петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.04.2020. у 23:00 Јелена Чалија
СВЕШТЕНИЦИ О ПРАЗНИЧНИМ ДАНИМА У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ

Све што дође, мора и да прође

Александар Средојевић (Фото СПЦ)

Васкрс је највећи хришћански празник, највећа радост победе живота над смрћу, а ми данас, на прагу трећег миленијума, прослављамо га као хришћани у првом веку, истиче протојереј-ставрофор др Александар Средојевић, пензионисани београдски свештеник који спада у групу грађана старијих од 65 година којима је наложено да у данима епидемије не излазе из својих домова.

– Ова пандемија и све оно што гледамо да нам се дешава последица је а не узрок. Узрок је одступање рода човечијег од Бога. Невидљива корона напала је нашу планетицу за коју Милутин Миланковић каже да је тачка у бескрајном пространству, али Бог живи води рачуна о Земљи и ово није крај. Све што дође, мора и да прође, па тако и ова невоља која је опомена за наше грехе, према себи, према природи и према Богу. Колики само атомски арсенал постоји у свету као стална претња човечанству! Немамо права да уништавамо планету, рањавајући самог себе, човек оштећује природу и читав род људски.  Бог је слободу дао за човека, али је слобода у Христу васкрсломе и његовој науци. Овај Васкрс дочекаћемо онако како можемо и морамо: у својим домовима, пред иконама ћемо упалити кандила, пратити службу преко радија. Треба читати у овим данима и Јеванђеље, реч Божју, оне делове који се односе на страдање и васкрсење Христово. Окренимо се сунцу и светлости, Христу, и вратимо се у загрљај божји ‒ поручује протојереј-ставрофор Александар Средојевић.

Благодаримо што имамо једни друге

Епархије Српске православне цркве у Хрватској, поступајући по препорукама и мерама тамошњих државних органа, 19. марта донеле су одлуку да храмови буду отворени за вернике за личне молтиве, док се богослужења обављају без присуства верног народа који је позван да се окрене личној молитви и посвети више времена својој породици. У таквим околностима дочекује се и велики хришћански празник. Као и сваки Васкрс, и овај ћемо дочекати и прославити литургијски, учешћем у богослужењу, каже ђакон Петар Козакијевић из Загреба.

Петар Козакијевић (Фото лична архива)

– Нажалост, због епидемије вируса неће постојати могућност да остали чланови моје породице буду присутни на богослужењима Страсне седмице и Васкрса већ ће уживо пратити преко нашег јутјуб канала и фејсбук странице. Ако кажемо да је породица црква у малом, онда слободно можемо да кажемо и да је породични ручак евхаристија у малом. За ручком благодаримо Богу не само на храни коју нам је дао већ на првом месту на томе што имамо једни друге. У мојој породици је и иначе важан заједнички обед. То је прилика да разговарамо отвореније, искреније, озбиљније, да се додатно зближимо и градимо међусобно поверење. За Васкрс ћемо сва јела припремати заједно. То је увек добра прилика да нешто ново научимо, али и да се забавимо. С обзиром на то да нажалост ове године нећемо имати госте, васкршња трпеза биће нешто скромнија него иначе – наводи ђакон Петар Козакијевић.

Помешане су емоције радости и туге

Јереј Александар Обрадовић, архијерејски намесник љубљански, наводи да свесни одговорности и озбиљности ситуације, како према својим верницима, ништа мање и према својим породицама, у потпуности поштују одлуке српске цркве, препоруке и мере надлежних државних, здравствених органа Републике Словеније и слушајући савете митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, припремају се за прослављање највећег празника ‒ Васкрсења Христовог.

Александар Обрадовић (Фото лична архива)

‒ Иако нам је ускраћен физички контакт у облику већих окупљања, како не бисмо друге и своје породице излагали зарази, имамо разне могућности, на другачији начин, поново бити на окупу молитвено са својим верницима и својом родбином и пријатељима. Ту пре свега мислим на комуникацију путем интернета, телефона и друштвених мрежа. Као свештеник морам рећи да од кад знам за себе никада до сада на овакав начин нисам био у прилици да  дочекам највећи празник над празницима. Ове године, први пут суочени са искушењем пандемије вируса корона, васкрсење Христово ће се прославити редовним богослужењима, нажалост, без присуства наших верника. Емоције су помешане. Са једне стране радостан сам, јер прослављамо највећи хришћански празник, а са друге, тужан сам што ћемо морати богослужења обављати сами у цркви. У исто време позивамо своје вернике да буду истрајни у молитви Богу у својим домовима. Прослава Васкрса у домовима се значајно не мења, вредне домаћице ће припремати богату трпезу, бојити и украшавати јаја и уз упаљене свеће и кандила сви заједно благодарити Господу и славити Његово Васкрсење ‒ каже јереј Александар Обрадовић.

На новом народном распећу су и свештене жртве

У Црној Гори се у ово време води борба против два вируса: оног давнашњег ‒ вируса безбоштва и овог скорашњег - корона вируса, каже протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Велибор Џомић (Фото Митрополија црногорско-приморска)

‒ Свештенство цркве божје је навикло, кроз векове и све до данас, да дели судбину са својим народом. Свештенство Митрополије црногорско-приморске, као и сво свештенство Српске цркве, у ове дане, као и увек кроз историју, носи крст Христов са својим народом. На овом новом народном распећу се налазе и свештене жртве, па се и сада потврдила вековна истина да са народом увек страда и његова свештена јерархија. Запањен сам чињеницом да се у Црној Гори са врло релевантних политичких адреса и појединих режимских медија плански користила свенародна мука за обрачун са црквом. И посебно за застрашивање православних верника који су месецима упорно, достојанствено, истрајно, поносно и честито учестовали у литијама против спорних одредаба закона којим се уређује људско право на слободу вере. Нема камена који током великопосних коронских дана није бачен на цркву Христа распетога! Црногорски митрополит је доживео да му Цвети претварају у Велики петак и да траже његово распеће баш на дан када је сав Јерусалим Христу клицао: осана! Замишљам ових дана, док без верника служимо у древној Цркви Светог Ђорђа под Горицом и у другим храмовима, како је било свештеницима, нашим претходницима, који су као и ми данас служили у празним црквама у време заразе идеолошким вирусом комунизма! Видим и даље има оних ученика који су се и разбежали и који су посумњали, али и оних храбрих који се нису одрекли Христа! Вирус је, како видимо, заљуљао веру и појединих клирика, па се потврдила древна истина да отежа мантија када отањи вера! Свет је, без сумње, у оном најважнијем исти као и пре скоро две хиљаде година. Подељен је, нажалост, и код нас на оне који радосно кличу васкрсењу Христовом и на оне који призивају распеће његових ученика. Тако је било! Тако је сада! И тако ће бити до краја света и века! Нама остаје да бринемо о здрављу душе и тела, о хлебу земаљском, али и о хлебу небеском кличући: Христос васкрсе! – каже Велибор Џомић.

Коментари3
adf50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Панта Ери
Ако све што дође, мора и да прође, онда и све што прође негде опет дође.
Jeretik
Jedino je, tako izgleda, ljudska glupost neprolazna. Monoteistička ništa manje od politeističke, iako je ova druga iznedrila milione "bogova", i to mnogo, mnogo starijih od poslednje obmane,ipak su "" rame uz rame."
Akihiro Masaaki
Српска православна црква је-у историјској вертикали-имала и има, јединствену и незамењиву улогу у очувању идентитета српског народа. Посебно у његова два државотворна средишта: у Србији и у Црној Гори. То ће и остати тако, докле год буде свештених великодостојника, попут борбеног, а разумног; интелигентног, а неарогантног; ученог,а непрепотентног протојереја-ставрофора, др Велибора Џомића -срећна је мајка која га је родила. Христос воскресе!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља