђен стубовима и даскама. Унутра је подигнут систем зграда, бунар, штала... По налогу Марије Терезије 1746. изграђено је још објеката, а 1776. године ископан и дубок јарак око њега. У карантин се улазило са четири места и на сваком је постојао мост који се могао лако срушити.

Манастир Светог Архангела Гаврила из 1786. године и контумачка капела Светог Рока у земунском парку

Уочи рата са Турском 1785. изграђен је високи зид са пушкарницама и капијама чији се остатак може видети на углу данашњих улица Вртларске и Гундулићеве.

Сви здрави путници су у Контумацу били у карантину, а задржавали су се зависно да ли је зараза била близу или далеко од кордона. Умрли су сахрањивани на такозваном кужном гробљу на Калварији.

Карантин је у почетку трајао 52 дана, а од 1780. године од три до 21 дана. Путници су смештани у колибе са по четири собе и два огњишта. Ти објекти су се налазили, отприлике, где је данас главна алеја парка. О контумацима се бринула послуга која им је доносила храну, али им се није смела примицати.

„На месту данашње гимназије налазила се гостионица која је имала три собе, кухињу, точионицу, бакалницу, спремиште за маст, подрум за 300 акова вина (аков – 54,3 литра), пекару и стају за 12 грла стоке. Из једног уговора из 1818. види се да је гостионичар могао контумацима и Земунцима продавати храну и пиће. Контумаци су сами плаћали храну и огрев. Чим би се смркло, апсанџије би са спољне стране затварале капије и гостионицу”, забележио је Најхолд.

Приспела роба и пошта смештане су у магацин, а онда их је посебно људство чистило. Кафа, пиринач и други зрнасти артикли распакивани су и изношени под надстрешницу где су се ветрили три недеље. Џакови од текстила полагани су у воду, а ако се омот није могао опрати спаљиван је. Вуна, крзна, сирова свила и плетиво, тканине, кожа и слична роба за коју се зараза лако хватала задржавана је и по шест недеља. Преглед памука био је најопаснији. Радили су га нарочити људи. Чим би стигао, вадили су га из врећа и преметали рукама голим до рамена. Затим су одлазили у Контумац и чекали да ли ће се појавити зараза. Дешавало се, мада ретко, да су ови прегледачи памука за професију давали и живот.

Остаци зид са пушкарницама и капијама на углу данашњих улица Вртларске и Гундулићеве

Злато и чврсти предмети испирани су у сланој води и сапуници. За чишћење писама испрва је коришћено сирће, али се показало као лош избор па су писма отварана и држана изнад сирћетне паре што је отварало простор и за шпијунажу.

„Директор земунског Контумаца Блау послао је 11. новембра 1829. године у Београд, за српски контумац једну дрвену каду са три одељења и гвозденим обручима за кађење писама, затим гвоздену кадионицу, мали мех за дување ватре и гвоздену решетку на којој стоје писма. У кади су две материје, од којих се једна употребљава за кађење писама, а друга за кађење колиба у којима ће људи становати. Смеса за дезинфекцију просторија састојала се из шалитре сумпора, шпанске смоле и стиракса”, стоји у тексту „Политике” који је Најхолд уврстио у своју књигу.

Постепено укидање целог кордона почело је 1. маја 1869. године и трајало све до 1883. Највећи део зграда срушен је седамдесетих и осамдесетих година 19. века, а две преостале, где су се налазиле Среско посланство и жандармерија уклоњене су 1953.

Парлаторија место за разговоре

На месту данашњег дечјег игралишта налазила се парлаторија. Била је саграђена од балвана и дасака и није имала кров. У њој су се водили хитни разговори становника Београда и Земуна. Сваком разговору присуствовао је надзорник – латов који је пратио да саговорници буду довољно удаљени. Новац за плаћање бацан је у суд са сирћетом, а присутни латов га је касније вадио кашиком с рупама.

Коментари11
5553c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Branko Najhold je legenda Zemuna. Upoznao sam tog coveka jos pre mnogo godina i shvatio da je on ceo svoj zivot posvetio proucavanju i otkrivanju tajni istoriskih desavanja na podrucju grada Zemuna...Bio sam imprsioniran njegovom knjigom od 500 strana a tada je priredio izlozbu o Africkoj umetnosti izrade minijaturnih figura ... Retko obdaren i obrazovan covek...
Drago
Znaci da u zadnjih 200-300god nismo napredovali u medicini.
Sotir Gardačić
Sećam se da je u seriji Vuk Karadzić to bilo verno prikazano, a i da je kuga bila u to doba opaka bolest.
zoran stokic
@Ginko Starost genoma Yersinia pestis je oko 4000 g. (potekao iz Azija). Iz severne Kine preko Mongolskog carstva, proširio se u više navrata u azijsku i evropsku Tursku, a zatim stigao do Grčke, Egipta i Balkanskog poluostrva i zahvatio celu Evropu. Znači virus se u razdoblju od 4000. g. povremeno povlačilo ali su ostajala endemska žarišta, iz kojih bi se kuga ponovo razgoropadila.
DAN
Kuga je dolazila iz Azije ili Afrike oduvek! Kod nas turskim karavanima! Ona prva, Justinijanova, je došla iz južnog Egipata sa misionarima koji su se vraćali u Carigrad !
Прикажи још одговора
DAN
Za pobornike teorije zavere: ko je tada pravio epidemije jer SAD 1730. nisu postojale !
Одговор
Кинези :)
Aluvial
Vremena se menjaju. Sad se istok od zapada stiti karantinima.
Aluvial
@Milojko jeste Milojko osim ako ne zivis na Galapagos ostrvu pa ti je sve istocno jer je ostrvo uz datumsku granicu. Bice da ti ne znas gde je levo a gde desno, slabo se orjentises na karti, a i lose brojis mrtve od korone.
Milojko
Jel? Možda si ipak pobrkao strane sveta

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља